Hrišćanin si, zar ne?

– Da te pitam nešto. Hrišćanin si, zar ne?

– Ne.

– A šta će ti onda krst u stanu?

– To je oblik meditacije.

– Kako?

– Razmišljam o trenutku u vrtu. O ideji da dozvoliš da te razapnu.

– Ali nisi hrišćanin. U šta onda veruješ?

– Da ljudi ne treba da pričaju o takvim stvarima na poslu.

– Čekaj! Radimo tri meseca zajedno i ništa ne govoriš. A danas, s obzirom na to u šta smo upali… Učini mi uslugu. Ne želim da te preobratim.

– Smatram se realistom, ali u filozofskim okvirima bi me nazvali pesimistom.

– Šta to znači?

– Znači da sam loš na zabavama.

– Da ti pravo kažem, nisi dobar ni van zabava.

– Mislim da je ljudska svest tragična greška evolucije. Postali smo previše samosvesni. Priroda je stvorila aspekt sebe odvojen od nje same. Mi smo stvorenja koja ne bi trebalo da postoje prema prirodnim zakonima.

– To zvuči grozno, Raste.

– Mi smo stvari koje veruju da imamo “ja”. Stvaranje čulnih iskustava i osećanja. Utemeljeno nam je verovanje da je svako od nas jedinka, a zapravo niko nije ništa.

– Ne bih to govorio okolo. Ljudi ovde ne razmišljaju tako. Ja ne razmišljam tako.

– Časna stvar za našu vrstu bi bila da odbacimo svoja uverenja. Da prestanemo da se razmnožavamo i zajedno izumremo. Poslednja ponoć. Braća i sestre koji su odabrali da odustanu.

– Zašto onda ustaješ iz kreveta svakog jutra?

– Govorim sebi da sam svedok. Ali pravi odgovor je da sam predodređen da to radim. I nedostaje mi hrabrosti za samoubistvo.

– Baš sam odabrao dan da te bolje upoznam. Tri meseca ćutiš…

– Pitao si.

– Da, a sad te preklinjem da ućutiš.

– Imam loš ukus u ustima od ovog vazduha. Aluminijum. Pepeo… Možeš da namirišeš psihosferu.

– Imam ideju! Neka auto od sad bude mesto tihog razmišljanja. Važi?

– Šta da donesem na večeru?

– Boca vina je u redu.

– Ne pijem.

– Naravno da ne.

– Kad budeš kod mene, smiri se. Ne spominji ova sranja koja si rekao.

– Naravno da neću, Marti. Nisam manijak. Zaboga!

True Detective (S1E1)

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Filozofija, tv