Dva oblika nesanice

“Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko; odveć dobro znam odgovor.

To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vražbinom, ravnomerno disanje; to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok; to je stiskati očne kapke;

To je stanje slično groznici i koje svakako nije java; to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina; to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju;

To je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san; to je užas biti i nastavljati da budete; to je sumnjiva zora.

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju; to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnim kazaljkama;

To je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija, zora koje je video Adam;

To je znati da sam osuđen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik, kojim ne umem da baratam, na čeznju za latinskim, koji ne znam; to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, i nastaviti da budem.”

Horhe Luis Borhes

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Borhes, Književnost