Ulogujte se / Kreirajte profil

Chirico i praznina

Osećaj da je predmet više nego što su oči videle, koji su delili mnogi umetnici, najsnažnije je izražen u delima Giorgia de Chirica. On je po naravi bio mistik i tragični tragač. Na svom autoportretu napisao je : Et quid amabo nisi quod aenigma est – ‘A šta da volim, ako ne zagonetku ? ‘


Chirico je zasnovao tzv. pitturu metafisicu. Svaki predmet, pisao je, ima dva vida – obični vid koji vidi svako, te duhovni ili metafizički vid koji vide samo retki u trenucima vidovitosti i misaonosti. Umetničko delo mora iskazivati nešto što se ne javlja u svom vidljivom obliku.

Chiricova dela su sanolike preradjenice stvarnosti, koje niču iz nesvesnog poput prividjenja. Njegova metafizička apstrakcija izražena je stravičnom krutošću, a na slikama je ozračje more i nedokučive melanholije. Tragovi italijanskih gradova, tornjevi i predmeti postavljeni su u preoštru perspektivu – kao da su u bezračju, a osvetljuje ih nemilosrdno, hladno svetlo iz nekog nevidljivog izvora. Antičke glave ili kipovi bogova dočaravaju prošlost.

Na Chirica je uticala Ničeova i Šopenhauerova filozofija. On je pisao „ Šopenhauer i Niče su prvi učili o dubokom značaju i besmislenosti života i pokazali su kako se taj besmisao može pretvoriti u umetnost…’’

Užasna praznina koju su otkrili upravo je bezdušna i nepomućena lepota materije.


Ipak, nerazjašnjeno je da li je Chirico uspeo pretvoriti tu užasnu prazninu u nepomućenu lepotu. Neke od njegovih slika uznemiruju, mnoge su stravične poput mori. No, u svom nastojanju da pronadje umetnički izraz za tu prazninu, on je prodro do srži egzistencijalne dileme savremenog čoveka.

Niče, kojega Chirico navodi kao svoj uzor, dao je ime toj užasnoj praznini – Bog je mrtav. Jung je takodje utvrdio da je ta zagonetna i tajanstvena pojava smrti Boga psihička činjenica našeg vremena.

Chirico nikad nije došao do rešenja problema koje mu je predočilo nesvesno. Njegov se neuspeh najjasnije može videti u njegovim prikazima ljudskog lika ’- čovek postaje maniachino, lutak bez lica . Jedan bezlični lik u slici Veliki metafizičar, sedi na otpadu, istovremeno težeći da otkrije istinu o metafizici, a istovremeno je i simbol besmisla i osame.


Kao što je prikazao Jung, svest drži ključ za vrednosti nesvesnog i stoga igra odlučnu ulogu. Jedino je svest sposobna odrediti smisao slika, snova i uočiti njihovo značenje za čoveka ovde i sada, u konkretnoj stvarnosti sadašnjice. Jedino u uzajamnom delovanju svesti i podsvesti, nesvesno može dokazati svoju vrednost i katkad pokazati put do savladavanja melanholije i praznine. Ako se nesvesno, kad je preokrenuto, prepusti samom sebi, postoji opasnost da njegovi sadržaji pobude svoju negativnu, razornu stranu.

Aniela Jaffe ,  – Simbolizam u modernim umetnostima –


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *