Danijel Kaneman – Misliti, brzo i sporo
“Obično ste u stanju da odgovorite na pitanje o čemu razmišljate. Verujete da znate šta se dešava u vašoj glavi, a to je često uredan lančani niz svesnih misli. Ali to nije ni jedini niti je uopšte tipičan način na koji um funkcioniše. Za većinu utisaka i misli koje nam dolaze do svesti ne znamo otkud nam. Ne možete da rekonstruišete kako ste došli do uverenja da na stolu ispred vas stoji lampa, kako ste utvrdili tračak nervoze u glasu svog partnera preko telefona ili kako ste uspeli da izbegnete moguću opasnost na putu pre nego što ste je postali svesni. U našem umu se u tišini odvijaju mentalni procesi koji rezultiraju impresijama, intuitivnim sudovima i mnogim odlukama.”
Ovo je, ukratko, odgovor na pitanje šta ćete pronaći u knjizi Misliti, brzo i sporo autora Danijela Kanemana. Uzbudljivo putovanje kroz način na koji ljudski um funkcioniše obogaćeno je veoma detaljnim istraživanjima koje je Kaneman vodio tokom svoje dugogodišnje karijere u oblasti psihologije i bihejvioralne ekonomije. Pregršt zanimljivih i nesvakidašnjih odgovora otvoriće vam vrata malo poznate strane ljudske percepcije i svesti i naterati da se ozbiljno zamislite nad nekim odlukama koje ste donosili, nad greškama koje ste činili i nad stavovima i uverenjima koje trajno zadržavate.
O autoru
Danijel Kaneman (1934) je američki psiholog izrealskog porekla. Njegova najveća dostignuća jesu u oblasti bihejvioralne ekonomije, za šta je dobio i Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. godine. Najznačajnija polja njegovog rada vezuju se za psihologiju prosuđivanja i donošenja odluka, a naročito se interesovao za nastajanje sistematskih grešaka, osnove ljudske racionalnosti i odnos između intuicije i racionalnog razmišljanja. Smatra se jednim od najuticajnijih mislilaca današnjice.
Priča o dva sistema, ljudskoj prirodi, moći prosuđivanja i odlučivanja – a i po nekoj grešci
Putovanje kroz ljudski um oduvek je provociralo naučnu misao. Ono što je posebno privuklo Kanemanovu pažnju i uzrokovalo niz plodnih i višegodišnjih istraživanja u oblasti kognitivne psihologije jesu sistemske greške, odnosno pristrasnosti. Veći deo ove knjige zasnovan je na istraživanjima vezanim za pristrasnostima intuicije, odnosno stavovima i zaključcima koje smo skloni da donosimo naprečac, ne uvek svesni po kojim kriterijumima to činimo. U takvim trenucima, učestalost grešaka je znatno veća nego kada se odlučivanje događa sporije, ulaganjem svesnog napora u donošenje odluke. Greške su sastavni deo ljudskog funkcionisanja, ali pogrešno je verovati da čovek stalno greši. Većina sudova koje donesemo su ispravni po nas. Međutim, u trenucima kada smo vođeni pristrasnostima, koje sledimo bez razmišljanja ili objašnjenja, moć našeg prosuđivanja kao da opada. Ono što Kaneman želi da postigne svojim istraživanjem je da objasni kako da koristimo intuiciju na način koji će nam doneti preciznost u donošenju odluka i eventualno smanjiti greške u zaključivanju koje tom prilikom nastaju.
Mišljenje je kompleksan proces i često se odvija bez našeg saznanja. Nismo svesni pojedinih zaključaka. Nismo svesni zašto biramo da govorimo i razmišljamo o određenim temama, a neke druge isključujemo ili ne priznajemo da postoje. Posebno je interesantno sa kolikom preciznošću donosimo intuitivne zaključke u oblasti kojom se profesionalno bavimo – a nisu u pitanju samo ekspertsko znanje i iskustvo.
Mnoštvo interesantnih pitanja vezanih za način na koji mislimo sažeto je u pet delova. Svaki od njih donosi po jedan delić složene mape ljudskog mišljenja.
Prvi deo – Dva sistema. Sistem 1 i Sistem 2 jesu akteri ovog dela, ali se provlače i kroz ostatak knjige. Sa željom da kompleksnu materiju približi prosečnom čitaocu, Kaneman je došao na ideju da kroz dva fiktivna karaktera predstavi osnovne pokretače ljudskog mišljenja. Sistem 1 je onaj neposredni, intuitivni deo mozga, koji automatski donosi zaključke i sudove, bez imalo truda i dužeg razmišljanja. Nasuprot njemu, Sistem 2 je kontrolor – njegove reakcije su promišljene i vođene određenim kriterijumima, a obično smo svesni šta se u tom trenutku odvija u našem umu, jer je potrebno uložiti određeni trud da bismo došli do zaključka (što nije slučaj sa mišljenjem koje sprovodi Sistem 1). Kaneman naglašava da su oba Sistema nužna za kompleksan proces mišljenja i da, u stvari, jedan bez drugog ne mogu. Sve ono što se odvija u Sistemu 1 predstavlja osnovu koju koristi Sistem 2, jer ono što se neposredno javlja u umu mora biti svesno filtrirano u Sistemu 2, da bi postalo uverenje, sud ili zaključak. U ovom delu ćete pročitati na koji način dolazi do pojave prvog utiska, šta je to što formira impresiju, kako umete da razlikujete ljutitu od srećne osobe i na osnovu čega se formira slika stvarnosti u vašem umu.
Drugi deo – Heuristika i pristrasnosti. Da li ste se nekad posumnjali u tačnost malog uzorka, koji se i suviše često uzima kao relevantan segment istraživanja? Verovatno niste. Kao i svi, skloni smo da male uzorke uzimamo “zdravo za gotovo”, ne dovodeći u sumnju njihovu tačnost, jer sumnju je mnogo teže održati nego prihvatanje izvesnosti. U ovom delu, Kaneman nas vodi kroz heuristiku pristrasnosti, odnosno kroz situacije u kojima smo skloni da kreiramo (i previše) skladnu i izvesnu sliku stvarnosti, što dovodi i do pojave grešaka u zaključivanju. Naročito su zanimljiva poglavlja o efektu usidravanja, kada smo skloni da damo procene nepoznate količine i pre nego što ostvarimo realnu procenu količine. Iako na neki način predstavljaju greške u proceni, sidra imaju odlučujuću ulogu u pregovorima, jer potpomažu stvaranje slike kakvu pregovarač želi da postigne. Interesantan je i način na koji Kaneman tumači rizik kao nešto što, objektivno, ne postoji, već je to još jedan konstrukt ljudskog uma koji omogućava da lakše prepoznajemo opasnosti.
Treći deo – Preterano samopouzdanje. U ovom delu knjige, upoznaćete se sa ograničenošću ljudskog saznanja na jedan zanimljiv i provokativan način. Pokušavajući da objasni na koji način nastaju greške u tumačenju činjenica i izgradnje slike stvarnosti, Kaneman rasvetljava ključne mentalne procese koji se kriju iza takvih radnji. Naročito je interesantno kako Kaneman objašnjava našu sposobnost da “znamo” šta će se desiti u budućnosti a na osnovu pretpostavki koje nisu ni približno tačne. Zabluda je misliti da možemo da znamo kako će se budućnost odvijati, a još veća je zabluda misliti da razumemo prošlost. Zato u ovom delu knjige budite spremni da pročitate zapanjujuće stvari o vašim uverenjima, verovanjima i razumevanju sveta – a sve sa ciljem shvatanja kompleksnosti našeg mentalnog sklopa.
Četvrti deo – Izbori. Kao preduzetnici, roditelji, članovi zajednice i stručnjaci u svojoj oblasti, često smo suočeni sa brojnim izborima. Ono što nas nagoni da načinimo određeni izbor često nema veze ni sa znanjem, ni sa racionalnošću, jer većinu izbora donosimo sasvim nesvesno i intuitivno. Kaneman se posebno interesuje za odnos između rizika i izbora, odnosno za situacije koje procenjujemo kao rizične i u kojima je donošenje “pametnog” izbora od krucijalne važnosti za dalji ishod date situacije. Pri kraju ovog dela knjige, Kaneman nudi i detaljan uvid u logiku rizika, kao i donošenja odluka u rizičnim situacijama, što ima posebnu vrednost za one koji žele da usavrše sposobnost odlučivanja i izbegnu eventualne greške u proceni.
Peti deo – Dva ja. Finalni deo knjige Misliti, brzo i sporo završava na skoro istom mestu odakle je knjiga i krenula. Ne, nije reč ponovo o dva Sistema, ali se, na sličan način, dotiče dihotomija između onoga što iskušavamo (našeg iskustvenog Ja) i onog čega se sećamo ili što u sećanju konstruišemo (pamtećeg Ja). Da li ćemo pamtiti gore a kraće ili lepše a duže iskustvo? Hoćemo li se sećati samo onog što je okarakterisano kao prijatno, čak iako nema nikakvu iskustvenu potporu u našem sećanju? Brojna pitanja vezana za način na koji naš mozak selektuje i čuva važne događaje u našem životu otvorena su u ovom delu knjige.
Ovo nije knjiga koja se čita za jedno popodne. Pa čak ni za nedelju dana. Mnoštvo detalja i informacija koje se ne mogu sresti u svakodnevnim razgovorima čine ovu knjigu zahtevnom za čitanje. No, ne dozvolite da vas njena dužina i kompleksnost tema koje obrađuje uplaše – vredi upustiti se u najskrivenije kutke ljudske percepcije, načina mišljenja, donošenja odluka i formiranja sudova. Ako ništa drugo, barem ćete ostati zapanjeni nad činjenicom koliko ste u zabludi oko nekih uvreženih i nepobitnih stavova.
Mina Božanić
Izvor: Moja firma
Tekstovi o psihologiji na portalu P.U.L.S.E
Danijel Kaneman – Misliti, brzo i sporo napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →