Госпођа министарка у Топлом Долу – Живимо у неким чудним временима. Страхујемо од многих речи, као што су смањење, тероризам, докторат, култура. Не знамо ко је крив за оно што нам се дешава, али знамо да ми нисмо. И док једни вичу БРАВО за спортисте, други вичу А ГДЕ ЈЕ БРАВО И ЗА НАС ОСТАЛЕ. Једни вичу ви сте криви, други вичу ви сте нам дозволили. И док се представници културе расправљају међусобно, а и са свима, ко је крив што и њих не дочекују на балкону, некултура надире са свих страна. И то само због тога што смо гласни, али и слепи и глуви да се о култури распитамо, да је препознамо, да о њој пишемо, да је промовишемо.

Једно мало планинско село поред Пирота, посетила је, сада већ традиционално, велика глумица. Када сам чула да Љиљана Стјепановић већ неколико година посећује село Топли До, запитала сам се откуд тамо, како је тамо доспела, како је чула баш за то село. Одговоре сам добила на путу до тамо. Предивна природа, мир, тишина, а још на улазу у село насмејани људи који ведро поздрављају госте и пролазнике. Гостопримство, срчаност, пријатан разговор уз домаће производе и искрене осмехе. Једноставност која плени и одушевљава. Тада сам разумела да се госпођа Стјепановић, као и ја, на први поглед заљубила у овај несвакидашњи, готово чаробни извор позитивне енергије и лепоте.

До тог дана нисам имала част да упознам Љиљану Стјепановић, осим кроз ликове које је тумачила. Када сам сазнала да ће она 4. јула 2015. године одиграти у Топлом Долу бесплатну монодраму мештанима, помислила сам колико треба бити заљубљен у свој посао и колики човек мораш бити, да би данас, у времену у коме све има цену, потпуно бесплатно промовисао уметност и културу.

У једној сали у центру села, те вечери, 4. јула 2015, није могло да се уђе. Поред мештана села Топли До, ту је било много оних који су стигли из околних села. Препуна сала обичних људи који нестрпљиво очекују да се пред њима – ту, догоди позориште. Догодила се једна необична, другачија, енергична Госпођа министарка. Указујући на све оне савремене проблеме, вешто се подсмевајући и изабранима, али и овима што бирају, мамила је искрене осмехе и аплаузе. Они који су пажљиво слушали, добро су разумели, иако је већина њих тада први пут имала прилику да види једну позоришну представу. У сали су се препознале многе госпође министарке и многи Насери.

Али најважније је да се те вечери, у некој планини, у малој сали десило велико позориште. Важно је да су те вечери и деца која су дошла да се сликају са глумицом, да се са њом упознају и да је пољубе, видела да у овој земљи постоји још нешто поред садржаја који су им доступни у медијима и уз које они одрастају. Да виде да постоји алтернатива. И они ће, такви какви јесу, знати да цене што је култура дошла код њих, па ће и они, бар један део њих, једном доћи и у „културу“.

Глумци Народног позоришта Пирот, доласком су подржали колегиницу у њеном ентузијастичком и хуманом гесту. Након представе, уз домаћу ракију и глумачке анегдоте, посматрала сам уметнике пред собом и осећала се спокојнијом неко икад. Док год постоје овакви људи, није све изгубљено. Феноменална Госпођа министарка, после представе била је ништа мање феноменална Љиљана Стјепановић која осваја својом духовитошћу и позитивном енергијом. Свој таленат и своје име не злоупотребљава како би се издигла изнад свих, већ користи како би се повезала са свима. Поред свега тога, има у њој нечега што се данас ретко виђа – а то је страст и огромна посвећеност ономе што ради.

Као „почасна грађанка Топлог Дола“ она ће свакако још дуго увесељавати своје „суграђане“ и ширити културу и уметност. Јер аплауз тих људи и искрене честитике потврђују да је народ жељан уметности, само им је треба прилагодити и на прави начин приказати.

Za P.U.L.S.E Milica Živković

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  kultura, Milica Živković, monodrama, Umetnost