Pentagram, krst, čovek – Zamislimo da je uzrok svega simbolički predstavljen tačkom i nazovimo tu tačku nekako, recimo koristeći kineski pojam tao. Postulirajmo da je tao izvor svega i apstrahujmo sada lingvistička, etimološka i istorijska značenja tog pojma u interpretaciji raznih škola i autoriteta te svedimo pojam na našu nameru da prikažemo proces izgradnje simboličkog univerzuma. Tao je u ovom ogledu neutralan faktor, odnosno nema karakteristika. Pojmimo ga kao prvobitno jedinstvo. Zamislimo sada da se iz te prvobitne tačke manifestuju dve duži, jedna je puna a jedna prekinuta po sredini, poput linija koje čine trigrame i heksagrame kineske Knjige promena Ji Đinga. Na primer ovako: ─, odnosno — , gde puna linija označava aktivan, odnosno jang princip a isprekidana pasivan odnosno jin princip. Prevedeno u brojeve jang je 1 a jin može biti 0 ili 2. Grafički možemo predstaviti jang sa jednom zvezdicom * a jin sa dve * *, odnosno koristimo analogiju par-nepar. Iz tih osnovnih postulata možemo izvesti čitav sistem dihotomija. Na primer, ako je levo jin, desno je jang; sve što je dole je jin, a ono što je gore je jang; jin je zemlja a jang je nebo, pasivno je jin, aktivno je jang, žensko je jin, muško je jang, tama je jin, svetlo je jang, dubina je jin, visina je jang, pozadi je jin, ispred je jang, voda je jin, vatra je jang, horizontalno je jin, vertikalno je jang, zapad i sever su jin, istok i jug su jang, Mesec je jin, Sunce je jang, noć je jin, dan je jang, smrt je jin, život je jang, nebiće je jin, biće je jang, san je jin, budnost je jang, oblik je jin, proporcija je jang, magnetizam je jin, elektricitet je jang, ono što apsorbuje je jin, a ono što projektuje je jang, meko je jin, tvrdo je jang, savitljivo je jin, kruto je jang, vlažno je jin, suvo je jang itd.
Kod starih Egipćana polarnost Neba i Zemlje je u nekim slučajevima bila obrnuta, pošto je Nebo pripadalo boginji Nut, dakle ženskom principu, dok je Zemlja bila bog Geb, odnosno muški princip. Prilikom razmatranja ovakvih shema uputno je rukovoditi se onim što je Rene Genon u knjizi Velika trijada naglasio da sve zavisi od perspektive iz koje posmatramo simbole, a čiju svrhu određuje namera posmatrača. Naravno, svaka od ovih dihotomija podložna je raspravi i verujem da bi se tu mogli naći razni argumenti koji bi možda mogli da prekomponuju ili nadopune dati niz, ali to nije od važnosti za dalji tok ovog obrazlaganja. Svrha date liste dihotomija jeste da posluži razvijanju perspektiva ovog misaonog eksperimenta čiji je cilj izgradnja jednog simboličkog sistema univerzuma od poznatih komponenti koje se mogu naći u raznim tradicijama.
Došli smo do toga da od binarnog koda par-nepar, 1 ili 2, stvaramo dalje analogije. U relaciji prema dijagramu Drvetu života, polazna tačka tao bila bi analogna sefirotu Keter. Pošto u sferi Keter nema dihotomija, tu pojavu vezujemo za drugu sefiru Hokmah. Da bi stigli do treće sefire – Binah, potrebno je da zamislimo kako se puna i isprekidana linija upotpunjuju još po jednom punom ili isprekidanom linijom tvoreći četiri dvolinijska oblika:
Tako dolazimo do četvornosti koja funkcioniše na osnovu kombinacija dihotomija. Analogija sa elementima kabale i hermetizma je očigledna. Kombinacija 1-1 može biti element Vazduha ili prostor iz kojeg izvire i u koje ponire sva kreacija, misao, veliki jang, prvo slovo hebrejskog alfabeta – Alef kao uzrok i okvir dešavanja i manifestovanja, a može biti predstavljen simbolom kruga i oblikom sfere. Kombinacija 22 je element Zemlje, kocka, kvadrat, veliki jin, materija, fizički osećaj, poslednje slovo hebrejskog alfabeta – Tau. Kombinacija 12 je Vatra, mali jang, energija, tvar koja sve obuhvata, slovo Šin, odnosno simbol trougla i oblik piramide. Na kraju, kombinacija 21 je Voda, vreme, refleksija, odnosno imaginacijska slika, slovo Mem, odnosno obrnuti trougao i obrnuta piramida. U nameri da uskladim oblik geometrijskih simbola koji predstavljaju elemente sa oblicima koje stvara tačkasti raspored, elementima sam pridodao sledeće forme: Vazduh je krug, Vatra je trougao, Voda je predstavljena obrnutim trouglom, a Zemlja kvadratom. Ako neko smatra da kombinacija 1-1 recimo ne odgovara prirodi elementa Vazduha nego nekom drugom elementu, recimo Vatre, neka se ne ograničava mojim viđenjem. Svako je slobodan da gradi sopstveni univerzum na principima koji mu najviše odgovaraju. Nije važan redosled u kombinaciji koliko je važno konačno postignuće. Svrha svega ovoga je stvoriti sebi mašinu uma, sistem analogija i klasifikacije fenomena stvarnosti. I kao što je to u okultističkoj literaturi do sada nebrojeno puta naglašeno, moramo i ovde podvući da su fizičke pojave vatre, vode, vazduha i zemlje manifestacije ili ovaploćenja metafizičkih principa oličenih u Vatri, Vodi, Vazduhu i Zemlji kao idejnih esencija, odnosno fenomena višeg reda pa ih otud i pišem velikim početnim slovom.
Prikazani evolutivni raspored: Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh, odgovara rasporedu razlaganja elemenata u Tibetanskoj knjizi mrtvih po kojoj se Zemlja rastvara u Vodi; Voda se rastvara u Vatri a Vatra u Vazduhu. Elementi četvoropola stoje u međusobnim komplementarnim odnosima: Vazduh je komplementaran sa Zemljom, a Vatra je komplementarna sa Vodom. Takođe, elementima se tradicionalno u hermetizmu pridodaju sledeća svojstva pomoću kojih možemo vršiti njihovu transformaciju: Vatra je topla i suva, Vazduh je vlažan i topao, Voda je vlažna i hladna dok je Zemlja suva i hladna. Ako svaki od elemenata zauzme po jedan ugao pentagrama onda njihov međusobni odnos postaje očigledan. Donji levi ugao je Zemlja, donji desni ugao je Vatra, gornji levi ugao je Vazduh, gornji desni ugao je Voda, dok bi vrh pentagrama bio rezervisan za peti element, odnosno Duh ili Etar. Zajedničko svojstvo Zemlje i Vode je hladnoća, pa je otud linija pentagrama koja spaja zemljani donji levi ugao sa vodenim gornjim desnim uglom zapravo dijagonala hladnoće. Zajedničko svojstvo Vatre i Vazduha je toplota, pa je otud linija koja povezuje vatreni donji desni ugao sa vazdušnim gornjim levim uglom zapravo dijagonala toplote. Ako pentagram zamislimo kao shemu ljudskog bića, onda se dijagonale toplote i hladnoće ukrštaju u ljudskom međunožju, odnosno između donja dva kraka pentagrama. Zajedničko svojstvo elemenata Vode i Vazduha je vlažnost, pa je samim tim linija koja povezuje vodeni i vazdušni ugao pentagrama linija vlažnosti. Kako je gornji vrh pentagrama direktno povezan samo sa donjim kracima, ispada da je svojstvo Duha suvoća.
Analogije planetarnih priroda u pentagramu, primenjenih na svojstva elemenata takođe imaju zanimljive relacije. Setimo se da tradicionalnih planeta, vidljivih golim okom sa Zemlje, ima pet: Venera, Jupiter, Mars, Saturn i Merkur. Donji levi ugao pripada Saturnu, dok je gornji desni Jupiterov. To znači kako je zajedničko svojstvo Saturnove i Jupiterove prirode hladnoća. Donji desni ugao pentagrama je Marsov a gornji levi Venerin, što znači kako toplina spaja Mars i Veneru. Veneru i Jupiter povezuje linija vlage. Merkur sa Saturnom i Marsom povezuju dve linije suvoće. Kada bismo po obodima pentagrama povukli liniju u pravcu kazaljke na satu počevši od donjeg levog kraka (Saturn), preko gornjeg levog (Venera), pa preko vrha pentagrama (Merkur) i gornjeg desnog kraka (Jupiter), sve do donjeg desnog kraka (Mars) a onda krenuli između dva donja kraka ka unutrašnjosti pentagrama, tu bismo zatekli planete ne-planete: Mesec, i u samom središtu pentagrama Sunce. Tako direktno ulazimo u drevni Egipat i simbol boginje Nuit – plavi pentagram sa crvenim krugom u sredini – kako je opisano i u Krolijevoj Knjizi Zakona. To je put solarne spirale, odnosno spirale koja se oko pentagrama uvija u pravcu kazaljke na satu i ponire u njega, ključ razumevanja kako je Sedmica sadržana u Petici.
Na osnovu četvoropolnosti možemo zidati čitav jedan svet. Tačkasti simbolizam ukazuje i na mogućnost seksualnih analogija, gde je 11 falusne a 22 kteične prirode; 12 takođe asocira na falus a 21 na kteis, što omogućava lakšu klasifikaciju osobina elemenata. Simbolizam možemo predstaviti na načine i u vezi sa različitim fenomenima. U odnosu na anatomiju ljudskog tela 11 je glava, 12 je donji deo trupa, stomak, dakle onaj koji proizvodi toplinu, a 21 je gornji deo trupa, dok 22 predstavlja udove kojih ima četiri. Ako bi ljudsko telo posmatrali iz perspektive aktivnosti u dvodimenzionalnom kontekstu horizontalnog i vertikalnog, onda bi mogli postaviti analogijsku konstrukciju po kojoj se vertikalno delovanje u horizontalnoj ravni manifestuje putem očiju i ruku. Horizontalno delovanje se u domenu vertikalne ravni manifestuje putem temena i tabana. Iz te perspektive oči su Vatra 12, sagledavaju prostor putem svetlosti; ruke su Voda 21, eksponent fizičke snage, odnosno energije; teme je Vazduh 11, a tabani su Zemlja 22, jer su neposrednom dodiru sa njom. Očigledno je kako zakon perspektive menja položaj elemenata u odnosu prema ljudskom telu.
Svaki element može stajati u nekom odnosu prema bilo kom delu ljudskog tela, samo je pitanje od praktičnog značaja u kakvom će međusobnom odnosu oni stajati jer na četvorostruki način polarizuju ljudskog telo. Tako na primer ako bi elemente projektovali na udove ljudskog tela onda bi u nekakvoj idealnoj shemi to moglo izgledati tako da je leva noga recimo Vatra 12, desna noga je Zemlja 22, leva ruka je Voda 21, dok je desna ruka Vazduh 11. Moram napomenuti kako ovakav raspored nije slučajan nego uzima u obzir kompatibilnost simbola krsta sa ljudskim obličjem i to kako bi se polarnost elemenata manifestovala u odnosu na krst sa ciljem da tvori dinamičnu harmoniju. Zamislimo čoveka kako stoji sa skupljenim nogama i raširenim rukama, dakle u formi krsta. Vazduh 11 je gornji kraj krsta, dok je Zemlja 22, donji kraj krsta. U tom slučaju imamo teme i tabane u odnosu komplementarnosti. Leva ruka je Voda 21, a desna Vatra 12, a što je opet komplementaran odnos. Ako u sliku umetnemo analogna geometrijska tela onda možemo zamisliti čoveka kako stoji na Kocki 22, dok mu iznad glave lebdi Sfera 11. U njegovoj ispruženoj desnoj ruci je Piramida 12, a u levoj Akvatida 21, odnosno obrnuta piramida.
Za P.U.L.S.E / Dorijan Nuaj
Um i Spoznaja na portalu P.U.L.S.E
Pentagram, krst, čovek… napisao/la Dorijan Nuaj dana
Pregled tekstova autora – Dorijan Nuaj →