Okudžava u Njivicama – za Bulata i Volođu

Dugo godina smo letovali u Paštrovićima – Petrovac na moru. Postali smo već prijatelji sa kelnerima Vila Oliva. Jednom prilikom od jednog dobijemo savet da treba da se posete i Njivice. Reče nam da je svojevremeno radio u hotelu „Riviera“ u Njivicama i da je to lepo mesto za porodicu kao što je naša. I poslušasmo ga sledeće godine. Svidelo nam se, pa smo to ponovili još nekoliko puta. Hotel „Riviera“ je postavljen na predivnom mestu. Ulaz u Boku, pogled na Rose i Lušticu, Herceg Novi, Orijen i Lovćen dok pijete kafu pod drvetom rogača – i sada često ušetaju u moju glavu, zadrže se malo i opet sakriju u folder USPOMENE. Do male, ali lepe plaže je samo par desetina stepenika. Na plaži je i restoran, pa čovek baš može da se opusti i uživa.

Ovde nam je proplivala mlađa kćerka na pomalo neobičan način. Instuktorka ju je odmah odvela do plovaka i vratila kao plivača. Posle se pravdala – više u šali, naravno, da nije znala da dete ne zna da pliva. Proplivalo je ovde mnogo dece. Na naše oči to su uradili i Maksim i Saša, dva mala slatka Rusa. Ja sredom, pri ulasku u more, obavezno pevam jednu pesmu V. Visockog, o čemu mu je šaputala voda neke druge srede. Tako se upoznajemo sa Maksimovom i Sašinom mamom. Imali smo i supruga i ja dobre učitelje ruskog, pa se lako sporazumesmo. Dan za danom, deca sve veštije plivaju, a naš se ruski popravlja. Jedno veče dobismo poziv da budemo gosti na večeri kod naših novih poznanika. Uz večeru i vino ide i muzika, ruska naravno. Domaćica je pustila CD sa pesmama Bulata Okudžave u izvođenju bardova – poznatih glumaca i pevača. Volim Bulata, a volim i Volođu i često ih slušam. Na desetoj pesmi (Gruzinska), shvatih da je izvođač pomešao boje bika i orla iz pesme i začudih se naglas da je to promaklo onima koji su CD snimili. Gazdarica se zamisli, pljesnu rukama i reče da sam u pravu. Eto, ni ona nije primetila, iako taj CD baš često sluša.

Na kraju večere, pomalo zagrejan od crmničkog vranca, dobijam na odlasku u ruke mali poklon – CD u izvođenju bardova je postao moje vlasništvo! Jedna kratka pesmica, a one su, kako kaže Bulat, kratke kao život sam i pokupljene negde na ulici usput, tako promeni i mišljenje Rusa o nama… Znaju oni dosta, samo ćute – kao da osta neizgovoreno, dok smo pod mesečinom veselo grabili od njihove vile ka našoj hotelskoj sobi. Ne znam da li je bila sreda, ali sam se svojski trudio da držim pravac, jer:

среди нехоженных дорог одна моя…

U srcu toplo, toplo jer:

И друзей созову, на любовь своё сердце настрою, А иначе зачем на земле ϶той вечной живу.

Ljubav je tu da bi se delila sa nekim koga volite i samo je delite, jer taj „novčanik“ se ne prazni nikada…

Pa zašto se onda bojati?

Zašto škrtariti ?

Beograd, 26.5.2013. god.

za P.U.L.S.E: Goran Đerić

Lektura i korektura: Milica Veljković

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  Goran Đerić, Priče, Priče poezija putopisi, putopisi