Lajkom ću te, blokom ćeš me

Ulogujte se / Kreirajte profil

Lajkom ću te, blokom ćeš me

.

Become a Patron!

.

Preteći društvene mreže, pada mi na pamet Sioranova misao: “Svako očekuje trenutak u kome će nešto predložiti“. Raspolažemo glasom (dodaću i tastaturom), i to je dovoljno. Skupo nas košta što nismo ni gluvi, ni nemi (dodaću i slepi)”. Prosto se pitam gde se izgubio dobri, stari, argumentovani razgovor? Gde su nestali tolerancija i razumevanje?

Ako ne misliš kao ja, sledi “blok”, često uz psovku kao začin. Ako ne prihvataš moje istine, seljačina si ili u najmanju ruku kreten. Tema koliko hoćeš. Korona, nova vlada, zagađenje životne sredine, prava ljudi i životinja, ekonomska kriza, nacionalizam, pretnje novim ratovima… I skoro pa svi imaju svoje bezuslovne ideje o tome, kako promeniti vlast, ili kako je ona (vlas’=Vučić) bogom dana. O tvrdim stavovima nacionalno osvešćenih i kosmopolita da ne trošim reči. Priča o ekonimiji obično ide u dva pravca. Lopovi su pojeli ovu zemlju (imaju dokaze) ili imamo najveći rast privrede u svetu (vasioni) i tačka. Zamalo da zaboravim svetske zavere. “Zlatna milijarda” i namerno puštanje virusa da nas sve (posebno Srbe) pobiju… i tako redom.

Opet da se dohvatim Siorana koji kaže da je razlika između gluposti i inteligencije samo u upotrebi prideva, a kada ih koristimo na jednoličan način, rađa se banalnost. Još kada se to upakuje u par rečenica (više od par redova niko i ne čita) nemamo više ni priču, nego suvo prosipanje “parola”. Podrška bombastičnim izjavama u vidu komentara je tek šokantna, uglavnom u smislu: ”Ala si im rekao, svaka ti čast”, plus stiker u obliku srca. Neka se neko usudi da se suprotstavi, pa neće ga napušiti mudri vlasnik “fejs zida”, nego pre svega, na njega će se okomiti čopor sledbenika. Vlasnik “fejs profila” obično će sačekati da se na jadnika sa drugačijim pogledom prospe kofa izmeta, a onda će ga on poslati u “blok”, kao metak u čelo (za svaki slučaj).

Ja sam toliko mator da pamtim nadahnute razgovore iz kafane, dok određena količina alkohola sve ne odnese u pijanu metafiziku. I, bile su dve vrste. Prva je, početna pozicija, tipa slaganje da je dva i dva četiri, ili prihvatanje da je zemlja okrugla. U svakom slučaju, nalaženje tačke dodira. Pa kada se, a obavezno se stavovi sudare, lepo se vratimo na polaznu poziciju uz “živeli” i počnemo iz početka. U tom trenuku obično stiže i meze (ono kad jedeš, a ne jedeš), pa se onda debatno društvo razgali. I druga vrsta je bila recimo kada sednem sa Mikijem Stojanovićem, (moj prijatelj koji radi u Institutu za film), pa mi on lepo “okruni”, razjasni mnoge stvari, pa je to divno predavanje uz moja podpitanja. Naravno, hvatali smo se (verbalno) za gušu oko četnika i partizana (često), oko konceptualne umetnosti (vredi li to uopste), oko Boga, Zvezde i Partizana… Ali nikada se nije desilo da mi neko “blokira” sto za sutra. Bilo je “tabu tema”. Moje društvo u ćošku, znalo je da, recimo, oko Toma Vejtsa i njegove veličine, sa mnom nema rasprave, pa smo to stavljali “Ad akta”.

A ovaj cirkus sada? Sklon sam da to tumačim, brzinom. Za ljude, ništa brže od jahanja konja nije. Nije naš narod džabe rekao: “Što je brzo, to je i kuso”. Nemanje vremena, olako prihvatanje svega, potraga i potera za materijalnim… Opet ću (i neću više) da citiram Siorana: “Krajnje zaključke izvode samo oni koji žive van umetnosti”. Otkuda toliki bes? Aha, brzo nas hvata u gradskom prevozu, kasnimo na posao, nosimo maske, gušimo se, kod kuće niko nije stigao da spremi pristojan ručak (pa svi imamo zatvor, ili proliv). Aha, neko je to lepo video, pa nas filuje. Vučić ili ova neorganizovana bulumenta protiv njega. Aha, politika!!! Aha, “Pink” i blejanje u veće budale od nas. Aha, “N1” koji nam otvara oči. Pazi sad! Em, jedemo s nogu (umornih), nikada nemamo dovoljno novca (sirotinja), em nam otimaju svetu zemlju… Pa dobro, nije ni čudo, što tražimo ventil. Fejs i slične društvene mreže, gde možemo lepo da pokidamo jedni druge, kao besni psi. A umetnost? Namerno ne govorim “kultura”, jer su nam i to uvalili kao jedno, a nije. Uvek je bila nepredvidiva. Nekada drčna, češće skromna… ali uvek je bila tu negde i biće je. Oplemenjuje, pita, odmara ili nam pravi prijatni nemir (kao da golica). Hoću da kažem da je na društvenim mrežama vidim malo, tek u tragovima…. Šteta, za sve nas.

I na kraju, ovo je samo jedan aspekt cele priče oko Fejbuka. O selfijima, o usamljenim ljudima koji traže srodne duše, o melanholicima koji puštaju samo muziku, o “ćutolozima” koji iz prikrajka sve posmatraju, hvalisavcima, o prodavcima magle i njihovih ručnih radova (često lepih),… nekom drugom prilikom.

Vojislav Radojković

Izvor: Fokus vesti

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



4 4 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
trackback

[…] pulse […]