Neka nova vremena

“Na dečji nivo se ne treba spuštati, već uzdići”, govorio je veliki pesnik Duško Radović. Pisati poeziju za decu znači pisati male pesme za velike ljude. Uostalom, šta je drugo poezija no sinonim za ljubav, lepotu i život? Slaviti život to je najlepša poezija! ” Živeti, živeti, živeti, lepo je živeti”!

Ipak, svako vreme nosi svoje. Fazoni i fore se menjaju, kockice nisu više u modi, neki i odolevaju tek usput, sve u svemu, sveopšti je ršum. Da li je za to kriv internet, telefoni i tableti ili još uvek slon telefonira dok telefon slonira? Jedna sveopšta dvadesetprvovekovna zbrka! Za koga onda pisati? Strašan lav je postao dosadan, više nije ni strašan, niti se deca više boje pećine stroge u kojoj žive babaroge. Nema više ni lepe Kate u Perlezu blizu Čente. Sad su Kate na fejsbuku pa i nisu više mnogo lepe. Brzo smo prešli od Jove Zmaja do Zmaja od Šipova. Kako onda odbraniti dečju poeziju i vratiti je tamo gde joj je iskonsko mesto – našoj deci? Ima li smisla više čitati pesmu “Deset ljutih gusara” kada bi više odgovarao naslov “Deset ljutih jutjubera”? Ala je lep ovaj net, pardon svet.

Da li su se pesnici uspavali ili su deca zaista previše odrasla? “Strašno, strašno, strašno”! Nema više večitih dečaka – Petar Pan je odrastao! Moramo biti realni, odustanemo li od poezije odustajemo od detinjstva. Odustanemo li od dece odustajemo i od nas samih. Biti pesnik za decu nije mala stvar, ona u sebi nosi put, avanturu života koja ne samo da oplemenjuje nečije detinjstvo već nosi sa sobom nešto jače što nikada ne zastareva, to se zovu uspomene. Teško je zaista reći da je dete postalo samo igračka za strine i tete. Biti dete to je najveća radost života bez obzira na vreme u kojem se živi. Jer zaista, “nema sveta ni planete gde ne može stići dete”. Baš zato treba braniti tu “dečju poeziju” i u njoj život. Kako smo voleli kao deca tako treba voleti i kad postanemo stariji. Biti odrastao znači biti nečiji uzor, a uzori su potrebni našim najmlađima. Od nas zavisi da li će deca zavoleti ovu lepšu stranu života jer je život zaista “carstvo u kojem caruje drugarstvo”.

Poezija se braniti mora jer to nije samo poezija već suština života. “Biti doktor, trgovac, radnik to su sve plemenita zanimanja koja nam omogućavaju lagodan život, ali poezija, ljubav, romansa – to je ono za šta živimo”! – Džon Kiting.

Za P.U.L.S.E Đorđe Grmuša

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, obrazovanje, Priče, Priče, poezija, putopisi, Proza, putopisi