O Bobu Dilanu i nagradama – Momčilo Rajin
O Dylanu i njegovom stvaralaštvu napisane su stotine knjiga, hiljade studija i verovatno stotine hiljada recenzija i novinskih članaka. U tom mnoštvu, sasvim sigurno, nalazi se i odgovor na jednostavno pitanje – šta je to što ga čini značajnim. Ne mogu da poverujem da su svi ti milioni ljudi koji su proveli bezbrojne sate slušajući njegove pesme, pohodeći njegove koncerte, pišući i čitajući sve te tekstove, protraćili vreme na nešto prolazno i efemerno. Da i ne pominjem one hiljade muzičara koji već pola veka interpretiraju njegove pesme udahnjujući sveži dah stihovima koji su se rojili u njegovoj glavi. Ne presudno, ali ne i nebitno, treba dodati da je uz tandem Lennon-McCartney autor sa najviše izvođenja i interpretacija, bez obzira na pol, rasu, religiju, obrazovanje, seksualno opredelenje ili muzički stil. Od onih koji su bili i ostali verni folku, bluesu, countryju, rocku, soulu, reggaeu, heavy metalu, punku, hc-u, do onih čije je srce ostalo u gospelu i jazzu. Ako mu je sve to „predato na tacni“ ili je deo „velike zavere“ onda se mora priznati da je ta „akcija“ osmišljena i izvedena gotovo besprekorno. Uz uvertiru koja je započela sa Pulitzerovom nagradom, nastavljena sa počasnim doktoratima na američkim univerzitetima i finalom sa Nobelovom nagradom. Ali, ostavimo one „visokoumne“, „najbolje obaveštene“, večne „dušebrižnike“ i „arbitre“ da o tome ispredaju „teorije“…
A duž cele stražarnice kule
„Mora biti, pobeći se može“,
Lopovu je zborio šarlatan,
„Konfuzija, sačuvaj me bože,
„Ne mogu se razabrati jadan.„Biznismeni moje vino piju,
„A orači riju moje zemlje,
„I ne mare, niti od nas kriju
„Da prodaće sve to u bescenje!“„Nema jeda“, progovori lopov,
Reč u grlu mu je zadrhtala,
„Ovde mnogi misle i da život
„Nije ništa drugo nego šala.“„Al’ mi, brate, bismo i prođosmo,
„Sudbu znamo, neće po nas doći,
„Za besede lažne nam je kasno,
„Evo jeste noći u ponoći.“A duž cele stražarnice kule
Knezovi su stajali na straži
I žene se silno uzmuvale
I posluga vazda nešto tražiDva jahača prilaze sve bliže
Ko da stižu kući iz davnina
U daljini reže divlje zveri
Studen vetar urliče s planinaprevod: Ivan Velisavljević
“The Times They Are A-Changin'”
Come gather ’round people
Wherever you roam
And admit that the waters
Around you have grown
And accept it that soon
You’ll be drenched to the bone
If your time to you
Is worth savin’
Then you better start swimmin’
Or you’ll sink like a stone
For the times they are a-changin’.Come writers and critics
Who prophesize with your pen
And keep your eyes wide
The chance won’t come again
And don’t speak too soon
For the wheel’s still in spin
And there’s no tellin’ who
That it’s namin’
For the loser now
Will be later to win
For the times they are a-changin’.Come senators, congressmen
Please heed the call
Don’t stand in the doorway
Don’t block up the hall
For he that gets hurt
Will be he who has stalled
There’s a battle outside
And it is ragin’
It’ll soon shake your windows
And rattle your walls
For the times they are a-changin’.Come mothers and fathers
Throughout the land
And don’t criticize
What you can’t understand
Your sons and your daughters
Are beyond your command
Your old road is
Rapidly agin’
Please get out of the new one
If you can’t lend your hand
For the times they are a-changin’.The line it is drawn
The curse it is cast
The slow one now
Will later be fast
As the present now
Will later be past
The order is
Rapidly fadin’
And the first one now
Will later be last
For the times they are a-changin’.
Verujem da će ovaj „presedan“ ubrzo prerasti u „pravilo“, i da već u narednim godinama možemo očekivati nominacije za Leonarda Cohena, Randyja Newmana, Vana Morrisona, Toma Waitsa, Nicka Cavea… Zasluženo, bez ikakve sumnje. I radovaću se podjednako kao što se radujem danas. Onima koji smatraju da neko od ovih, ili neko drugi iz sveta gde se poezija otelotvoruje kroz muziku, više zaslužuje ovu nagradu od Dylana, poručio bih samo još ovo – da Beatlesi i Dylan nisu napravili takav „tektonski“ poremećaj u svetu popularne muzike, kako se ona piše, kako zvuči i šta znači, tek neki od nas bi danas, najverovatnije, govorili o Rock’n’Rollu, ali tek kao zanimljivoj pojavi s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka. Upravo su oni omogućili armiji talentovanih ljudi da stupi na scenu i priliku da se izrazi. Voleli ih, ili ne, cenili ih ovako ili onako, to je nešto što zaslužuje večno poštovanje. Ponajviše zahvaljujući njima muzika i stihovi ovog doba postaće nezaobilazni sadržaj udžbenika đaka i studenata. Od onih iz istorije, do onih iz umetnosti, likovne i muzičke, naravno, i književnosti. I to već za koju godinu. Nobelova nagrada Dylanu obezbeđuje da te lekcije ne završe tek negde u fusnotama.
Ako imate problem sa nagradama, šta one jesu, treba i mogu da budu, ako imate problem sa poezijom, šta ona jeste, treba i može da bude, i ako imate problem sa Dylanom i njegovim mestom u kulturi, onda bih rekao da imate ozbiljan problem sa percepcijom sveta, kakav on jeste, treba i može da bude…
istoričar umetnosti
.
O Bobu Dilanu i nagradama – Momčilo Rajin napisao/la Momčilo Rajin dana
Pregled tekstova autora – Momčilo Rajin →
Најјачи аргумент у прилог додељивања Нобелове награде Дилану је превод песме “А дуж целе стражарнице куле” коју знамо у извођењу Џимија Хендрикса.
Први пут сам се упознао са текстом наведне песме и без даха, одушевљен, схватио да је равна песмама највећих песника, а при том се и пева!
Дилан није књижевник и то уноси забуну у чин доделе књижевне награде њему, али кад се има у виду значај његовог дела, осећање љубави које је посејао у нама (мени лично најдраже су његове песме “Још једна шољица кафе” и “Сара”) заслужио ју је.
Постоје песници, попут Лорке и Јесењина, који просто не могу да добију Нобелову награду, без обзира на лепоту коју су створили, истину коју су изразили и омиљеност мећу читаоцима, јер су носили терет проклетства у име свих нас, а живели су сувише кратко за окошталу свест додељивача награда. Насупрот њима, песници попут Десанке Максимовић (којој није додељена поменута награда зато што је из мале и недовољно утицајне земље) и Еуђенија Монталеа (који је живео довољно дуго да је прими у 82-ој години) водили су примеран друштвени живот испуњен патњама и срећом и изразили их на непоновљив начин, па су уживали поштовање заједнице и добили многа признања за живота.
Дилан је почео као Лорка и Јесењин, али је током дугог живота постао класик као Десанка Максимовић и Еуђенио Монтале, па је доживео и највећу почаст – Нобелову награду, баш као што је Пол Макартни, како је о томе својевремено Момчило Рајин писао у “Политици” и скренуо нам пажњу на тај податак, навршио 64 године, о чему је певао 40 година раније у песми “When I m In 64”.
Дуговечност може бити лепа ако не изневеримо идеале који су нас у младости усмеравали ка истини и лепоти.
potpuno se slazem sa svime iznesenim u ovom osvrtu na Dylanovog Nobela. Sigurno bi svako na spisak sljedecih laureata dodao nekog svog, a evo ja dodajem jednu zenu , muzcara i poetu, te slikara koja je moju ljubav prema citanju i pisanju poezije godinama inspirisala….Joni Mitchell .
Ја мислим да је Дилан прецењен као музичар, а самим тим и потцењен као песник. Његова поезија не додирује те онтолошке дубине као песме нпр. Томаса Транстремера (лауреата из 2011-те) , а само у српском језику има барем 5-6 много већих песника за које комисија у Штокхолму можда никад није чула (Иван В. Лалић, Светислав Стефановић, Раша Ливада, Новица Тадић, Момчило Настасијевић…) , али, опет, Дилан је много већи песник од Черчила, који је добио награду за књижевност, тако да је награда, ако је дискредитована (а јесте) , то од много раније. Глупо је да се сад згражавамо, кад је добио Дилан, а нисмо се згражавали кад је нису добијали толико, који су требали.
Друго, постоје читаве области у писању (филмови, ТВ серије, сценарији за стрипове…) у којима су се талентовани писци остварили, а које на Академији уопште нису вредноване, тако да укидање границе о којем прича г. Рајин тек треба да се деси. Ако је уопште Нобелова награда мерило за било шта, изузев оног што је пожељно у смислу тренутног глобалног мњења.
Ovaj poslednji pasus zastrašuje. “Ako imate problem sa nagradama, šta one jesu, treba i mogu da budu, ako imate problem sa poezijom, šta ona jeste, treba i može da bude, i ako imate problem sa Dylanom i njegovim mestom u kulturi, onda bih rekao da imate ozbiljan problem sa percepcijom sveta, kakav on jeste, treba i može da bude…” To je obazac totalitarnog mišljenja. Čim ne vidite svet onako kako ga ja vidim, vi imate ozbiljan problem sa percepcijom sveta, ni manje, ni više. Znate, vrlo pozvani ljudi su govorili zbog čega je Dilan pogrešan izbor za Nobelovu nagradu za KNJIŽEVNOST, i to ubedljivo obrazlagali, ali verovatno svi oni imaju problem sa percepcijom. Ili su ljubomorni. Ili već nešto.
Nemam problem sa percepcijom sveta, ali razlikujem umetnost od kulture. Dilan jeste pop kulturni fenomen, ali je diskutabilno da li su njegovi stihovi umetnost.
Pozdrav od teoreticara.