Ambijentalna postavka Fons vivus Marije Labudović, konceptom fotografija izloženih u light-box-ovima i animiranom video-instalacijom objedinjuje višeznačnost odnosa tela i vode, uvodeći u fotografije i skulpturalnu vrednost- dubinu. Izborom širih ramova na light-box-ovima, pažljivo odabranim bojama i teksturama, autorka i formalno i misaono evocira pojam dubine. Polazeći od osnovne ideje: tela i njegove sputanosti, tela kao ograničavajuće opne-oklopa u dodiru sa vodenim prostranstvom, pokreću se i drugi brojni konteksti. Na nekim fotografijama vodena materija ne otkriva se eksplicitno, tako da plavetnilo pozadine može da predstavlja i nebesko prostranstvo.
Multiponirane fotografije tela koje slobnodno vibrira u vodenom prostoru, gubeći usled prelamanja struja i svetlosti prepoznatljive karakteristike telesnosti, uvode posmatrača u svet asocijativne apstrakcije i otvaraju mogućnost projektovanja ličnih psiholoških sadržaja na amorfne oblike. Intenzivno osvetljenje u vodi dramatizuje i dezintegriše telo stvarajući kontrastna sučeljavanja koja impliciraju i sakralnu konotaciju. Potpuno odsustvo gravitacije Marija Labudović naglašava obrnutim ili, iz centra izmeštenim, pozicioniranjem objekta tako da je doživljaj levitacije potpun. Zatamljenjem lica na figurama depersonalizuje i univezalizuje telesnost, navodeći na promišljanje o samoj interakciji tela sa vodom ( ograničenog sa beskrajnim), a ne o individualnim karakteristikama subjekta. Vlasi kose talasastim bičevima podržavaju vibrantnost vode, ali i ritmizuju (dinamizuju,harmonizuju) kretnje figure, čineći svojom mekom strukturom vizuelni most izmedju čvrstine telesnog i amorfnosti vodene materije. Izbegavanjem prikaza bilo kakvih čvršćih kompozicionih odrednica na fotografijama, autorka osnažuje doživljaj beskraja i bezvremenosti.
U animiranoj video – instalaciji figura se postepeno zamagljuje, rastače, zatim iznova lagano pojavljuje i tako unedogled. Reminiscencija na postanak praživota u vodi i nestanak u njoj, ovim radom postaje očigledna.
Postavka Fons vivus naglašenog je transcedentalnog ali i simboličnog karaktera, a o snazi te simbolike svedoči mnoštvo dualizama koje objedinjuje svojom tematikom ( život- smrt, individualno-univerzalno, ograničeno-beskrajno, profano-sakralno).
Čas izrasta ono jedno jedino iz mnoštvenog, čas opet mnoštveno nastaje raspadanjem jednog.
– Empedokle
Fotografije će biti izložene u okviru ambijentalne postavke u velikoj ULUPUDS galeriji Singidunum, Knez Mihailova 40, otvaranje je u utorak 28. oktobra 2014, u 19,00, a trajace do 5. 11. 2014. god. Autorka postavke je akademska umetnica Marija Labudović.
Za P.U.L.S.E Milica Raičević, mr slikarstva
Tekstovi o fotografiji na portalu P.U.L.S.E
Fons vivus napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →