Maska iznuđenog pacifizma – Pričali smo o tri dominantne uloge koje se međusobno menjaju u zavisnosti od vremena i uslova, a i veoma često čovek se useli za stalno u neke od njih. Sada je vreme da prikažemo i najuspešniju masku od svih, a i najočigledniju. Masku koja je našla uspešan način da preživi najduže od svih. Taj životni vek je njen najveći ponos, ali i najveće unazađenje za čitavu društvenu strukturu, jer je ta patologija postala društvena normalnost. Lažni ljubazni osmesi se smatraju potrebom u svakoj komunikaciji, na poslu, na predavanjima, na ispitima, u porodici… Međutim ispod njih leži istina koja ne želi da bude potisnuta. Otići ćemo i korak dalje, korak koji se mnogima verovatno neće svideti – prikazana krajnost će biti ekstremna, ali ako u njoj postoji deo istine, onda ta potpuna slika prikazane vatre mora biti opravdana u određenoj meri. Put empatski vodi ka ključnoj i okrutnoj emociji koja je u suprotnosti sa osmesima i sa ljubaznom slikom ove maske.

Setimo se, mudraci koji nemaju veći životni smisao sem da se neuspešno bune i povremeno iskazuju svoj politički bunt uz pomoć šaljivih poređenja – oni nisu svesni svog neuspešnog postojanja sve dok ne bude prekasno. Čak naprotiv, oni misle da će promeniti svet nekom novom revolucijom ako napišu šaljiv komentar na temu nepromenljive političke situacije. Njihova maska je nepostojeća za njih skoro do samog kraja, sve dok ne shvate opštu uzaludnost njihovog angažovanja. Samim tim njihova maska ima ime, oni su Trut buntovnici, isuviše lenji za iskren i smislen bunt.

Njihov zakleti neprijatelj u društvenom svetu, a i savršeni partner, bez koga oni ne mogu (jer protiv koga bi se bezuspešno bunili) – kontrapunkt koji stoji u slici ponosnog i nemilosrdnog borca, lopova, manipulatora koji smatra da je čitav svet džungla i da samo najjači opstaju. Ovaj ratnik misli da je priča o civilizaciji šala i da pravila postoje da bi ih on iskoristio kako njemu odgovara. Uz sve to, on se smeje svaki put kada neko priča o smislu u njegovoj džungli. Samim tim on nije svestan svoje maske, bar dok ne uvidi svu štetu koju je naneo svojim drugovima i svojoj porodici, bar dok ne uvidi da nema snage za još jedan krug nasilja i manipulacije. Ali tada je već kasno, svet od kojeg je živeo želi da ga uzme nazad. I njegova maska ima ime, on je uspešni ili neuspešni pokušaj pohoda na tron džungle.

I tu je još jedan ključni član. Maska koja nema zvanično ime, jer ga ne zaslužuje, jer je uplašena individua iza nje svesna te maske, ona funkcioniše savršeno u orkestru ovog tria, kao još jedna melodija koja je drugačija ali se tako dobro uklapa u tonalitet druge dve i zajedno oni čine stvarnost i sveukupnu repeticiju kroz vreme. Njihova svesnost je zastrašujuća, njihov životni vek manipulacije je najduži, samim tim oni imaju najveći potencijal da izmene stvarnost, ali oni to ne žele, oni žele samo da žive u svojoj viziji iznuđenog mira i sreće. Oni često obitavaju pored Kralja džungle kao životni saputnici, i koriste njegovu snagu radi sopstvenog osećaja bezbednosti. Oni će pustiti ovog nasilnika da se izduva i čekaće da prođe ta bura, posle će pričati „Dobar je on čovek, ne znate vi njega.“ Oni će slušati pametovanja Trut buntovnika i klimaće glavom i osmehivaće se, a njihove oči će već od početka priče videti neuspešnog i razmaženog maminog sina. Ne smeta on njima, samo neka priča… Njegov život nema nikakve veze sa njihovim putevima preživljavanja. Preživljavanje praktikuju u okrutnom muškom svetu gde je muškarac nemilosrdna životinja i ona je sa namerom izabrala baš tu životinju. Verovatno već shvatate da su žene najčešći primeri ove visoke društvene inteligencije koje biraju masku pre nego iskreni bunt protiv sistema. One u jednom momentu svog života shvataju da ne žele napor kroz unutrašnju borbu emocija koji nosi svoje ja, one ne žele da svoj talenat razrađuju i da skupljaju znanje i iskustvo.

Ta linija manjeg otpora ih vodi do skladne priče gde one čekaju neku silu da ih obori s’ nogu i uzme ih u svoj život pun besmislenih opasnosti. One posle, kada nađu tu silu, nauče prvu i najbitniju masku – masku iznuđenog pacifizma. Jer ona im pomaže da izađu na kraj sa besnim izlivima svog partnera koji često ima problema da dokaže ko je glavni. Često ponavljane rečenice ove maske su:

„Bitno je imati pozitivan pogled na svet.“ „On je tako pozitivna ličnost“ „Moraš imati pozitivan pogled na svet.“

Smisao života je biti pozitivan, očigledno. Takođe veruju u karmu, sve se vraća sve se plaća. Svako dobije ono što je zaslužio… Ono što je veoma zanimljivo kod ovih individua jeste činjenica da one cvetaju u svojim pedesetim, a razlog tome je što je to period kada njihovim partnerima nadmoć slabi, Kraljevi džungle tada padaju u svojim stavovima i osećaju nemoć, jer ili moraju da ostave svoje zakone nemilosrdnosti zbog nedostatka privilegija ili ih više niko ne želi jer su postali nepovoljna pojava zbog konstantnih izliva besa. Tada suptilnost dolazi do izraza, i ako pogledate okolo primetićete uspešne žene u svojim pedesetim koje zarađuju više od svojih partnera i imaju mnogo više samopouzdanja od njih.  Takođe, one vole da se brinu o onima koji su im nanosili bol ili stvarali probleme nekad davno, ali ne iz osvešćenog altruizma, već tu ponekad postoji neki vid maskirane osvete. Primetićete da vole da im prebacuju kako su oni bolji ljudi od njih – to jest od onih koji su nekad bili zli prema njima, i vole da se naslađuju dok gledaju tu nemoć koja je nekad bila moć… Vratićemo se još na ovu temu. U skladu sa njihovim stavom gde se sve vrti oko pozitivnosti, često se bave nekom poluduhovnom praksom gde je poenta biti „pozitivan“. Mada kasnije nauče i ostale maske. Sa ovim moraš ovako, sa ovim ovako… Ljubaznost ima svoje nijanse. Majstori su u prepoznavanju sujete i nije im problem da uz osmeh budu deo tuđe arogancije i tako nahrane nečiju sujetu. Vidljivo su religiozni. Boje se da ostanu sami, i zbog toga trpe i čekaju svojih pet minuta. Tih pet minuta zna da bude veoma okrutnih pet minuta, začudili bi ste kad bi ih videli kako likuju kada neki negativac u filmu dobije zasluženu kaznu. Ali, u zavisnosti od toga koliko su prilagođeni samoj stvarnosti, ove individue znaju da budu i vedre i poštene osobe, bez značajnijih poriva ka niskim osobinama, osveta im zna biti ublažena do nivoa gde je samo povremeno naglašavaju u onome „sve se vraća sve se plaća“.

Sa druge strane, ako zađemo dublje u manipulaciju kod malo agresivnijih primera, tehnike u iznuđivanju njihovih pozicija su im za svaku pohvalu, uglavnom je krivica glavni prosocijali faktor. Činiće vam usluge bez vašeg zahteva, biće ljubazni i predusretljivi, spremni da vam se nađu u neprilici ili prilici. Često posle vašeg „Hvala“ uzvraćaju sa „Pamti pa vrati“, mada ima i onih koji ne čekaju na vaše prilagođavanje pa odmah kažu „Sve je to lepo, ali ja nemam ništa od tvog HVALA“… A kakav je samo to divan primer maliciozne uslovljenosti! Zar više nemamo vremena ni za dvolične igre? Ovde ulazimo sada u jedan čudan, skoro zabranjen teren. Posle ovakvih i sličnih izjava moramo se zapitati u kakvim smo se okolnostima to našli i ko kreira ta nova pravila gde se usluge moraju vratiti hteli mi to ili ne. Ovakva podela sada zahteva povratak jedne pale figure na pozornicu. Kraljevi džungle su stalno pričali o nekom njihovom poretku, ali i oni kao “dobri ljudi” po pravilu u poslovnom svetu uvek nekako nastradaju jer neko od nadležnih prepozna da je baš on “dobar čovek” i da voli da “pomogne”. Poredak izgleda nije više kao što je nekad bio.

Muški svet dokazivanja, ratovanja i lova – šta se sa njim tačno desilo? Sad i oni mitovi u muškim razgovorima postaju smešni, sve manje je bitno ko stoji iza koga, ko je nepomerljiv, ko od koga strahuje i slično. Već svi znamo da su to dečija nadmetanja, pa čitave nauke su tu da to dokažu. Jedini ratnici koji su preostali izgleda jesu oni koji su tu da regulišu ove što ne mogu da napuste mirno ovaj prevaziđeni svet. Šta se dešava sa „Muškarcem“ danas? Da li je njegov vek samo prolazna priča u svetu strpljivih glumaca?

Vreme je da se uputimo lagano ka onom obećanom motivu sa početka. Ko je zapravo kreirao sudbinu našeg Trut buntovnika? Ko zahteva osamostaljenje, ko ne prihvata muškarca koji se buni protiv sistema? A ko se boji samoće? Ko je svestan koliki pritisak stvara na individuu i ponosi se tim pritiskom? Zašto? Iz koje osvete? Zašto neko čeka svojih okrutnih pet minuta da bi se osvetio muškom svetu?

„Ovo je muški svet!“

Zar jeste? Još uvek jeste? Da li je muškarac svojim okrutnim zakonima nekada davno upropastio jedan nežni život tako što mu nije omogućio poštenu priliku da se ostvari kroz znanje i iskustvo? Taj neko ne mora nužno biti žena. Nekada je bilo čudno priznati da su i muškarci emotivna stvorenja. Posledice potiskivanja i glume zbog društvenog mita o snažnom muškarcu su delimično i dovele do ovog iskrivljenja gde su „oni koji pokazuju emocije“ bivali ismevani. Kasnijim strpljenjem i učenjem oni se upuštaju u formiranje maske da je bitno biti miran i pozitivan, a potajno se nadaju momentu kada će se krug sudbine vratiti i osveta će biti servirana…

Svako nosi teret svoje priče. Kultura potčinjenih forsira veselost i pozitivnost, kao i molitveni trans. Običaji današnje potčinjenosti nalikuju običajima robova u robovlasničkom društvu. Samo što današnji čovek ima priliku da se pobuni u civilizovanoj sredini, ali on to ne radi, bar ne iskreno. Oni najjači i najglasniji su ustvari najuslovljeniji i najslabije su karike, najlakše je manipulisati sa njima, oni se osećaju ugroženim, i ovo je njihov svet, ali samo na papiru. Sa buntovnicima je lako, da nije tog sveta Trut buntovnici ne bi imali protiv koga da se neuspešno bune. Ali najsvesniji od svih, najbolji poznavaoci etike– oni ne bi imali kome da se SVETE da nije ovog sveta. U stvari je vraćanje duga još jedna tačka za prevazilaženje – vidljiv je problem odreći se privilegije da se serviraju hladna jela. Jer to je jedna od najvećih moći zar ne? Imati strpljenja i sačekati svojih pet minuta da pogledaš sa visine nečiju pustoš – nečiju smrt individue.

Ko će kome bolje da se osveti. To je stvarni smisao nadmetanja a pobeđuju oni koji najviše trpe nasilje i uvrede, oni koji imaju najviše strpljenja.

„Sve se vraća sve se plaća“

Sada verovatno shvatate do kojih visina može da odvede jedan pasivan, ali agresivan emotivni zanos. Ovakva burna scenarija se zaista odigravaju u glavama iza strpljivih maski iznuđenog pacifizma…

Uostalom, vratimo se na samu osnovu ako želimo čist logički zaključak: svako ko čini, a zatim očekuje da mu se isto vrati – nipodaštava mnoge individualne puteve. Iskorišćavati ljude iznuđivanjem u ime nepostojećih moralnih stavova jeste poslednji univerzalni potez manipulativnih ljudi i zbog funkcionalnosti krivice kao prosocijalnog faktora (više na tu temu „Empatija i moralni razvoj“ M.Hofman ) – ovaj proces ima sopstvenu masku čije je dešifrovanje previđano. Posledice su žrtvovanje sopstvenih indvidualnih usmerenja. Ovaj svet gubi individualnost zbog osećanja krivice.

Svako od tri predstavnika ugrožava društveni napredak nekom svojom logikom. Trut buntovnici ugrožavaju napredak sa „Ništa nema smisla u današnjem svetu, ne vredi truditi se“; Kraljevi džungle ugrožavaju napredak sa verovatno najsmešnijim i najbesmislenijim civilizovanim stavom „Svako od nas je životinja!“; A oni koji svesno nose maske ugrožavaju napredak jer imaju pravo na osvetu. Tačnije oni ugrožavaju društveni napredak jer ne žele da se odreknu prava na osvetu. Njih je nekad verovatno uvredio i povredio neki „ratnik iz džungle“. Verovatno i više puta. Oni ne žele da budu milosrdni prema onima koji su ovaj svet napravili ovakvim kakav on jeste. Strpljenjem i radom su došli do pozicije u kojoj mogu da se osvete ovim besmislenim bićima koja svejedno trče u sopstvenu propast. Ono što oni ne shvataju jeste da oni ostaju deo prošlog sveta, oni se sa tom osvetom odriču i prava da kreiraju svoj svet. A istina je, često ni ne stignu da se osvete. Tih pet minuta se nikada skoro ne namesti… Da li je osveta toliko vredna?

Ako jeste, ovaj svet ima još dosta dugova da vrati. Proces razoružavanja zahteva i emotivno razrešenje među glumcima. Nema ratova u civilizaciji, nema prečica i nema osmeha dok serviramo hladnu osvetu. To su igre za tinejdžere i veoma je smešno videti odraslog čoveka kako ih praktikuje… A bolno je gledati čitava društva kako funkcionišu između par zastarelih mitova.

Za P.U.L.S.E: Juror 8

  Društvo, Feljtoni, Juror 8, Priroda konflikta