Pokaži mi knjige koje voli i ja ću saznati o tom čoveku mnogo više nego što bih isto saznao od njegovih savremenika ~ Dovn Adams 

Ostatak Hitlerove lične biblioteke – 1200 knjiga, ukupno od oko 16.000 koliko je bilo, mogu se naći u odeljku retke knjige u Kongresnoj biblioteci. Otkrivene su u Berhatgardenu, u Bavarskoj. Mnoge od njih su sa laskavom posvetom “Mein Fuhrer” od samih autora, a veliki broj je u kožnom povezu sa utisnutim zlatnim orlom i Hitlerovim inicijalima. Pod znakom pitanja je da li su svi ti naslovi zaista knjige koje je on voleo, većina njih je bila neotvorena.

Sa sigurnošću se zna: Hitler je voleo Don Kihota, Robinzona Krusa i Šekspira.

Timoti Rajbak je posle detaljnog istraživanja i prikupljanja napisao knjigu Hitlerova privatna biblioteka koja je izazvala različite reakcije u javnosti i stavila pod lupu verodostojnost činjenica koje je autor izneo u svojoj knjizi.

U daljem tekstu su fragmenti iz te knjige.

Naravno, bio je više poznat po spaljivanju knjiga nego po njihovom sakupljanju. U momentu njegove smrti, Hitlerova biblioteka je bila procenjena na skoro 16.000 knjiga. Mora se priznati, impresivna kolekcija: prva izdanja filosofskih radova, istoričara, pesnika i dramskih pisaca. Za njega je biblioteka predstavljala Pierian izvor, metafora za izvor znanja i inspiracije. Duboko uronivši u svet knjiga gušio je svoju intelektualnu nesigurnost i hranio svoje ambicije. Čitao je neprestano i strasno. Knjiga za jednu noć, a nekad i više, zavaljen u omiljenoj fotelji ili za stolom sa šoljom čaja u ruci.

“Ko daje, taj treba i da uzme. Sve što mi treba uzimam iz knjiga,” govorio je.

Don Kihota, Robinzon Krusa, Čiča Tominu kolibu i Guliverova putovanja stavio je u sam vrh svetske literature. “Svako od njih nosi grandioznu ideju u sebi,” govorio je. Smatrao je da je u Robinzonu Krusou sadržan “razvoj celokupne ljudske istorije,” a da je u Don Kihotu  duhovito osmišljen i odslikan kraj jednog veka. Posebno je bio impresioniran ilustracijama Gustava Doreova za francusko izdanja Don Kihota.

U svojoj kolekciji imao je i sabrana dela Viljema Šekspira, štampana 1925. u Nemačkoj, u prevodu Georg Milera. Celokupna edicija je bila izradjena u ručno radjenom kožnom povezu, sa zlatnim ugraviranim orlom na kome su ugravirani Hitlerovi inicijali.

Hitler je smatrao Šekspira superiornijim od Getea i Šilera. Šekspir je raspirivao njegovu maštu sa britanskim carstvom u usponu, dok je za ovu dvojicu Germana mislio da su uzaludno trosili svoj talenat na pričama o kriznim srednjim godinama i porodičnom rivalstvu. Zašto je, pitao se, nemački period “osvetljenih” iznedrio Natana pametnog, priču o rabiju koji je pomirio Hrišćane, Muslimane i Jevreje, a Šekspir dao svetu “Mletačkog trgovca” i Šajloka?

Hamleta je upijao. “Biti ili ne biti” bila mu je omiljena fraza, kao i ” To je Ekabe za mene.” Naročito je bio naklonjen Juliju Cezaru. 1924. godine je u svom bloku za crtanje skicirao do u detalja binu za prvi čin, sa mračnim fasadama koje su zaklanjale trg gde je Cezar ubijen. “Srešćemo se opet u Pilipi,”poručivao je preteći svom protivniku u viče navrata, imitirajući proročansko upozorenje upućeno Brutusu posle ubistva Cesara. Govorio je da se pridržavao Martovskih Ida za važne odluke.

Šekspirove komplete je držao na drugom spratu, u svojoj radnoj sobi, u kući u Alpima u južnoj Nemaćkoj, zajedno sa knjigama pisca avanturističkih romana, Karla Maja. “Prvi Karl Maj koga sam čitao bio je Jahanje kroz pustinju, prisećao se.”Bio sam oduševljen. Potpuno sam mu se predao.”

Kasnije, u životu, izjavio je da je pronašao isti mir u K. Maju kao što su ga drugi pronašli u Bibliji.

Bio je poznavalac i religijskih tekstova, posedovao je vrlo lep primerak Reči Hrista u kožnom povezu od teleće kože, oker boje, sa zlatnim tiskom koji je i do danas ostao pod prstima mekan kao pliš. Takodje je ima u svojoj zbirci i Henri Fordovu, anti-semističku brošuru  Internacionalni Jevrejin : Svetski glavni problem i priručnik iz 1931. o otrovnom gasu , sa poglavljem koji do u detalja objašnjava kvalitet i efekte vodonične kiseline, komercijalno poznat pod nazivom Ciklon B/cijanid pesticid/

Pored uzglavlja je držao prilično korišćenu kopiju V. Buscijevog stripa Maks i Moric.

U proteklih 50 godina, ostaci Hitlerove zbirke knjiga zauzimaju mesto u policama klimatizovane kongresne biblioteke u posebnom delu za retke knjige. 1200 spašenih knjiga koje su nekad bile na policama u tri elegantne Hitlerove biblioteke ukršene drvenim panelima na zidovima, debelim tepisima, mesinganim lampama i udobnim foteljama u privatnim rezidencijama u Minhenu, Berlinu i Obersalbergu, sada se nalaze nagomilane na metalnim policama u skladištu zgrade Tomas Dzeferson, u centru Vašingtona, preko puta ulice gde je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država.

Hitler je razmestao svoje knjige neprestano i insistirao da ih lično rasporedjuje po policama. Kopija njegovog rodoslova je bila izmedju hrpe članaka iz novina, pod nazivom Nedeljne meditacije i medju stranicama političkih karikatura iz 1920. Vrlo lepo ukoričena kopija izdanja Pisma Frederika Velikog, specijalno izdanje za Hitlerov 50-ti rodjendan, bila je na polici sa knjigama velikog formata, ispod sličnih reprezentativnih izdanja, kao sto je Monografija Hamburga i Ilustrovana istorija nemačke ratne mornarice iz I Svetskog rata. Kopija eseja pruskog generala Karl fon Klausevitsa, sa njegovom čuvenom izjavom : “rat je  produzetak politike”, delila je mesto na polici sa francuskom vegetarijanskom kuhinjom sa posvetom “Monsier Hitleru, vegetarijanacu“

Kada sam prvi put vršio istraživanja za preostalim knjigama iz Hitlerove biblioteke, 2001 godine u proleće, otkrio sam da je polovina knjiga registrovana, a i da je samo 200 od njih dostupno za pretraživanje preko Interneta iz kataloga Kongresne biblioteke. Mnoge su izlistane na indeksnim karticama koje nisu više u upotrebi jos iz 1950-tih godina.

Na Braun Univerzitetu, na Rod Ajlandu, u Providensu, pronašao sam jos 80 knjiga u istom stanju, potpuno zapuštene.
Albert Aronson ih je spasio 1945. iz bunkera. Bio je prvi Amerikanac koji je kročio u Berlin posle kapitulacije Nemačke. Aronsonov nećak je knjige poklonio Braun Univerzitetu 1970-tih. Medju knjigama na Braunu, pronašao sam i Mein Kampf sa Hitlerovim ex libris, analizu Wagnerovog Parsifala izdatog 1913-te, uključujuci i knjigu o natprirodnim dešavanjima Mrtvi su zivi, kao i Nostradamusovu monografiju.

Otkrio sam još Hitlerovih knjiga u privatnim i javnim arhivama širom Amerike i Evrope.

Nekoliko desetina ovih knjiga sadrže zabeleške na marginama. On, koji nikoga nije slušao, razgovori sa njim su bili njegove nemilosrdne tirade, beskrajni monolozi. Pravio je pauze da bi davao značaj izgovorenoj rečenici, podvlačio je marljivo i pedantno grafitnom olovkom reči i rečenice, obeležavao cele paragrafe, stavljao znak uzvika i znak pitanja pored odredjenih pasusa i ostavljao priličan broj komentara na marginama stranica, kao tragove svojih razmišljanja i reakcija.

Ponovno izdanje knjige iz 1943. Nemačka pisma Pol Lagardea, serija eseja iz 19- tog veka o sistematskom otklanjanju evropske jevrejske populacije, sadrži stotinjak stranica sa komentarima napisanih olovkom od 41. stranice, gde Lagarde poziva na proterivanje nemačkih i austrijskih Jevreja u Palestinu i naziva Jevreje kužnim. “Ova zarazna voda mora da se iskoreni iz naših izvora i jezera“, napisao je Lagarde na 276. stranici. Debelom linijom je podvučena rečenica “politički sistem bez sistema mora biti eliminisan“

2/3 knjiga iz svoje kolekcije Hitler nije ni video, a ni pročitao, ali je veliki broj ličnih knjiga proučavao i obelešavao važne detalje. Dok sam brižljivo proučavao knjige u kolekciji za retke knjige u Kongresnoj biblioteci došla mi do ruku jedna knjiga kojoj su nedostajale stranice. Korice su bile od izdršljivog lanenog poveza, pod naslovom Severna, Centralna i Istocna Azija : Prirucnik za geografiju sa ugraviranim zlatnim tiskom na plavoj pozadini. Umesto originalnih stranica ubačena je hrpa dokumenta bez reda i nekoliko desetina fotonegativa, kao i zapis, bez datuma naslovljen Rešenje za Nemačko pitanje i kratka beleška na kartici:

” Moj Fuhreru, na dan 14-te godišnjice kada ste prvi put kročili u Sterneker, gospodja Gahr vam je pokazala listu vaših neprijatelja. Uvereni smo da je ovaj čas, čas rodjenja našeg velelepnog pokreta i našeg novog Rajha.

Lojalni do smrti.
Sieg Heil!
Stari drugari”

Na kartici nije bilo datuma, a lista prvih članova nacističke partije je nedostajala, ali spominjanje “gospodje Gahr” po svoj prilici se odnosi na ženu Ota Gahra, zlatara koji je tvorac prve “svastike” za nacističku partiju.

Timoti V Rajbak, 2009
Hitlerova privatna biblioteka

Jedno je sigurno, Hitlerova privatna biblioteka jeste impresivna, ali u isto vreme vrlo iritirajuća. Rajbak se nije trudio da “humanizuje” Hitlera, pokušao je da ga prikaže kao ozbiljnog čitaoca koji je provodio mirne večeri, tih 30-tih i 40-tih godina u Nemačkoj, uz čaj, zadubljen u čarobni svet knjiga, bez obzira kakav je grozan i zastrašujucć dan imao.

Volter Bendzamin je jednom rekao da može mnogo da se sazna o čoveku na osnovu knjiga koje poseduje – njegov ukus, interesi, običaji. Knjige koje čuvamo, knjige koje čitamo, knjige koje nikada nećemo pročitati i knjige koje bacamo, govore dosta o nama i trajan su i pouzdan svedok vlasnikovog karaktera. Po Bendzamenu, mi skupljamo knjige s uverenjem da ih predstavljamo, a ustvari knjige su te koje predstavljaju nas.
Tako da misterija o Hitleru i dalje ostaje : kako je moguće da se čovek koji je voleo Don Kihota, Hamleta, Čiča Tominu kolibu pretvori u takvog monstruma?

Za P.U.L.S.E/Snežana Moračić

  Hitler, Književnost, Snežana Moračić