Arto – Budućnost koja se smrkava Zapis o Artou, ili o dijalektici nepripadanja Gde je naš jezik u odnosu prema telu? Kako jezik upisuje svoju simboliku na teriroriju tela? Da li telo u svojoj telesnosti postaje čisto telo samo po sebi, samim prisustvom tela kroz telo, ili je telo mišljeno kao telo tek imenovanjem […]
Poslednji Artoovi životi Mnogi prethodni događaji tokom 1936. i 1937, pre nego što krene prema Irskoj i „prema svojoj sudbini”, uveliko su nagoveštavali Artoovo definitivno napuštanje „sveta u kavezu“, koji je tih poslednjih godina uz sve veći napor podnosio. Od početka januara do sredine novembra 1936, boravi u Meksiku, u želji da upozna rituale plemena […]
Метафизика позоришних слика на позорници Артоа и Брехта Док је Брехт позоришно прометејство изједначавао са друштвеним прометејством, наменивши му сазнајне задатке као најдубљи вид спознавања друштвено-културолошких стања која би требало да се „учине савладивим“, Антонен Арто у позоришту проналази „алхемијског двојника“, залажући се за позориште „у којем силовите физичке слике мрве и хипнотишу гледаоца“.[1] Узроци […]
Damari strasti i surovosti – Središnja nit koja prožimlje život teoretičara i kazališnog filozofa Antonina Artauda može biti imenovana pojmom neprilagođenosti. U svakom pogledu, stvaralačkom i životnom, Artaud je iskušavao konvenciju i zacrtanost, datosti koje počesto postaju isprazna postojanost i banalna snishodljivost, otrgnuvši svoju stvaralačku poetiku od sveprožimajućeg reda. Konture kaosa uspostavljao je igrajući uvijek i samo blizu […]