Svet poetike i mistike Džordža Harisona

George Harrison (25.02 1943. – 29.11 2001.)

Give me love, give me peace on earth…

Bio je tihi, nenametljivi član najpopularnije pop-rock grupe unutar burne istorije rock and roll muzike, bio je gitarista, kompozitor i pevač slavnih The Beatles (1962.-1970.), neko koga su unutar velike liverpulske četvorke kreativnih čupavaca zvali Third man, čovek u senci nenadmašnog tvoračkog jezgra liverpulskih buba – Lennon & McCartney, u muzičkim krugovima poznat kao The Quiet man (tihi, nenametljivi čovek). Od malih nogu bio je zaljubljenik u muziku, gitare i razuzdani svet rokenrola, a potom posvećenik istočnjačkoj duhovnosti i spiritualizmu, nekom sasvim drugačijem svetu antimaterijalizma od onog kojem je svojim muzičkim bićem pripadao materijalističkoj zapadnjačkoj kulturi i veri hrišćanstva.

Džordž Harison ostaće zauvek upamćen pre svega kao veliki čovek, velika duša, Bitls, humanista i jedan od najprefinjenijih stvaralaca melanholičnih tonova senzibilnog lirskog naboja, kompozitor nekih od najlepših pesama unutar besmrtnih Bitlsa – od Taxman i While my guitar gently weeps, do Something ili Here comes the sun, For you blue ili I me mine, ne zaostajući magijom besmrtnosti i nakon raspada Bitlsa – od prelepe My sweet lord, preko božanstvene Give me love, do nezaboravnih Got my mind set on you ili She’s my baby.

Ostaće upamćen kao solo gitarista prefinjenih, hipersenzibilnih i autentičnih akorda i tonova, vodeći i prateći vokal i jedan od nenadmašnih kreativaca unutar najboljeg pop-rok benda svih vremena, čovek koji je imao dve velike ljubavi – Peti i Oliviju, čovek koji je živeo i voleo svoju muziku, prenoseći je svojom nenametljivom duhovnošću kao poruku mira, ljubavi i harmonije ostatku sveta. Ostaće upamćen kao veoma cenjen muzičar i čovek, prijatelj mnogih slavnih muzičara i ljudi, pre svih Boba Dilana, Erika Kleptona i Ravija Šankara, saradnik sa gotovo svim značajnim muzičkim imenima druge polovine 20. veka i suosnivač još jednog legendarnog rok benda s kraja osamdesetih – slavnih Traveling wilburys, veliki duhovnik i popularizator istočnjačke mudrosti, religioznosti i pogleda na svet. Časopis Rolling stone proglasiće ga jednim od najboljih gitarista rokenrola. Ovo je priča o jednom krajnje originalnom čoveku i umetniku, ovo je sentimentalni i letimični osvrt na njegovu dirljivu poetiku i duhovnost usmerenu ka harmoniji, miru i ljubavi u svetu koji ga nije baš najbolje razumeo i u potpunosti prihvatao… Ovo je romantičarska reminiscencija, omaž duši jednog velikog i nenametljivog čoveka čiji stihovi nadilaze vreme i prolaznost svih onih koji nikad neće razumeti neke mnogo suptilnije, nematerijalne vrednosti i tanane titraje srca jedne krajnje hipersenzibilne duše.

Why are you in the darkness?

Look for the light. The light is within.

Pesme Džordža Harisona nosile su u sebi jedinstvenu unutrašnju svetlost, zaodenutu setnom pomirljivošću i nežnim titrajima jedne čudesno smirene duše…One su bile odraz i ogledalo duše jednog prefinjenog stiliste, sa neobičnim smislom za humor i poetiku koja se nenametljivo raspršivala svim čulima pažljivog i za to spremnog slušaoca ili čitaoca. Mistik, sanjar suprotstavljen ultimativnim pravilima ispraznog materijalističkog sveta posedovanja i unutrašnjeg ništavila bio je duboko zagledan u vlastito, hipersenzibilno srce i daljine čiji su se obrisi neprimetno ocrtavali samo unutar titraja njegove jedinstvene, snene i produhovljene lirike. Ono što je započeo u Bitlsima, daleke 1963. godine sa pesmom Don’t bother me, dajući suptilno do znanja da je njegov jedinstveni svet duhovnosti daleko od ispraznosti, lažnog i površnog sjaja nametnutog mu pravilima sveta unutar kojeg je stvarao svoje besmrtne kompozicije i liriku, zatim  proširio interesujući se za folk muziku i Dilana, a potom i klasičnu indijsku muziku i misticizam, dalo je svoje autentične plodove već sredinom šezdesetih godina 20. veka. Pesme Taxman, Love you to i I want to tell you sa legendarnog bitlsovskog Revolvera (966.), a posebno legendarna Within you without you sa albuma Sgt. Peper’s lonely hearts club band (1967.), inspirisana Indijom, duhovnim i filozofskim učenjima istočnjačkih gurua i religioznih lidera, kao i potonja, The Iner light (1968.), snimljena u Mumbaju pod uticajem hinduizma i transcendentalne meditacije, pokazaće sav raskoš potisnutog lirskog i duhovnog potencijala mladog umetnika.

Pričali smo o prostoru između nas svih
I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija
Nikad ne vide istinu
A onda je previše kasno kad preminu…
Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo
I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju
Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali…

Pesmom U tebi, bez tebe,  otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti. Harison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog.

Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi
Niko drugi ne može da te natera da se promeniš
I da vidiš da si stvarno samo veoma mala
I da život protiče u tebi i bez tebe…
Pričali smo o ljubavi
Koja je nestala tako hladna I ljudi koji stiču svet i gube svoje  duše –
Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?
Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći
Duševni mir čeka tamo…
I vreme će doći kad vidiš
Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe.

Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within you without you prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca … u tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti…prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog,nesavršenog, smrtnog… Harisonov istočnjački misticizam prepliće se sa njegovom setnom lirikom u savršenu harmoniju vanvremenske poetike onostranog i večnog… Sve je tu, unutar nas… Bez nas i sa nama…Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti…Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni… Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja…

Na filozofsku poemu o suštini života, ljubavi i samog postojanja čoveka, nadovezuje se, godinu dana kasnije, svojom nestvarnom muzičkom lepotom, blues emocijom i radošću čoveka koji iskreno voli i čija gitara nežno jeca trepereći u srcu poput čiste ljubavi muškarca prema ženi božanstvena While my guitar gently weeps sa besmrtnog Belog albuma(1968.) Bitlsa. Harison je napisao u jesen 1968. godine, a odsvirana je uz malu pomoć velikog prijatelja i muzičara Erika Kleptona – vodećeg britanskog majstora gitare i bluz čistunca.  Nadahnuti Harison svoju inspiraciju za jednu od najlepših pesama Bitlsa i najlepših pesama uopšte pronalazi u Kineskoj knjizi mudrosti (I ching). Bio je to period stvaralaštva Džordža Harisona pod snažnim uticajem Boba Dilana, period laganog oslobađa od stega Lenona i Mekartnija, buđena Harisona kao veoma kreativnog umetnika i duhovnika, mistika koji iznova pronalazi svoj pravi i jedini mogući put.

Ne znam zašto ti niko još nije rekao
Kako da otkriješ svoju ljubav
Ne znam kako neko može da upravlja tobom
Oni te kupuju i prodaju…
gledam u tebe i vidim gde je ljubav zaspala
Dok moja gitara nežno jeca
Gledam samo u tebe
A moja gitara još uvek nežno jeca…

I dok Kleptonova gitara boji nežnim bluz prelivima poetsko platno života, Harison svojim setnim glasom i suptilnim potezima kičice senzibilne poetske duše nanosi predivne stihove iskreno zaljubljenog čoveka na pozadinu večnosti, na neuhvatljivi okvir života koji nam izmiče u trenutku kada pomislimo da smo uspeli napokon da ga uhvatimo, ukrotimo i oblikujemo po našim nezasitim željama… Bio je to period punog sazrevanja Džordža Harisona – i kao čoveka i kao muzičara i kao poete… U narednih par godina on će, iznova rođen i oslobođen, svet obojiti svojom nestvarnom unutrašnjom lepotom, onim duhom večnosti koji je tako lepo opisao i opevao u besmrtnoj Within you without you. Prvi siguran znak nadolazeće kreativne oluje i sunca novog života bila je neponovljiva i neopisivo lepa lirska slika i metafora rađanja nove ljubavi, maestralna Here comes the sun, setna i božanstvena pesma sa hronološki poslednjeg i u svakom pogledu najboljeg Bitls albuma Abbey road (1969.). Džordžov najbolji prijatelj i muzički saradnik, Erik Klepton, priseća se kako je Evo dolazi sunce nastala.

Bilo je divno prolećno jutro i sedeli smo na vrhu velike poljane koja se graničila sa mojim dvorištem. Imali smo gitare u rukama i prebirali po žicama kada je Harison iznenada počeo da peva… bila je to duga i hladna zima… i deo po deo, završio je pesmu pre nego što je bilo vreme za ručak…

A stihovi su se pretvorili u lirske strune, setne vibracije, treperenje srca kada oseti novi dah nadolazeće ljubavi, sunca života, proleća koji topi led usamljenosti i tuge.

Mala draga, bila je duga, hladna, usamljena zima
Mala draga, kao da nije bila ovde godinama,
Evo sunca i kažem sve je u redu…
Mala draga, osmesi se vraćaju na lica…
Mala draga, osećam da se led polako topi,
Evo dolazi sunce i kažem da je sve u redu…

Bio je to kreativni vrhunac Harisonove bitlsovske faze stvaralaštva, začinjen sjajnim numerama sa Let it be (1970.) albuma poput maestralnih, setnih blues komada: For you blue i I me mine, pesama za sva vremena koje ostaju kao trajne spone autora sa večnošću i božanskim dahom veličanstvenosti. Kruna svega, po mišljenju mnogih, bila je još jedna ljubavna, melanholijom obojena balada jednostavno nazvana Something, jedan od brilijanata koji su put večnosti odveli duh Bitlsa i njihov poslednji album Abbey road.

Ima nečeg u načinu kako se kreće
Privlači me kao ni jedna pre
Ima nečeg u načinu kako mi se udvara…
negde u njenom osmehu ona zna
Da mi ne trebaju druge ljubavi
Ima nečeg u njenom stilu kojim mi to pokazuje…
Ima nečeg u tome, ona zna
I sve što mi je ostalo da mislim o njoj
Ima nečeg u stvarima koje mi pokazuje
Ne želim da je napustim sad…

Poslednjih godina boravka u Bitlsima Harison je sve više pokazivao i razvijao sopstveni, osobeni talenat i kreativnost, izlazeći vremenom iz sene Lenona i Mekartnija i medijske slike stvorene o jedinstvenom mitu šezdesetih. Pored niza vanvremenskih, već pomenutih pesama – budućih rokenrol klasika, on se okreće stvaranju avangardne muzike. Bila je to neka vrsta prelaznog perioda pre zvaničnog razlaza Bitlsa aprila 1970. godine. Novembra 1968. objavljen je Harisonov solo album Wonderwall music, kolekcija orijentalne muzike za psihodelični film ,,Wonderwall“, a ne dugo zatim i album Electronic sound (1969.), eksperimentalni album atmosferskih smetnji i drugih oblika muzičke tehnologije snimljen pomoću sintisajzera. Bio je to lagani uvod u ono što će uslediti 1970. godine, nakon raspada Bitlsa – prvi zvanični Harisonov solo album… i to kakav!

Nakon sputavanja u Bitlsima, nemogućnosti da se u potpunosti izrazi, Harison kreativno eksplodira na trostrukom solo albumu – All things must pass(1970.), koji se sastojao od dve ploče njegovih pesama, uglavnom ostavljanih po strani u vreme rada sa Bitlsima i jedne ploče snimljene sa prijateljima poput benda ,,Dealaney & Bonnie“, Kleptona, Ringo Stara i Klausa Vurmana. Bila je to niska bisera, jedan od njegovih kreativnih vrhunaca, nesumnjivo njegov najbolji post – Bitls solo album sa pesmama poput My sweet Lord, What is life, Hear me Lord. Prva od pomenutih, još jedan harisonovski vanvremenski hit obeležila je njegov post – bitlsovki život i rad, na najbolji način odražavajući njegove tadašnje i potonje duhovne sklonosti.

Zaista želim da te vidim
Zaista želim da budem sa tobom
Zaista želim da te vidim Gospode
Ali tako dugo treba do toga moj Gospode…
Zaista želim da te spoznam
Zaista želim da idem sa tobom
Zaista želim da ti pokažem Gospode
Da  neću dugo trajati, moj Gospode,
Moj slatki Gospode…

Pesma My sweet Lord ostaće zaštitni znak Harisonovog post – Bitls rada, njegova verovatno najpopularnija pesma. Ipak, u vreme pojavljivanja ona je izazvala burne reakcije kao previše religiozna, kao mogući plagijat pesme He’ so fine grupe the Chiffons, kao i zbog istovremenog hrišćanskog speva aleluja i hinduističke mahamantre Hare Krišna koje se pominju u pesmi. Harison je tvrdio da ga je inspirisala pesma The Edwin Hawkins singersa: Oh, happy day. Harisonova razmišljanja o pesmi bila su sledeća:

Razmišljao sam dugo da li da snimim ,,My sweet Lord“ ili ne. Kada sam je pisao, mislio sam da sam se stvarno posvetio nečemu. Mnogi ljudi će me mrzeti, jer se ljudi plaše nepoznatog. To je ljudski instinkt. Poenta je da sam stavio glavu na panj…ali ne mogu svi pevati bi bap bejbi.

Okrenut hinduizmu i prijateljstvu sa slavnim indijskim muzičarem Ravijem Šankarom, Harison je pesmom ,,My sweet Lord“ pokušao da objasni da je muzika religija i da je zvuk Bog, da ide kroz zvuk, te da se kompletan smisao života, filozofija, prenosi zajedno sa muzikom. Harison se nakon pet godina duhovno sazrevanja u duhu istočnjačkih mudrosti, saznanja i religije u potpunosti okreće Indiji, tradiciji i religiji Istoka, popularizaciji indijske muzike u Evropi. Bio je oduševljen tradicionalnim dvanaestožičanim muzičkim instrumentom – sitarom (kojeg je, uzgred, prvi put svirao u pesmi Bitlsa ,,Norwegian wood“) i njegovim hipnotičkim zvukom, muzičarem Ravijem Šankarom za kojeg je tvrdio da ne svira sitar, već on sitarom meditira. Njih dvojica organizovaće prvi veliki humanitarni koncert u bogatoj rokenrol istoriji, čuveni koncert za Bangladeš 1971. godine. Harison tih godina prihvata vedsku tradiciju, spiritualizam, meditaciju i popularizuje versku sektu Hare Krišna. Pod tim i takvim uticajima nastaje sledeći Harisonov album – Living in the material world (1972.), nakon kojeg je usledio njegov višegodišnji umetnički i kreativni pad i gotovo nestanak, sve do povratničkog albuma Cloud nine (1987.) i još jedne besmrtne pesme – Got my mind set on you.

Kako sam suđen materijalnom svetu
Frustriran u materijalnom svetu
Čula nikad zadovoljna, samo rastu poput plime
Da bi me mogla utopiti u materijalnom svetu…
Ja živim u materijalnom svetu
Nadam se da ću se izvući iz ovog mesta
Milošću gospodina Šri Krišne
Moj spas iz materijalnog sveta…

Jedno je bilo sasvim sigurno – kao veliki čovek, humanista i umetnik Harison se iskreno okreće veri, tvrdeći da će sve proći, da je sve što nas okružuje samo potrošna materija i da je neprolazno samo ono što je neopipljivo.

I mada je album Living in the material world doneo niz antologijskih numera poput Give me love (give me peace on the Earth), Be here now, Living in the material world ili Deep blue i Wah wah, usledio je dugogodišnji kreativni i životni pad jednog velikog čoveka i umetnika.

Želim da te precrtam sa svoje liste

Ali kada si došla kucajući na moja vrata
Izgleda da je sudbina napravila preokret u mom srcu
I ja se vraćam nazad po još više…
trebalo bi da te prezirem
Ali, izgleda da te volim
Uhvatila si me između đavola i dubokog plavog mora.

Usledile su godine samopreispitivanja i novog rađanja, meditacije i tihovanja, kontemplacije i sazrevanja novih kreativnih sokova. Album Cloud nine (1987.), blistava bitlsovska harmonija i učešće u osnivanju još jednog super benda, naredne godine – osnivanje fantastičnih Traveling Wilburys sa Orbisonom, Dilanom, Džefom Linom i Tomom Petijem, iz čije će se antologijske saradnje izroditi niz bisera kao što su End of the line, Handle with care, Nobody’s child ili She’s my baby, niska lepršavih i prelepih muzičkih bisera za sva vremena, doneli su Harisonu novi polet i čudesnu kreativnu energiju. Na žalost, bio je to njegov poslednji životni uzlet pre opake pojave bolesti (rak pluća, a potom i mozga), kao i pre tragičnog napada sumanutog ,,obožavaoca“, koji je jedva preživeo.

Give me love
Give me peace on earth
Give me light
Give me life
Keep me free from birth
Give me hope
Help me cope, with this heavy load
Trying to, touch and reach you with,
Heart and soul.
Ommm my Lord.

Čudesni svet poetike i mistike Džordža Harisona, senzibilne, setne i lepršave muzike, nestvarnih tonova i damara jednog jedinstvenog srca prepunog razumevanja, trpljenja, svetlosti i empatije nešto je čemu se prepuštam ceo moj skromni, ovozemaljski život, naročito u trenucima kada životne oluje, nepravde i samoća razdiru moje krvareće blues srce gadostima jednog bezosećajnog, materijalističkog, sebičnog i ispraznog sveta posedovanja duhovnih praznina i trošnosti rđe koja samo ponekad sine lažnim sjajem zavođenja i truleži. I dok moja bluz gitara nežno jeca dok život prolazni, ovozemaljski teče u meni i bez mene pokušavam u svom srcu pritisnutom tamom bezbožnog sveta ugledati svetlost, unutrašnju svetlost mistične lepote muzike i lirike jednog čudesnog i neponovljivog čoveka i umetnika – Džordža Harisona.

Bila je ovo jednostavna životna priča o ljubavi, mistici, muzici, duhovnosti, traganju, praštanju i veri, bila je ovo jednostavna životna priča o čoveku u svakome od nas – jedinstvenom i neponovljivom, priča o velikoj duši i umetniku, poeti Džordžu Harisonu,o večnom životu koji je tu u tebi i bez tebe i mogućoj, besmrtnoj ljubavi koju bismo svi mogli deliti kada je jednog dana istinski nađemo.

Give me love, give me light, give me peace on the Earth,my sweet Lord!

Za P.U.L.S.E Dragan Uzelac

  Dragan Uzelac, George Harrison, Muzika, The Beatles.