U jesen, izgubio je angažman u Maderi. Bez reči, šef ga je isplatio i spakovao mu dve tulumbe za srećan put. Još jednom je na klupi Tašmajdanskog parka ostao dovoljno dugo da čuje zvona sa crkve Svetog Marka i dovoljno kratko da pobegne od košave. Gažu nije izgubio zbog pijanstva – Sima zapravo uopšte nije […]
Jutro ga je čekalo da se upristoji. Počinjao je još jedan dan u kome će svima biti dobar. Sir Paul. Davno pripitomljen i koristan, polazio je da odrobija svoj dnevni raspored koji ionako nije pisao sam. Preko pisaćeg stola dopola sahranjenog papirima gledali su ljudi kojima je nešto obećao odavno – samo nije mogao da […]
You Do Something To Me Napraviti pesmu o nedostižnoj ljubavi. ‘Ja sam te ipak najlepše slikao…’ mrmlja u bradu dok prebira po njenim starim slikama. U stvari, pesmu sa tim naslovom prvi je napravio Cole Porter 1929. Pesmu o čaroliji. Kroz nju su plovili Perry Como, Mario Lanza, Frenk Sinatra, Sonny Rollins i ko sve […]
Mornari i konobari – Beograd -Gde ste? – U Mornaru… – To još radi? Posle meseci internet dopisivanja trebalo je konačno da se vidimo. Probijao sam se kroz zavese plavog duvanskog dima, kao da se probijam kroz godine unazad, do noći problejanih u Šansi ili Akademiji; sve dok ih nisam ugledao stisnute za jednim stolom […]
Da li ste nekad merili koliko traje zalazak? Ja jesam. Traje 05:33. Tačno kao pesma. Tako sam upoznao zanimljiv par Engleza. Prolazio sam samo da vidim kako sede na terasi knap za dvoje, šćućureni kao grlice. Negde na Krfu, iza kristala orošenog hladnom ružicom, mahao mi je taj ostareli par: bili su lepljiva antiteza samoće. […]
– Tata, a gde je taj grad JUGASLAVIJA? – ona, zaverenički tiho. Ćutim ceo sekund. -Ne postoji, dušo. To je bilo nešto kobajagi… – puštam svoju domovinu niz reku ukletih olupina kojom tumaraju Čehoslovačka, Austrougarska i slične. Naravno, meni kao da je bilo juče; u starnosti je prošlo 25 godina – 2.jul 1991. U Sloveniji se već […]
Glory Box: dovoljno nije dovoljno Te godine su trebale da budu hepiend jednog napornog veka. Sad, kako kome: drugim narodima možda; nas je baš poterao baksuz, dobili smo loše karte i igrali glupo; devedesete ovde izvesno nikad neće biti stara dobra vremena. Ne kažem – ima i onih kojima vladavina polusveta nije smetala. Prežalio sam tu deceniju […]
O usnama, o snu: kad baba peva, orkestar plače. Mislio sam da znam tu pesmu. Najlepše je pevala moja mama, uz pianino. Divno je peva i danas, samo se malo proredila ekipa koja je na sv.Ignjatija pratila uz gitaru, maligane i pijanog šarana. Jednog jula, vratio sam se s mora i čekala me karta u […]