“Kavez” – Divna Vuksanović

Arena je bila prazna, stolice polukružno postavljene, a pokretna krovna konstrukcija, sačinjena iz nekoliko nivoa, natrkriljavala je samo onaj deo prostora na sceni gde je trebalo smestiti osmougaoni žičani kavez za borbe. Sve ostalo je bilo odsutno, i spremno za hladne probe električnih uređaja i instalacija. Producenti spektakla pomno su pratili izveštaje reportera s terena u vezi s kompletnim borilačkim timovima. Uz to su vodili računa o svakom detalju borbe ili događajima iz privatnih života učesnica i njihovih porodica, tokom najnovije sezone emitovanja serijala, dok su komercijalni TV kanali, pre svega američke kablovske televizije, danonoćno izveštavali globalnu publiku o interesantnim pojedinostima iz života savremenih gladijatorki. Mešovite borilačke veštine (MMA) bile su tek jedna od tema uzbudljivih rijaliti šou programa koje su prenosile različite medijske mreže, pa i Internet, prateći živote ne samo devojaka koje su neposredno učestvovale u borbama, već i onih koje su tokom vremena izgubile trku za uspehom, pošto su diskvalifikovane zbog korišćenja dopinga.

• Šta mislite, ko ima najveću šansu za pobedu u ovom ciklusu takmičenja? – glasilo je novinarsko pitanje, postavljeno u pauzi za ručak, a koju je bivša takmičarka iskoristila da ispije energetsko piće i naruči dupli sendvič sa škampima.

• Smatram da Ronda nema izglede na pobedu pored raspoložene Miše Tejt, iako je, na žalost, favoritkinja u narednom meču… Ipak, teško može da parira Miši koja je u neverovatnoj formi. Nedostaje joj fokusiranost, psihički je nestabilna, i u poslednjim borbama pokazuje znake rasejanosti – kratko je odgovorila eliminisana devojka, ne skrivajući svoje simpatije prema takmičarki ruskog porekla.

Dok je izgovarala poslednji deo rečenice, krajičkom oka je ispratila fotosešn na improvizovanoj plaži sa veštačkim stenjem, uz koje se mazno, u atraktivnom bikiniju, privijala njena nekadašnja suparnica. Stilistkinja, međutim, nije bila zadovoljna kačketom, koji je pravio neželjenu senku na Rondinom licu. Tik iznad artificijelnog stenovitog ambijenta, uzdizao se pano s natpisom: Fighting generation, i zaštitnim znakom manifestacije – najnovijim modelom bokserskih rukavica, generalnog sponzora čitavog takmičenja. Na video-zidu prekoputa, bilo je omogućeno praćenje rekapitulacije dosadašnjih mečeva, koji su ekipu Miše Tejt doveli do finala, kao i najave ultimativne borbe protiv do tada uspešnijeg tima Ronde Rodni.

• Kakav je Vaš odnos prema dopingu u sportu, kada ste ga uzimali, neposredno pre, tokom ili posle takmičenja – bio je uporan novinar.

• Da li ste još kao tinejdžerka koristili beta-blokatore, i krvne serume pre okršaja? Kako je izgledalo Vaše odrastanje, ko Vas je vaspitavao?

Devojka je samo odmahnula glavom, nimalo se ne zbunivši. Jer, majka joj je bila doktor kliničke psihologije, i odlično je poznavala sve sado-mazohističke manevre kojima su na treninzima podvrgavane takmičarke, posebno one najtalentovanije. Svesti telo najpre na krpu, a zatim ga prevesti preko granice bola, i usmeriti ga, naposletku, ka doživljaju potpunog blaženstva, činilo je sastavni deo života profesionalnih sportistkinja; trajno lišavanje, svaki gram hrane koji nije smela da unese u organizam, učestvovao je u konstituisanju neopisivog zadovoljstva: želja za krvlju, glad, lakanovski Veliki Drugi koji opsceno prekoračuje granice, sve su to bili korisni fantazmi za osnaživanje psihe takmičarki.

Na njenom oficijelnom FB profilu, fotografisano je zavodljivo, defektno telo, i to na različitim deponijama koje su posedovale neverovatnu moć privlačnosti. Umesto plavog neba, preko ekranskog horizonta smenjivale su se zelene, crvene i modro-ljubičaste pozadine na kojima je vodila ljubav s pticama. Profilna fotografija je, slično, promovisala asimetrično, krvavo lice. Crveni mlaz iz napukle arkade slivao se iz njenog portreta u san o izgubljenom ocu: na poznatu muževnu bistu koja je, bez svoje desne ruke do nadlaktice, odšetala u noć. Otac, tata, plemenita figura iz njenog detinjstva, odjednom se pretvorio u mučitelja, glavnog protagonistu noćnih mora koje su joj iscrpljivale snagu i približavale je bestijalnom haosu življenja. Nakon njegovog odlaska, bila je potpuno izgubljena.

• Muka mi je od svega – povikala je na novinara, šutnuvši ga, već u sledećem trenutku, pravo u lice.

Tehnički gledano, bio je to savršen udarac, kratak, efektan, gotovo smrtonosan. Potom je mirno nastavila da jede sendvič, dok je kamera i dalje snimala njene ravnomerne zalogaje, a u kombinaciji s krupnim planom ozleđenog novinara. Nije volela da prebire po sećanjima, trebalo je da živi ovde-i-sada, grize baš ovaj sendvič, trijumfuje upravo nad ovom televizijskom stanicom, i opravda poverenje farmaceutske kompanije koja je na njenoj žestini i konfliktnom karakteru testirala svoje najnovije hormonske proizvode. A kuda je, zapravo, krenula? Kakvu budućnost ima bogalj poput nje, s nešto novca i neverovatnim publicitetom. Sport je, istina, poput Raja, a ona se trenutno nalazi u njegovom medijskom predvorju.

I dok je stajala pred TV kamerom sa poslednjim škampom u ruci, priželjkujući plastificirani nebeski voz koji će je odvesti sa ovog sveta, ili će možda sačekati neku drugu priliku, prisetila se kako je učila da hoda, i nesigurnim koracima prelazila put od stolice sa igračkama, do raširenih očevih ruku. Teturanje, klecanje, padovi i bol zasigurno je nisu sprečavali da stigne do krajnjeg odredišta, gde je strpljivo čekao nasmejani Dady. A ona je uvek s velikim entuzijazmom i naporom stizala do cilja. Pomalo ošamućena, s lastom u oku, kretala se ka njegovom izmičućem liku. Bio je to put nade. I sada joj je izgledalo kao da čini upravo to: sve njene borbe, odricanja, zalečene rane i ožiljci hrlili su ka njemu. Kao i plastificirani voz koji je stoički iščekivala u komori potonulih sećanja…

… U ogledalu čiste svesti, gde se jednom prilikom zatekla, vladala su sasvim drukčija pravila, ali se osmougaoni kavez nije mogao izbeći. Kao klopka, nužnost i iluzija borbe sa snovima u kojima je gubila šake, lice, a pokatlad i pogled. Kretanje u ovoj sferi beše otežano. Promicati među ogledalnim površinama, sukobljavati se s himerama, nimbusima, metalnom žicom i neumoljivim protivnicama, i to pred publikom i kamerama, primećivati kako se svest sužava poput levka koji se potom nastavlja u dugački tunel. Sve je to bio jedan savršeni defile smrti, međuprostor od koraka ka ruci, od ljubičastog škampa prema ništavilu. Kavez u kome se preispitivala bio je njen vlastiti život, uzavrelost misli, osećanjâ, teskoba i dokonosti, „ludo testo” iz koga je narasla, i prvi pokušaj života iz koga je izašla, zašavši u ovu prokletu i sjajnu arenu, s polupodignutim krovom i frenetičnim navijačima što su razvili svoje zastave.

Kavez je uistinu bio povezan podzemnim hodnikom sa svlačionicom. I svakog puta, kada bi pobedonosno završila meč, obamrla i gotovo nepokretna, poslednjim delićem svesti kročila bi iz grotla arene u njegov mrak; tu bi je dočekale nečije ruke, i namah bi osetila usporavanje pulsa i spokoj. Put je uvek bio isti, od kaveza s lutkama (na podu, u grču, previjenih, prepunih gneva, i iznad svega – lukavih), preko nesigurnih pokreta kroz tunel, do raširenih ruku, koje su strpljivo čekale da je prihvate. Jer, sva iluzija života počivala je na izvesnosti puta kroz hodnike na čijem bi kraju ipak čekale nečije krvave ruke; ili je, možda, bila u zabludi, sve dok se kamere nisu pogasile. Nokaut je bio precizan, razjareni bikovi razneli su njeno telo po hodnicima arene.

Mimici i Puru, najlepšim dušama

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  Divna Vuksanović, Priče, Priče, poezija, putopisi, putopisi