Vodi me na vodu – Svaki, i najbezazleniji predmet u stanu, i dalje se igrao ehom prethodne noći. Zora se polako pretapala u jutro a sunce se izdizalo kroz džinovske grane bukve, koje bi pod pritiskom vjetra katkad pokucale o staklo prozora. Zagasito zlatne roletne na ogromnim staklenim vratima ovog jutra imale su zanimljiviju ulogu […]
Anankin Presto Presabiranje Anankinog Prestola: Negativni tok ljudske istorije dovodi do otuđenja od praizvornog pečata svih bića – koji se nalazi u oku ptice /sunčevoj zenici, što se erupcijom dovodi do pomračenja/: – to je znak opomene /što dolazi od tamnog meseca/ na ljudski zaborav Severnjače, čija se smrt upravo na mesečevom licu ispisala! Ali, […]
Sanjao je skarabeja, inertnog i bez tereta. Dolazio je sa zapada. Proverio je puls. Krv je tekla mirno. Čekao je da mu se oči priviknu na mrak da bi ustao, iako to nije morao da radi. Znao je i zatvorenih očiju gde se šta nalazi. Dok je ležao, zapitao se: koliko večnosti ima do večnosti? […]
Ispovesti jedne muze – Zaista ne znam kako da počnem, ali želim… Postoji nešto više možda u samoj želji, u toj potrebi da se iskaže emocija. Zapravo želim da pokažem da osećanje želje zna biti čisto i iskazno, da ono samo može predstavljati smisao i da ono samo može postojati i inspirisati bez namere, samim […]
Pismo Branka Miljkovića Dragi prijatelju, ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek […]
Pogled u dubinu Vremenâ – poema o vučici – Napraviti krug oko sveta – to nije mogućnost izbora već pravo na pogled. . Seneka . Autopoema vučice: Iz presićenosti okićeno-nebeskog sna padam u oskudnost zemne sadašnjice; ulazim u telo čovekolike vučice, koja je u žalnoj potrazi za svojom […]
Ludvig u bazenu – Nojšvanštajn, zamak koji je izrastao na ruševinama stare građevine iz doba Maksimilijana II, podignut u čast Vagneru. Obrastao gustom šumom, visoko u brdima, jednom svojom kupolom prosecao je maglu. Kiša je uporno kvasila obližnje vidikovce, izdignute nad planinskim potocima što su izvirali iz prošlosti i ponirali u neznanom pravcu, preoblikujući se […]
Писање по песку и води Владимир Турбин, дугогодишњи сарадник Михаила Бахтина, познатог руског теоретичара књижевности прве половине прошлог века, забележио је да је Бахтин често говорио и писао о реткој срећи која је задесила његово поколење: видети како се ствара роман – жанр коме је прорицао плодну будућност. Генерација наших писаца рођених уочи и током […]