La casa de Papel – Kako i zašto je serija Kuća od papira (La casa de papel) postala najgledanija na Netfliksu i učinila da satima sedate ispred laptopa i bindžujete seriju čija je treća sezona uveliko dostupna?

Ništa manje se nije očekivalo od Alex Pina, glavnog i odgovornog urednika serije, ali ne samo ove. Alex Pina je čovek koji je radio Los Serranos, poznatiju kao Seranove, tvorac je i jedne od kultnih serija Los Herreros de Paco (Pakovi ljudi), kao i seriju El Barco (Barka). Možda je dobro pomenuti i njegova dva filma, koja su i te kako ostavila traga na malim ekranima, a i sigurno jedan vremenski period bili među Top 10. na mnogim filmskim sajtovima kada su romantični filmovi u pitanju: Tres metros sobre el cielo (Tri metra iznad neba), Tengo ganas de tu (Želim te).

Netfliks je sa serijom La casa de papel oborio sve rekorde, prateći osmoro ljudi sa maskama čuvenog španskog slikara Salvadora Dalija koji imaju jedan cilj, a to je: upasti u nacionalnu fabriku za štampanje novca u Madridu, koja je pri tom i muzej, i  odneti milione evra. Denver, Moskva, Tokio, Rio, Berlin, Najrobi, Oslo, Helsinki nisu imena gradova u ovom slučaju, već upravo imena osmoro ljudi iza kojih se kriju. Možda ova serija ne bi ostavila toliki utisak na gledaoce u Srbiji da se upravo iza jednog od imena gradova ne krije i lik Srbina, kog tumači Darko Perić. Njegove replike izgovorene na srpskom jeziku dodaju šlag na ovu veliku slatku poslasticu zbog koje bi radije ostali kod kuće i satima netremice gledali u ekran.

Glavni predvodnik pljačke je čuveni Profesor (Alvaro Morte) koji je sve isplanirao do detalja, ali mu je samo jedan promakao, kako i on sam u jednoj sceni kaže:

Preskočio sam sopstvena pravila i o toj varijabli nisam razmišljao… Da se zaljubim u tebe!

Ono što je bitno istaći jeste da ovde nije reč o klasičnoj pljački. Na samom početku Profesor iznosi pravila kojih se moraju strogo držati, a jedan od njih je upravo da ne ubijaju – ne sme se proliti kap krvi. Tačno je da se čitava serija (odnosno prva i druga sezona) odigravaju na istom mestu, ali to čitavu radnju čini dinamičnijom, nema praznog hoda i svaki sekund je od velikog značaja i vredan pažnje. Neki upoređuju seriju sa “svojevrsnim omažom Tarantinovim Reservoir Dogs” i mogla bih se složiti sa tim jer upravi Alex Pina pažljivo oblači i svlači svoje likove ne samo pljačkom već i njihovim životnim neuspesima.

Kao što već napomenula Helsinkija tumači Darko Peric iz Kladova, i ono što ćete uočiti da je svoju ulogu izneo perfektno. Sigurno nećete ostati ravnodušni kada budete čuli kako pevuši Svilen konac ili kako na kratko svira Tiho noći. Pored Helsinkija pojavljuje se i Oslo, lik koji po poreklu nije Srbin, ali u serijji ipak ima ulogu Srbina. Ono što je dodalo još veću draž svemu je grupa Srba koja spasava Tokio.

Celu seriju prati, pa mogu slobodno reći himna – Bella Ciao. Svaki bitan korak za pljačkaše praćen je ovom pesmom, koja zaista pojačava emotivni naboj.

Bella Ciao je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata. Autor je nepoznat, dok se za melodiju smatra da je preuzeta iz jedne narodne pesme iz Padske nizije. Pesma Bella Ciao je simbol slobode i otpora nepravdi, smatra se da su je pevali berači pirinča 1906. godine kada su se borili za osmočasovno radno vreme. I nije slučajno što se himna italijanskog otpora fašizmu pojavljuje u seriji La casa de papel, jer iz šire perspektive to je najmanje serija o pljački. Pljačkaši obučeni u crvene kombinezone sa maskama Salvadora Dalija vas sigurno neće ostaviti ravnodušne, pogledajte seriju i sami procenite.

За ПУЛС Дајана Божичковић

  Dajana Božičković, Film, tv, Umetnost