Društvene mreže, kao ključni deo savremenog digitalnog života, značajno su promenile način na koji ljudi komuniciraju, predstavljaju sebe i doživljavaju svet. Iako pružaju mogućnosti za povezivanje i izražavanje, njihova upotreba često izaziva negativne psihološke, društvene i kulturne posledice.

Komunikacija u virtuelnom prostoru nudi određene prednosti, ali ne može biti, niti se treba shvatati kao zamena za neposredni kontakt.

Istraživanja pokazuju da što smo umreženiji, to smo usamljeniji. Dakle, što više vremena posvećujemo ovakvom načinu komunikacije, bez obzira na to što imamo veliki broj online prijatelja i pratilaca – veća je verovatnoća da ćemo se osećati nesrećno, nezadovoljno, anksiozno i depresivno.

Samopromocija kao fenomen u digitalnom svetu često prikazuje idealizovanu verziju ličnosti koja stvara lažnu sliku o sopstvenom životu i udaljava je od autentičnosti. Kroz pažljivo birane slike, opise i postove, pojedinci kreiraju brend sopstvene ličnosti. Lajkovi, komentari i pratioci postaju simbol vrednosti, što može stvoriti zavisnost od društvenog samopotvrđivanja i virtuelnog nagrađivanja.

Od malih nogu učimo da ne treba da budemo samoživi egomanijaci, ali nas društvene mreže u isto vreme teraju na takvo ponašanje. Isto tako, ne treba da krijemo sopstveni uspeh i razloge za slavlje – ali mora postojati koncept moralnog preispitivanja, jer se ne sme zaboraviti da sa druge strane ekrana sede naši poznanici, prijatelji, kolege i rođaci koji objave mogu okarakterisati kao iritantne samopromovišuće bilborde.

,,Obratite pažnju na stvari kojima se hvalite jer su mnoga istraživanja potvrdila nešto što verovatno niste želeli da čujete – ljudi imaju tendenciju da precenjuju koliko su njihove objave važne drugima i hvaljenje često ima suprotan efekat – umesto da vam se ljudi dive, nerviraćete ih i manje će vas gotiviti. Nikoga, sa izuzetkom roditelja i najboljih prijatelja, ne zanima lista vaših uspeha. Najbolje samopromocije su one iz kojih i publika dobije nešto. Kada umesto pukog hvalisanja, otkrijete koliko truda, vremena i požrtvovanosti stoji iza vašeg uspeha, mnogo su veće šanse da će i drugi biti srećni zbog toga. Bolje je da ličnim uspehom inspirišete ljude, umesto da izazivate ljubomoru zbog koje će vas potajno ili otvoreno mrzeti.“ – (prof. psihologije K. Kempbel)

Društvene mreže su prostor u kome je veoma jednostavno plasirati idealizovanu, grandioznu sliku sebe, i isto tako naći publiku koja će svojim lajkovima, komentarima i slično sve to podržati ili odbaciti. One ne samo da omogućavaju, već aktivno pospešuju narcisoidne tendencije jer su osmišljene da promovišu individualizam, isticanje i stalno takmičenje za pažnju. Narcisoidni korisnici koriste mreže kao platformu za veličanje sopstvenog značaja, što podrazumeva objavljivanje sadržaja koji promovišu lične uspehe upoređujući ih sa drugima što dovodi do osećanja superiornosti ili inferiornosti.

Sigmund Frojd, već je 1914. godine u eseju „O narcisizmu“ razlikovao primarni (prirodna pojava u ranoj fazi razvoja ličnosti u kojoj se formira ego) od sekundarnog narcisizma, u kojem se libidalna energija u kasnijem životnom periodu preusmerava sa objekata u spoljnjem svetu na ego, što rezultira precenjenošću sopstvenih vrednosti, nauštrb okolnosti van sebe samog.

Umerena doza narcizma, odnosno ljubavi prema sebi je zdrava, poželjna i funkcionalna pojava. Međutim, kada ta ljubav postane prekomerna i disfunkcionalna, smatramo je patološkom. Visoko samopouzdanje i grandioznost koje narcisoidne osobe prezentuju samo su maska za nezrelu ličnost, za sumnju u vlastite sposobnosti i nemogućnost za funkcionalno nošenje sa kritikama. Otuda i stalna težnja ka tome da se hvale i da im se drugi dive.

Kod narcisoidnih ličnosti samopouzdanje je u direktnoj vezi sa reakcijama okruženja, jer suštinski ne prihvataju sami sebe. Kada pozitivne reakcije izostanu, nastupaju burno i osećaju se prazno. Rastrzani su između uverenja niže vrednosti i uverenja više vrednosti, što i dovodi do unutrašnjih konflikata.

Takve osobe na društvenim mrežama ćemo prepoznati i po tome što stalno objavljuju statuse o tome gde su i šta rade, jer veruju da to zanima publiku, odnosno njihove pratioce.

Glavni cilj im je ne da pokažu da su lepi, moćni i uspešni, već da su lepši, moćniji i uspešniji od drugih. Mnogo vremena ulažu u uređivanje svog profila i naravno svojih fotografija. Preokupirani su time koliko lajkova dobijaju i kakvi su komentari na njihove objave. Imaju iskrivljenu percepciju stvarnosti verujući da su i u realnom životu u centru pažnje, što je uglavnom daleko od istine.

Platforme društvenih mreža su dizajnirane da podstiču samopromociju, jer kroz svoje algoritme favorizuju popularnost, tako da sadržaji koji dobijaju više reakcija bivaju nagrađeni većom vidljivošću. One su postale arene u kojima se ovi fenomeni reflektuju kroz širu društvenu tendenciju ka individualizmu i spoljašnjoj validaciji, produbljujući psihološke probleme u međuljudskim odnosima.

Borivoj Vujić

Izvor:  Grad Subotica

  Borivoj Vujić, društvene mreže, Grad Subotica, Komunikacija, narcizam, samopromocija