Vodič kroz simfonije: Elgarova Druga Priznajem. Nekada sam mislio da je Elgar kompozitor koji bi mogao da bude sveden na kliše “Poslednje noći Promsa” (Proms – koncerti koji se održavaju tokom leta u Rojal Alber Holu, prim.prev.) i svoje raskošne brkove, da su on i njegova muzika zaglibili u britanskoj bari ustajalog romantizma koji je bio zastareo […]
Vodič kroz simfonije – Prošlo je tri godine otkada je tridesetogodišnji Mocart napisao simfoniju, kada je krajem 1786. godine počeo da komponuje novi komad za Prag, boemski grad u kome je Figarova ženidba naišla na mnogo bolji prijem nego u Beču. Od Simfonije u Lincu 1783. godine, Mozart se forsirao kao kompozitor i muzičar u svim mogućim […]
Šta se dešava sa muzama kada ih umetnici iskoriste? “Postoje dve vrste žena”, govorio je Pikaso, „boginje i otirači“. Kada se govori o muzama, njegova idealna – pomoć i izvor kreativne inspiracije – bila je hibrid; dovoljno dekorativna da drži umetnikovu pažnju i dovoljno krotka, kao strpljivi neplaćeni model, da bez prigovora stoji u bilo […]
Vodič kroz simfonije – Priđite, priđite ovom cirkusu muzičkog značenja, nadrealnom karnevalu gde ništa nije baš onako kako izgleda, gde čudne muzičke mašine, pa čak i svetlucava muzička prodavnica igračaka postaju egzistencijalno putovanje u onostrano. Dobrodošli u svet Petnaeste i poslednje simfonije Dmitrija Šostakoviča. Komponovana 1971. godine za samo nekoliko nedelja, Petnaesta simfonija pripada periodu najmračnije muzike […]
Vodič kroz simfonije – Betovenova Peta “Gardijan” je svojevremeno objavio tekstove o pedeset najvećih i najvažnijih svetskih simfonija, kroz koje je ispričana priča o istoriji muzike i njenoj važnosti u našem svetu. Eto početka. Betovenova Peta simfonija odzvanja udarcima svog čekića sudbine; ili su možda te četiri note transkripcija pesme bečke žutovoljke; ili simbol ratne pobede; ili […]
Viktor Frankl o muzici i ljubavi – Ko može da izmeri tačno težinu tuđe nevolje ili tuđe ljubavi? Živimo – sa svojim jadima i svojim ljubavima, sa svojim ogromnim osećajem za lepotu i ogromnim kapacitetom za patnju – suprotstavljajući se težini postojanja sa nezadrživom snagom života. Pitanje je uvek šta napaja tu silu i olakšava […]
Filozofija ume da bude suvoparna, da je više interesuje matematika, ili depeše iz sudnice, nego umetnost, ali ponekad ona ume da pokaže zaigranost ili poetički senzibilitet prema jeziku ili nekoj narativnoj formi, pa čak i da bude intrigantna u literarnom smislu. Žan Bodriar, na primer, osmislio je termin “teorijska proza” i razmatrao scenarije za buduće […]
Filip K. Dik o šizofreniji i drevnoj kineskoj “Knjizi promena” Kod mnogih vrsta životnih oblika, na primer kod životinja koje pasu, novorođenčad su manje-više istog trenutka gurnuta u koinos kosmos (zajednički svet). Za jedno jagnje ili ponija, idios kosmos (lični svet) prestaje da postoji onog trenutka kada prvi zrak svetlosti pogodi njegove oči – ali […]