Dnevnik jednog neverstva

Umetničko delo koje, poput romana Dnevnik jednog neverstva grčkog autora Emiliosa Solomua, ima obeležja misterije, kriminalističkog, istorijskog i ljubavnog romana, veoma je nezahvalno posmatrati u samo jednom njegovom aspektu. Izdvojiti jednu od karakteristika i promatrati apstraktno i rasparčano datu osobinu kao najupečatljiviju, značilo bi potpuno pogrešno pročitati roman. Dnevnik jednog neverstva je jedinstvena i neprekinuta celina, i u svakom njegovom delu postoji nešto od drugih delova. Prožimajući i kombinujući na adekvatan način sve osnovne karakteristike žanra, autor je uspeo da izgradi kompleksno i živopisno delo.

„I čudno je, veoma čudno. Ima iznenada neobičan osećaj da je pao s neba u ovaj prostor, kao da je junak neke knjige, kojeg je neočekivano neki pisac bacio na bele stranice.“ Solomu koketira sa ulogom autora i junaka u delu, gradeći tako utisak da je reč o autobiografskom romanu. Jorgos Dukarelis, junak ove priče, arheolog je kao i autor. Za uvodne stranice ovog romana Solomu koristi karakterističan naratološki postupak. Neutralni pripovedač postavlja junaka nepoznatog identiteta na određenu tačku u vremenu i prostoru. Kako pripovedanje odmiče, reč preuzima sveznajući pripovedač, koji saopštava imena likova i mesta zbivanja i, konačno, narator prelazi na direktne misli glavnog junaka, na unutrašnjost njegove psihe. Dakle, konvencija načina pripovedanja gotovo da prati šemu epohe realizma – spoljašnja fokalizacija, nefokalizovano pripovedanje, unutrašnji fokus. Vremenski i prostorno ovaj roman je vrlo dinamičan i vešto prepleten, što utiče na samo oblikovanje građe. Kako stoji na jednom mestu u romanu: „Prošlost ne postoji, budućnost je neizvesna, ako dođe. Vreme se kreće u talasima, uragan koji se ne može zaustaviti. Nismo ništa drugo do senka, vetar i dim…Vreme je, ipak, najveća istina. Vreme… ovo vreme… vreme…“

Okosnicu radnje same čine junakova sećanja na iskopavanja na ostrvu Kufonisi, koja su ga proslavila u svetu arheologa. Tokom iskopavanja praistorijskog skeleta ubijene mlade žene, starog 5000 godina, koju je simbolično nazvao Kasiopeja, Dukarelis je počinio neverstvo. Zanemarivanjem i otuđivanjem od Marije, upušta se u avanturu sa studentkinjom Andigoni koja unosi oluju u njegov konvencionalni život, kao što se i antička Antigona borila protiv konvencija sopstvenog vremena. Trenutak u kojem se naracija odvija vremenski je udaljen dvadeset godina od tada, a šest meseci nakon misterioznog nestanka njegove žene.

„On koji se, od kad zna za sebe, borio da odgovori na vekovne misterije i da podari oblik životu praistorijskog čoveka, sada je potpuno nemoćan, ne može kontrolisati sopstveni život, protumačiti enigme svoje duše.“

Rečju, junak se vraća na sudbonosno ostrvo kako bi vršio iskopavanja po sopstvenoj duši, kao što je nekada iskopavao skelet. Osvetliti duboke i najmračnije kutke sopstvene duše za junaka svakako predstavlja bolan proces. On luta po ostrvu kao po svojim uspomenama i pokušava da rekonstruiše sve nevidljive niti i veze koje ima i koje je imao sa tri, odnosno četiri ključne ženske figure – Marijom, Andigoni, sa ćerkom Izmini, ali i sa Kasiopejom.

Dnevnik jednog neverstva je roman izgrađen na kontrastima i napetostima. Po uzoru na stvarnost, Solomu „izmišlja istinito“ i u tome je njegovo veliko umeće. Njegov književni postupak je vizionarski i artistički.

za P.U.L.S.E: Vanja Radaković

Lektura i korektura: Milica Veljković

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Izdavačka kuća Heliks predstavlja novi projekat, Trans-Evropa: književno putovanje Kontinentom, podržan od strane programa Kreativna Evropa. Ova edicija obuhvata osam romana i jednu zbirku priča, napisanih na osam različitih jezika (holandski, francuski, nemački, danaski, islandski, norveški, turski i grčki). Osmišljen sa idejom jačanja kulturnih mostova i književnih dijaloga između između različitih koordinata u evropskim okvirima, a bez jezičkih ograničanja. Projekat je zamišljen kao upoznavanje s kulturnim stremljenjima s jedne i tradicijom evropskih zemalja s druge strane.

Sva dela su nastala nakon 2010. godine iz pera relativno mladih autora i predstavljaju književni odgovor na aktuelne izazove s kojima se žitelji evropskog kontinenta:  suočavanje sa prošlošću društva kroz prizmu sagledavanja suštine sadašnjeg trenutka, promišljanje nad smislom i ispraznošću života u tehnološki naprednom društvu konzumerističkog kapitalizma, izbegavanje društvenih stereotipa u potrazi za ljubavlju i slobodom.

Iako su romani napisani na različitim jezicima, smešteni na različitim stanicama ovog trans-evropskog književnog putovanja, svako pripovedanje nam donosi priče o univerzalnim pitanjima, prenoseći ih na lični i širi nivo. Na ličnom se nivou priče o ljubavima, gubitku, žalovanju preispitivanjima, sećanju koje gradi nov smisao, novu sadašnjost, neopterećenu tegobama iz prošlosti, prividu smisla života modernog čoveka, eksperimentalnom svetu tehnologije koji polako zamenjuje oragansko i prirodno, prepliću se sa važnim istorijskim i političkim trenucima (rat na teritoriji bivše Jugoslavije, predvečerje drugog svetskog rata, politička previranja u Turskoj 1980. godine, stvaranje novog doba na Islandu kao i trenutni politički presek Islanda). Priče iz različitih zemalja koje su oformile evropski kontinent kakav sada poznajemo i život na evropskom kontinentu kakav sada živimo čemu su na potpuno različit način, različitim stilom i jezikom pristupili autori iz Danske i Norveške. Koherentnost edicije i univerzalnost svih pripovedanja nije razbijena šarolikošću jezika i stilova, od groteske do crnog humora, od epistolarne proze protkane poezijom, preko dnevničke forme do eksperimenta sa rečima. Upravo ta različitost pokazuje je da moderno iskustvo evropskog čoveka univerzalno i da ga i ovde prepoznajemo kao svoje.

Specifični i autentični stilovi ovih savremenih književnih dela odabranih za projekat zahtevali su prevodioce odgovarajuće senzibilnosti i izraza koji su sasvim zadržali sve autentičnosti originalnih jezika, a da pripovedanje teče na način na koji bi priču pričao neko sa ovih podneblja.

Ediciju čine sledeća dela:

1. Norveški roman „Mod i Aud“, Gunstejn Bake (prevod: Ratka Krsmanović)

2. Turska zbirka priča „Aha“, Birgul Oguz (prevod: Mirjana Marinković)

3. Islanski roman „Prostor“, Odni Ejr Ajvarsdotir (prevod: Tatjana Latinović)

4. Belgijski roman „Merlin bez kostiju“, Izabel Veri (prevod: Vladimir G. Janković)

5. Holandski roman „Holandska devica“, Marente de Mor (prevod: Jelica Lopušina)

6. Nemački roman „Trešnjino drvo i stara osećanja“, Marica Bodrožić (prevod: Nikolina Zobenica)

7. Kiparski roman „Dnevnik jednog neverstva“, Emilios Solomu (prevod: Tamara Kostić-Pahnoglu)

8. Danski roman „Smrt vozi audi“, Kristijan Bang Fos (prevod: Radoš Kosović)

9. Islandski roman „Jon“, Ofejgur Sigurdson (prevod: Tatjana Latinović)

  Emilios Solomu, Heliks, Književnost, Vanja Radaković