Kvantni mehaničari i bomba. Od kada se igra fudbal  golmani imaju samo jedan zadatak – da odbrane svoju mrežu.   Međutim, mladi golman fudbalskog kluba  AB Kopenhagen sa početka prošlog  veka, ne samo da je uspešno branio  svoju mrežu, već je istovremeno  ex capite vršio složene matematičke proračune o proporciji  dimenzije gola i veličini terena, statistikom rizika da primi gol u zavisnosti od  rasporeda  i kretanja igrača u blizini  kaznenog prostora, a posebnu pažljivo  je  pratio fudbalsku loptu,  proračunavao njeno kretanje, obrtaje u vazduhu i putanje. Darovitost mladog golmana  nije prošla nezapaženo i od najveće danske pivarske korporacije “Carlsberg” dobio je stipendiju za studij i usavršavanje, ali ne u fudbalu, već u fizici.

Nils Hendrik Dejvid Bor je 1911.g. na Kembridžu odslušao  predavanja Ernesta Raderforda, šefa katedre Mnčesterskog univerziteta, o novom modelu atoma. Bio je toliko oduševlen tim modelom da je napustio Kembridž i nekoliko meseci gostovao kod Raderforda u Mančesteru. Inače taj brkati gorostas, Raderford,  bio je vrsni eksperimentalni fizičar koji je prezirao  teoretičare.  Nemoj neko  na mojoj katedri  da bi pomenuo Vasionu,  grmeo je, … a na to (relativnost) mi ovde uopšte ne obraćamo nikakvu pažnju dok radimo. Koliko god je Nils Bor  bio zaljubljen u Raderfordov  model atoma, teoretisanje bez ikakvih eksperimentalnih dokaza, nije mu bilo strano. Naoružan šiberom, olovkom, gomilom praznih listova papira, ključnim radovima Maksa Planka, Džejmsa Maksvela i Alberta Ajnštajna i, što je najvažnije, vanserijskim intelektom i velikom voljom, Nils je  u jednom od mančesterskih potkrovlja, počeo da  taraga za zakonitostima mikrosveta i, što bi rekao Ajnštajn, pokušavao da  dokuči um Boga. Pošao je od najjednostavnijeg atoma, vodonikovog, u kome je zamišljao elektron kako kruži oko jezgra po tačno određenim putanjama  i kako  skače sa jedne na drugu putanju, zračeći pri svakoj promeni  po jedan kvant energije.  Da li mu je pomoglo iskustvo koje je stekao dok je stajao između stativa AB Kopenhagen i posmatrao putanje lopte, ne zna se pouzdano, ali nije isključeno. Bilo kako bilo, vratio se u Kopenhagen i u  tri rada izložio svoju kvantnu teoriju atoma, kojom je zakucao još jedan ekser u kovčeg klasične fizike.

Nils je bio porodičan čovek i u harmoničnom braku sa suprugom  Margaretom  imao šestoricu sinova.  Živeli su u lepoj i prostranoj kući koju je Nils, kao bivši stipendista,  svetski poznati fizičar i Nobelovac, dobio na poklon od pivare Carlsberg.  Kuća je pivovodom bila povezana sa fabrikom i na jednoj česmi teklo je najbolje  pivo, koje su Nils i njegovi gosti mogli besplatno da piju u željenim količinama.  Pored šestorice bioloških sinova Nils Bor je  imao  bar još toliko sinova kojima je  bio mentor i uveo ih u tajne kvantne mehanike. Jedan od njih, Verner Hajzenberg, bio mu je posebno omiljen.

Hiljade i hiljade kilometara prešli  su Nils i Verner razgovarajući i šetajući po Dugoj liniji između Male sirene iz Andersonove bajke i svetionika koji obeležava mesto za ulaz brodova u lučki bazen . Najčešće u vreme belih noći kad sumrak traje gotovo do ponoći, a sunce, ispod samog horizonta, preplavljuje Kopenhagen prigušenom plavkastom svetlošću, U tim razgovorima rodila se matrična mehanika, princip neodređenosti  i Kopenhagenska interpretacija kvantne mehanike. U istoriji nauke verovatno nije bilo tako bliske saradnje kao što je bila Hajzenbergova i Borova, a svakako nije bilo plodonosnije.

A onda je počeo rat.

Nemačka je okupirala Dansku. Nils Bor je nastavio da živi u okupiranoj domovini i povukao se iz naučne i svake druge javnosti.  Nobelovca  Vernera Hajzenberga Wermacht je, već u prvim nedeljama rata, postavio na čelo istraživačkog tima za ispitivanje mogućnosti nuklearne fisije uranijuma za izradu bombe velike razorne moći. U septembru 1941.g. nemačka delegacija, u kojoj je bio i Hajzenberg, boravila je u Kopenhagenu. Vener je iskoristio tu priliku i posetio svog mentora i dugogodišnjeg prijatelja u njegovoj kući u Karlsbergu.  Posle ručka dvojica starih prijatelja su, sa po kriglom piva u ruci, izašli u baštu da razgovaraju.  Međutim, dijalog dvojice naučnika je krenuo pogrešnim pravcem, Bor se toliko naljutio da više nije hteo da razgovra i sastanak je prekinut.  Njegova žena Margareta i prijatelji  kasnije su potvrdili da je Bor bio toliko uvređen i gnevan da  na rastanku  starog prijatelja Hajzenberga nije hteo ni da pozdravi, a prisni saradnički odnosi nikada više nisu obnovljeni.

Taj događaj će u narednim godinama i decenijama biti predmet interesovanja i najzrazličitijih spekulacija obaveštajnih službi, naučnih krugova, istoričara i umetnika. Većina je saglasna da je razgovor između dvojice naučnika u Kopenhagenu imao istorijsku težinu, jer je saznanje o nemačkom nuklearnom programu, preko Nilsa Bora, dopire do ušiju Amerikanaca.

Posle rata, gotovo deceniju kasnije, dvojica Nobelovaca ponovo su se sreli u Nilsovoj seoskoj kući u Tisvildu. Pokušali su da analiziraju razgovor iz septembra 1941.g., ali gotovo ni oko čega nisu mogli ili nisu želeli da se slože. Čak ni oko toga gde se razgovor vodio –  prilikom večernje šetnje po Dugoj liniji, u Borovoj radnoj sobi ili bašti.  Posle izvesnog vremena, zabeležio je Hajzenberg u jednoj od svojih knjiga, osetili smo da više ne bi trebalo uznemiravati duhove prošlosti.  Međutim, mnogi nisu delili Hajzenbergorov stav.  U naučnim krugovima nastavljene su žestoke rsprave, sve do danas.

Zašto je Hajzenberg u septembru 1941.g  dolazio u Kopenhagen?

O čemu su  Bor i Hajzenberg razgovarali ?

Zašto se Bor toliko razgnevio?

Da li je moguće rekonstruisati razgovor koji niko nije čuo, a oba učesnika su odavno napustili ovaj svet, pritom su njihova sećanja na taj dijalog, prema onom što je zabeleženo, oprečna? Može se pokušati, ali bez ikakvih garancija na uspeh. Potrebno je izdvojiti i analizirati činjenice koje prethode događaju, karakterne osobine i motive učesnika, okolnosti i posledice, a zatim postaviti prava pitanja i na kraju ponuditi moguće, a verovatne odgovore.

Majkl Frejn je u drami Kopenhagen, premijerno izvedenoj 1998.g. u Kraljevskom nacionalnom pozorištu u Londonu, kasnije i u Njujorku, a po njoj je 2002.g snimljen i film, nešto slično pokušao. Postavio je  pitanja, međutim nije ponudio odgovore. Drama se odvija u nekom neodre|enom vremenu. Junaci drame, Nils Bor, njegova žena Margareta i Verner Hajzenberg, odavno su mrtvi, ali nemaju mira i traže odgovore zbog čega je došlo do nesporazuma između Bora i Hajzenberga u septembru 1941. Tokom drame raspravlja se s puno temperamenta i osećanja, kopa se iznutra i unazad po životima ovo troje ljudi ne bi li se otkrilo šta je to posejalo seme razdora prilikom njihovog susreta. Rasprava se, između ostalog, vodi oko  pitanja: Da li je Hajzenberg izgubio mesto profesora u Lajpcigu, koje je dobio kao nagradu za rad o principu neodre|enosti, pa se zato vratio u Kopenhagen?  Da li je došao da pozajmi danski ciklotron, jer ga Nemačka nema?  Da li je Hajzenberg došao da ponudi Boru, koji je poreklom Jevrejin, utočište u nemačkoj ambasadi kada u Danskoj počne deportacija Jevreja?  Da li je došao da sazna da li saveznici imaju nuklearni program ili da Boru ponudi saradnju na nemačkom nuklearnom programu? Jedno je pitanje postavljeno dva puta, na početku i na kraju Frejnove drame, a postavio ga je Hajenzberg i ono glasi: „Da li neko ko je fizičar ima moralno pravo da radi na praktičnoj eksploataciji atomske energije i pravi bombu razorne moći?”  Time je Frejn svoju dramu izdigao na najviši opšti nivo moralne rasprave, ali i zabio glogov kolac u moralni lik jednog od najvećih naučnika XX veka, Nilsa Bora. Jer, Verner Hjzenberg nije napravio atomsku bombu za Hitlerovu Nemačku, a Nils Bor je pružio, ne tako mali doprinos, njenoj konstrukciji u Los Alamosu. Posledice takvog angažovanja vrhunskih fizičara osetili su prvo stanovnici Hirošime i Nagasakija, a kasnije, kroz trku u nuklearnom naoružanju, i čitav svet. Kako god bilo, Frejnova drama, iako zasnovana na post facto činjenicama, ipak je samo fikcija.

Šta znamo o učesnicima razgovora, sem da su bili vrhunski naučnici i Nobelovci?

Nils Bor, jedan od najvećih naučnika svoje epohe, ne samo da je bio briljantan um, već i izuzetno human, čestit i skroman čovek. Samo je čovek njegovih osobina mogao da u Institu za teorijsku fiziku, koji je osnovao u Kopenhagenu, drži na okupu i stimuliše genijalne umove i kompleksne ličnosti poput Paulija, Diraka, Hajzenberga, Delbruka. Bor je bez sumnje bio najomiljeniji fizičar XX veka čiji je uticaj na fiziku i fizičare bio snažniji od bilo čijeg drugog, uključujući tu i samog Ajnštajna.

S druge strane, Hajzenbergov genije je oko sebe širio izvesnu hladnoću i bezobzirnost. Bio je sklon žestokim raspravama. Intelektualno se utrkivao sa sagovornicima i nije imao strpljenja za njihove ideje i argumente. Njega je trebalo obuzdavati, kako u nauci tako i u životu, a upravo je to radio njegov mentor Nils Bor.  Gotovo je nepoznato, da se jedan od najblistavijih teorijskih fizičara XX veka  na usmenoj odbrani doktorske disertacije jedva provukao sa “džentlmentskom šesticom”. Naime,  prof. Vilhem Vin, član komisije za odbranu,  postavio mu je pitanja iz primenjene, praktične fizike, kako radi baterija i sl.  Verner nije umeo ni da bekne.

Okolnosti u kojima se odvijao razgovor su poznate.

Danska je bila okupirana, a okupator je bio na vrhuncu moći. Nils Bor je Danac, poreklom polu-Jevrejin, u okupiranoj Danskoj ophrvan strahom od sudbine koja je zadesila ili pretila svim Jevrejima u Nemačkoj i zemljma koje je okupirala. Hajzenberg je bio Nemac, koga je Wermacht postavio na čelo tajnog programa istraživanja upotrebe nuklearne fisije za izradu A-bombe. Čak iako se nije osećao kao Arijevac, osećao se nadmoćno. Pozicija nekadašnjeg mentora i učenika bila je bitno izmenjena.

Usledio je razgovor u septembru 1941.g. Da li u bašti uz kriglu piva ili u radnoj sobi Borove kuće u Karlsbegu ili tokom još jednje šetnje po Dugoj liniji, nije toliko bitno.

Posledice tog razgovora su također poznate: Hajzenberg se vratio u Nemačku i nastavio da radi na tajnom nukleanom projektu nacističke Nemačke. Nils Bor je, preko Švedske, rizikujući život, prebegao u Veliku Britaniju, a otuda je, kao posebno dragocen putnik,  prebačen u Ameriku, u Los Alamos i priključio se projektu Menhetn. Prijateljstvo i saradnja dvojice naučnika nikada više nisu obnovljeni.

Ex post facto činjenice:

Hajzenberg je u svojim knjigama, člancima i javnim nastupima pokušao da pokaže da se razgovor vodio o načelnim moralnim pitanjima učešća naučnika u izradi A-bombe, te da je on u vezi sa tim imao moralne dileme zbog kojih je i došao u Kopenhagen na razgovor sa svojim bivšim mentorom. Do kraja života uporno je, kroz svoje članke i javne nastupe, slao poruke javnosti da je, iako na čelu nemačkog nuklearnog programa, sabotirao izradu nuklearne bombe. Bez obzira da li je to tačno ili ne, Hjzenzberg je uspeo da ubedi naučne krugove i pisce poput Tomasa Pauera (Hajzenbergov  rat) i Majkla Frejna (Kopenhagen).  Međutim, fizičari iz Los Alamosa su takve tvrdnje odbacili, ističući da su Hajzenbreg i njegov tim pravili ozbiljnje greške iz domena fizike i zato nemački nuklearni program nije uspeo. Inače, u operaciji Alsos 22.04.1945.g. u gradiću Hehingenu, većina nemačkih fizičara koji su radili na izradi A-bombe je zarobljena. Ipak, dok su trajale borbe „kapitalac“, kako je komandant operacije američki pukovnik Paš (inače poreklom Rus i sin pravoslavnog sveštenika), nazivao Hajzenberga, je uspeo na biciklu da pobegne. Kasnije je uhvaćen i sa ostalima (Maks fon Laue, Kurt Dibner, Pol Hartek, Erik Bage, Oto Han, Horst Koršing, Karl Virc, Valter Gerlah, Karl Frederik fon Vajczeker) interniran  na  Farm Hol nedaleko od Kembridža. Ta farma je za čitavo vreme internacije bila ozvučena, a o čemu je razgovarala elita kvantnih fizičara Nemačke, većina već tada Nobelovci, ni do danas nije u celini objavljeno.

Nils Bor se nije izjašnjavao o razgovoru iz septembra 1941.g. Ipak, u pismu objavljenom 2002.g. koje je Bor napisao Hajzenbergu 1957.g, a koje nikad nije poslao, Bor tvrdi da Hajzenberg, prilikom njihovog susreta u Kopenhagenu u septembru 1941, nije imao nikakve moralne dileme i da je bio u potpunosti posvećen nemačkom nuklearnom programu. Na obeležavanju godišnjice Borove smrti 1963, Borova supruga Margareta, stojeći pored Sema Gudsmita, naučnog direktora tima koji je za vreme rata vodio istragu u vezi s nuklearnim istraživanjima u Nemačkoj, pokazala je na Hajzenberga koji je bio u blizini i rekla: „Gudsmite, ona poseta za vreme rata bila je neprijateljska poseta, bez obzira na to šta ljudi govore ili pišu o njoj.“

I na kraju da pokušamo da odgovorimo na pitanja zašto je Hajzenberg došao u Kopenhagen, o čemu su on i  Bor razgovarali i šta je uzrok razdora.

Hajzenberg je u septembru 1941.g.došao kod svog mentora Bora ne zbog moralnih dilema, već zbog sumnje u svoje sposobnosti da napravi A-bombu, iako je bio na čelu Wermachtovog tima za njenu izradu. Ne sme se ispustiti iz vida činjenca da je mladi Hajzenberg bio vrhunski teoretičar, ali nikakv praktičar, koji na odbrani doktorskog rada iz fizike, nije znao ni kako radi baterija. U svom naučnom razvoju bio je isključivo usmeren na teorijsku fiziku. Nema sumnje da su on i Bor razgovarali o A-bombi. Verovatno je Verner predložio Nilsu da se priključi nemačkom program za njenu izradu, a za uzvrat obećao da će se on zauzeti kod ministra industrije Špera da zaštiti Bora i njegovu porodice od deportacije. Sve je to, naravno, uznemirilo Bora, ali ne i razgnevilo. Međutim, u Hajzenbergovom nastupu, osetila se ucena i pretnja. Ona verovatno nije eksplicite  izrečena, ali se mogla naslutiti i visila je u vazduhu kao giljotina iznad Borove glave. Upravo ta neizgovorena ili poluizgovorena ucena i pretnja razgnevili su Nilsa Bora. Godinama kasnije, poslovično oprezni Nils Bor, više nije bio siguran da li je svog nekadašnjeg aistenta dobro razumeo ili je, u strahu za svoju i egzistenciju svoje porodice, doneo pogrešne zaključke. Iz tih razloga, iako je video da Hjzenberg, u godinama posle rata,  njihov razgovor interpretira u drugačijem svetlu, nije poslao ono pismo iz 1957.g. i do kraja života o tom razgovoru se nije izjašnjavao.

za P.U.L.S.E Vojislav Stojković

Tekstovi o nauci na portalu P.U.L.S.E

  atomska bomba, Nils Bor, Verner Hajzenberg, Vojislav Stojković