(Прва реченица): Читаоче, желим ти најпре рећи да свему што починих за свога века, било то добро или зло, сам увех бејах срећни или несрећни виновник, па се тако с правом могу сматрати слободним човеком. (Па последња реченица у предговору): Непрегледно је мноштво оних који ће, кад им нешто не пође за руком, рећи „Нисам ја крив“. Оставимо им ову ситну утеху, јер би без ње вероватно почели мрзети сами себе. Како ја волим увек признати да сам главни узрок и добра и зла које ме снађоше, то сам увек био радостан што ми је било дато да будем свој властити ученик и што ми је била дужност да волим свог учитеља.

„С природом коју сам носио у себи, можда сам паметно урадио што се нисам неразрешиво везао, иако је у старости слобода у неку руку робовање. Да сам се оженио женом која би ме умела подложити себи и са мном управљати тако да ја то и не опазим, можда не бих овако расипао богатство, већ бих се старао за децу, и не бих био сиромашан и сам на свету као што сам данас. Али оставимо се размишљања о неповратној прошлости. Ја сам срећан са својим успоменама и био бих луд кад бих мучио себе узалудним кајањем“.

„Пропатио сам много јада и туге, али кад поштено размислим, видим да ме је љубав богато одштетила за све“.

„У доби од 72 године (…) присећајући се ужитака које сам проживео, обнављам их и тако још једном уживам у њима (…). Као хришћанин, знам да вера верује и без размишљања, и да најчистија вера ретко проговара. Знам да сам постојао, јер сам осећао, а како ми је осећање давало то сазнање, знам исто тако да ћу престати да постојим кад престанем осећати. Ако се деси да наставим осећати и после смрти, тад више ни у шта нећу сумњати, а утераћу лаж у све оне који буду говорили да сам мртав“.

„Увек сам волео и настојао да будем вољен, уживао сам у богатој трпези и страсно се занимао за све оно што је подстицало моју радозналост (…). Срећник је онај ко уме уживати а да тиме другом не науди, а неразумник је онај ко мисли да свевишњи ужива у боловима, патњама и одрицањима које му приносимо као жртву. Бог може тражити од оних које је створио само то да узгајају врлине које им је усадио у душе, јер све што имамо, дао нам је да будемо срећни“.

„Мислећем бићу ништа не може бити драже од живота, па ипак, људи чулни, они који настоје да у њему највише уживају, управо они поседују у највећој мери оно кобно умеће да му убрзају ток и да га скрате. Не стога што би желели да га скрате, већ стога што желе да му уживање учини ток неосетним. А имају и право, све док се држе својих дужности. Ипак човек не сме мислити да му је дужност тек оно што угађа његовим чулима, јер би то била велика заблуда, којој би на крају и сам пао жртвом. Најсрећнији је онај човек који уме себи прибавити највише среће што може, не кршећи при томе никад своје дужности, док је најнесрећнији онај који је себе довео у положај где га жалосна нужда тера да непрестано буде на опрезу.“

„Жеље су праве муке и велики јади, а уживање се воли само зато што се у њему тих мука ослобађамо“.

 

„Судбина је празна реч, тек јој ми својим делима дајемо смисао“.

 

„Бога треба молити да удели своју милост, а не да чудесима ремети природу“.

„Зар није смешно да постоји једно време у години кад Бог жели да се забављамо као луди, а у друго пак морамо, да бисмо му угодили, живети у одрицањима? Шта то једна годишњица неког догађаја има заједничко са божанством? И како могу поступци створених бића деловати на Творца ког мој разум може замислити само као потпуно независног? (…) Може ли се Бог замислити као скрушен у време поста? (…) Могу рећи да сам почео волети Бога тек од кад сам спознао колико је лажан појам што су ми га свештеници о њему створили“.

„Човек има много више права да жртвује све због властитог одржања, него што га имају владари да одрже државу“.

„Ако ми се изјалови да се свидим читаоцу, биће ми криво, али не толико да бих се покајао што сам писао“.

„Отишао сам одатле поневши са собом њену душу, њено срце и све што јој је преостало од здравог разума“.

„Чезнути за неком бешћутном и хировитом лепотицом значи исто што и бити насамарен. Срећа не сме бити ни одвише лака, ни одвише тешка“.

А у ретким случајевима кад му омиљена активност није полазила за руком, то се објашњавало народном мудрошћу која гласи: Cazzo non vuole pensieri (у преводу: курац не воли бригу – дизвину ђеца и фине даме).