Baruh Spinoza i umetnost mišljenja u opasnim vremenima U martu 1668. Adrijan Kerbag (Adriaan Koerbagh), holandski lekar u svojim srednjim tridesetim, angažovao je Johanesa Van Eda (Johannes Van Eede), štampara iz Utrehta, da mu objavi novu knjigu Svetlost koja sija na tamnim mestima, osvetljavati pitanja teologije i religije. Ali Van Ed, nakon što je sredio prvu […]
Pisac i filozof Alber Kami (1913 – 1960), čiji se književni opus temelji na ideji apsurda ljudske egzistencije, tvrdi da svaki pojedinac treba da prihvati taj apsurd ali i da istovremeno traga za smislom, jer svet u kojem postojimo praktično ne dozvoljava uspostavljanje reda i harmonije. Prema Kamiju, apsurdni junak je onaj koji se probudio […]
Budući da je B. Rasel po domaćoj tradiciji bio orijentisan na političke probleme,njegov misaoni razvoj i znanje je bilo vrlo bogato.
Rasprava o ljudskoj prirodi – David Hjum (1711-1776) TREĆA KNJIGA: O MORALU Prvi dio: O vrlini i poroku uopće Prvi odsjek: Moralne odlike nisu izvedene iz uma [§ 1. Važnost moralnosti] Svako teško shvatljivo promišljanje prati jedna nepogodnost, naime da ono može ušutkati protivnika ne uvjerivši ga, te da ga je […]
Huserl je razmatrao filozofiju broja, a pre njega se time bavio Frege. Ovaj poduhvat Fregeov čini filozofskim – svima izgleda da razumeju šta je broj
Фрагментирана стварност и компартментализирано знање (Alasdair MacIntyre) је шкотско-амерички филозоф моралне и политичке филозофије, који је препознат као радикални критичар модерности и модерне моралне филозофије. Рођен је у Гласгову 1929. године, почео је да студира филозофију […]
Okeansko osećanje, zajedno sa metaforom “osećanje večnog”, prvi je upotrebio Romen Rolan 1927. godine, u prepisci sa Frojdom posvećenoj religijskom iskustvu. Frojd se osvrće na tu temu u prvoj glavi svog dela Nelagodnost u kulturi (Das Unbehagen in der Kultur). On sužava okeansko osećanje na osećanje neraskidivog jedinstva sa svetom, primenjujući nekoliko psihoanalitičkih klišea, pre svega pretpostavku […]
Vek kritičke teorije „Treba li kritička teorija da se nastavi?“ To iznenađujuće, po mom mišljenju sjajno pitanje, postavio je Aksel Honet u govoru kojim je prošlog meseca otvorio konferenciju na Harvardu povodom stogodišnjice osnivanja Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) u Frankfurtu. Ono je dobar primer jedne važne vrednosti kritičke teorije – samorefleksije. Neću pokušati da […]