Quantcast

Ulogujte se / Kreirajte profil

Kabala – Jevrejski lavirint Spoznaje

Kabala, kao vid jevrejskog misticizma, nastoji objasniti svet na osnovu specifičnih tumačenja simbola, ezoternog znanja, numeričkih odnosa, ali i kroz posebnu i pažljivu upotrebu hebrejskog alefbeta u pojedinim tekstovima. Tako je jevrejski misticizam nerazdvojni deo Tore, te judaizma, kroz koju čovek postupno uči kako biti Čovek. Kabalu čine tri osnovna segmenta: teorijska, meditativna i praktična, a prema mudrosti Kabale, u stvarnosti postoje dve sile ili kvaliteta: želja za primanjem i želja za davanjem.

En Sof

En Sof

Prenosila se isključivo usmenim putem sve do III veka kada je napisana Sefer Jecira (ספר יצירה, Knjiga stvaranja), koja tumači stvaranje putem mistične simbolike deset sfera (sefira) i dvadeset dva slova hebrejskog pisma kojima su sefire povezane. Veruje se da spada među prve naslove jevrejskog misticizma. Potom srednjovekovni razvoj kabale započeo je u Provansi oko 1200. i brzo se proširio na Španiju, gde je, krajem 13. veka, nastalo najznačajnije delo kabale, ”Sefer Zo(h)ar”, (ספר הזוהר, Knjiga sjaja). Iako je autorstvo pripisano palestinskom rabinu iz 2. veka, Simonu ben Johaju, to delo je na osnovu starijih izvora verovatno sastavio i finalno uobličio Moše de Leon (1240 – 1305). Velikim delom Zohar predstavlja midraško tumačenje Petoknjižja, napisano na starom aramejskom jeziku. Zohar je za svoje sledbenike predstavljao gotovo drugu Bibliju, a njegova svetost je bila ravna Talmudu. Ako ne i veća. Imao je jak uticaj na naredne generacije, naročito na jevrejske mistike iz Safeda u Palestini, među kojima su bili Moše Kordovero (1522 – 1570), autor knjiga ”Pardes Rimonim” (Vrt narova), i ”Tomer Devora” (Devorina palma) i Isak Lurija (1534 – 1572), osnivač nove (lurijanske) škole kabale, čijim je učenjima književnu formu dao njegov učenik Hajim Vital (1543 – 1620) u knjizi ”Etz Haim” (Drvo života). Kasnije kabalističko delo koje je uživalo takođe veliku popularnost, i imalo veliki značaj, jeste ”Šene Luhot ha-Berit” (Dve tablice Saveza), čiji je autor bio Isaija Horovic.

Drvo života (Etz Chayim, עץ חיים) - centralni glif kabale

Drvo života (Etz Chayim, עץ חיים) – centralni glif kabale

Kasnije su ideje kabalizma (uglavnom na zapadu) isprepletene i sa načelima alhemije i hermetizma, docnije poznatije kao hrišćanska kabala. Kabala prvih vekova hrišćanske ere postupno je evoluirala u razrađen teološki sistem, koji je postao toliko sadržajan da je gotovo nemoguće shvatiti njegove dogme. Bar ne s današnjeg stanovišta.

Polja bezgranične svetlosti

Polja bezgranične svetlosti

Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet odeljaka:

Prirodna kabala – korišćena je isključivo da pomogne istraživaču u njegovom proučavanju misterija Prirode.

Analogna kabala – formulisana je tako da pokazuje odnos koji postoji između svih stvari u Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance u suštini Jedno, a da je čovek – Mali univerzum – minijaturna replika Tvorca – Velikog Univerzuma.

Kontemplativna – koja je evoluirala zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz više intelektualne sposobnosti. Uz njenu pomoć omogućeno je da sposobnostima apstraktnog razmišljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonačnosti i da se uvidi način spoznaje stvorenja koja unutar njih postoje.

Celestijalna kabala – upućivala je one koji su proučavali njenu zvezdanu nauku i moći, te o veličini i stvarnim sadržajem zvezdanih tela.

I magijska kabala – čiji cilj teži pristupu, proučavanju i kontroli  tzv. subhumanih inteligencija nevidljivog sveta.

.

U osnovi, kabalista barata arhetipovima i vibratornim zazivima određenih imena, čime se dubinski podsvesni sadržaji menjaju u smeru postizanju željenog mentalnog stanja, te promene svesti. Korišćenjem simbola i arhetipova, utemeljenih u kolektivnoj svesti, volja pojedinca postaje izrazito snažna i učinkovita, dajući mu mogućnost delovanja na objektivnu stvarnost. Kabalisti govore o duhovnim svetovima, kako su koncipirani i što možemo doživeti baveći se njima. Više o izvornoj kabali videćemo kroz analizu nekoliko osnovnih ideja, ovaploćenih u misteriji hebrejskog pisma i onoga što ta slova tvore svojim spajanjem u reči, rečenice i oblike:

.

– Davidov štit i 22 slova hebrejskog alefbeta –

22 slova sadržana u Davidovoj zvezdi

22 slova sadržana u Davidovoj zvezdi

Davidova zvezda (Magen David (מגן דוד) – Davidov štit), simbol u vidu dva trougla spojena u heksagram simbolizuju prožimanje i pomirenje dve suprotne strane: neba i zemlje, duha i materije, svetlosti i tame, muškarca i žene, vremena i prostora, duše i tela, noći i dana, nevidljivog i vidljivog sveta. Ipak, ovaj simbol krije i određeni broj drugih svojstava. Jedno od upečatljivijih je i to da je moguće, u linijama heksagrama, ispisati svih 22 slova hebrejskog alefbeta i plus tri sofita (završnih slova), te ukupno njih 25.

Na taj način Davidova zvezda postaje istinski pečat jevrejskog naroda i celokupnog sistema učenja, kako religioznog tako i filozofskog. Ovoploćenje celokupne misli, unutar jednog simbola.

.

.

– S l o v o   A l e f –

Hebrejsko slovo Alef

Slovo Alef (א) je prvo slovo hebrejskog alefbeta, predstavlja lidera, predvodnika. S obzirom da je prvo slovo, njegova vrednost iznosi 1 (ali ujedno 1.000) i važi za nemo slovo, ono koje se ne izgovara, već se za njega po potrebi vezuje odgovarajući vokal. Alef je stoga nadmoćan i aludira na neizrecivu misteriju o Jedinstvu. Otud i reč aluf (aluph), što znači Majstor ili Gospodar. Daljim razvojem slova nastalo je grčko slovo Alfa (Άλφα), iz kojeg je, potom, nastalo i latinično slovo A.

U starom hebrejskom pismu, kojim je i Tora napisana, slovo Alef je konstruisano pomoću dva Joda (י) (jedan s gornje desne strane, a drugi s donje leve) koji su dijagonalno spojeni slovom Vav (ו). Vav je dijagonalno jer stoji ponizno pred Licem i Njegovom objavom. Takođe predstavlja i celokupno čovečanstvo, jer Adam je stvoren šestog dana. U kabalističkoj književnosti, gornje slovo Jod (u prevodu: ruka) predstavlja skriven i beskonačan aspekt JHVH, poznat i kao Ain Sof (אינסוף, beskraj), dok manji Jod predstavlja otkrivanje JHVH čovečanstvu. Vav (u prevodu: kuka) pokazuje povezanost i isprepletenost te dve ravni. Dva Joda takođe ukazuju na paradoks doživljavanja Boga kao skrivenog i bliskog.

Hitbodedut (kontemplacija)

Alef je jedan, što znači Jedan i Jedini, koji je Gospodar, ali u Gematriji Alef (אלף) je i je 111 (Aleph = 1, Lamed = 30, a Pe = 80). Treba imati na umu da Gematrija delove Alefa dodaje sve do broja 26 (Jod + Jod + Vav), te je jednak imenu JHVH, tako ukazujući na vezu između Alefa i Početka. To je pre svega vidljivo u misteriji ehyeh asher ehyeh (אהיה אשר אהיה), “Ja sam Onaj koji Jeste”. Kao nešto što sastavlja gornje nebesko i donje zemaljsko, Alef je slika jedinstva dvojnosti. Takođe je i slika tri-u-jedan, ili hashilush hakodesh.

Prvo otkriveno Ime u Tanahu jeste Elohim (אלהים), ime koje počinje slovom Alef, a ujedno je to i treća reč Tanaha. Ostala imena koja počinju ovim istim slovom su El, Eloha, Ela Adonai, Av, Avinu, Avir, Abba.

.

.

– T e t r a g r a m a t o n –

Tetragramaton, ili četvoroslovno Ime, napisano יהוה, izgovara se Jahve. Prvo slovo je י, Jod, Klica, Život, Plamen, Uzrok, Jedan – najfundamentalniji jevrejski falički simbol. Njegova numerička vrednost je 10, a potrebno je da se shvati kao 1 koje sadrži 10. Po kabalističkom tumačenju objavljeno je da Jod zapravo predstavlja tri Joda, od kojih je prvi početak, drugi centar, a treći kraj. Njegov presto je sefira Hohma, iz koje oplođuje Binu, koja je prvo ה, He. Rezultat tog spajanja je Tiferet, koja je ו, Vav, čija moć je 6 i koje simbolizuje šest udova Malog Adama. Konačno ה, He, je Malkut, Donja Majka, koja delom učestvuje u potencijama Božanske Majke, prvog He. Kada se četiri slova Tetragramatona postave u vertikalni stubac, dobija se lik koji veoma nalikuje na ljudsko telo, kod kojeg je Jod glava, prvo He predstavlja ruke i ramena, Vau je trup tela, a konačno He predstavlja kukove i noge. Ako se hebrejska slova zamene engleskim ekvivalentima, oblik se bitno ne menja, kao ni analogija. Kasnije se umetanjem slova שׁ, Šin, u sredinu imena Jahve, formiralo ime Jehošua, ili Isus – יהשוה

U kabalističkim misterijama, prema Elifasu Leviju, ime Jahve je povremeno pisano tako što su povezivane 24 tačke – 24 moći pred prestolom.

JHVH figura

JHVH figura

O Velikoj Reči Albert Pajk (Albert Pike) piše:

Istinska Reč može se naći u skrivenom i dubokom značenju neizrecivog Imena Božanstva, koje je saopšteno Mojsiju, a čije značenje je dugo bilo izgubljeno upravo zbog mera opreza preduzetih da se ono prikrije. Pravi izgovor imena bio je uistinu tajna, u koju je, međutim, bila uključena daleko dublja tajna njegovog značenja. U to značenje je uključena celokupna istina i prirodi Boga koja se može spoznati.

.

.

– E h j a (AHIH) –

Božije ime sefire Keter, kabalističkog Drveta života. Arhanđeo Metatron. Ime te tačke je JA JESAM (ONAJ KOJI JESTE), na hebrejskom se izgovara Ehja (AHIH), dok su kabalisti toj tački davali mnoga imena. Tačka je nazvana Prva kruna, jer zauzima najviše mesto. Nazivana je Stara, jer je prva emanacija, primordijalna. Bela glava, Drugo lice – Makroprozopus, nedokučiva visina, jer upravlja svim drugim emanacijama. Svoj pandan među božanstvima drugih tradicija nalazi u liku Zevsa, Harpokrata i Jupitera, simbolišući postignuće Velikog Dela. Osnovni simboli su kruna, tačka, svastika.

Kada se bela sjajna tačka pojavila, nazvana je Keter, što znači Kruna, a iz nje je zračilo devet velikih globusa. Njih devet, zajedno sa Prvom Krunom konstituisali su prvi sistem Sefirota. Njih deset su bile prvo ograničenje za deset apstraktnih tačaka unutar prirode samog Ain Sof-a (beskonačnog). Ta bezgranična svetlost se reflektovala na ostalih devet sefira s Drveta. Veliko područje koje je ostalo nakon povlačenja Ain Sof-a u središnju tačku, Keter, tada je ispunjeno sa četiri koncetrična luka, nazvana svetovi, a svetlost deset sefirota se reflektovala kroz svaki od njih.

.

.

– D r v o   Ž i v o t a –

עץ חיים

עץ חיים

Drvo života je sastavljeno od 10 sfera (sefira), koji predstavljaju brojeve od 1 do 10, a međusobno ih povezuju 22 staze, dvadeset i dva slova hebrejskog alefbeta. Deset brojeva, plus dvadeset i dva slova daju 32, koji prema Mišni označava Trideset dve Staze Mudrosti.

Slova i brojevi su, prema kabalistima, ključevi celokupnog znanja, jer tajnim sistemom njihovog uređivanja otkrivaju se tajne stvaranja. Ta okultna činjenica skrivena je i u 32. stepenu masonerije. Postoje četiri drveta, po jedno u svakom od četiri sveta. Prvo je u svetu Acilut, gde se deset krugova deset globusa svetlosti uspostavljeni u sredini Ain Sof-a. Moći i atributi ovog Drveta odražavaju se na svakom i od tri niža sveta, gde je i oblik isti, ali energetski intenzitet slabiji. Kako bi dodatno zaključali svoju doktrinu, kabalisti su stvorili još jedno drvo, koje je sastavljeno od sva četiri, a ima samo 10 sefirot(a). U tom jedinstvenom drvetu kondenzovana je celokupna arkana prethodno raštrkana kroz obiman arhiv kabalističke literature.

.

.

– J e v r e j s k i   l a v i r i n t –

Lavirint sačinjen od početnih hebrejskih slova svakog od deset sefirota kabalističkog Drveta života, gde svako slovo tvori naredno u krugu emanacije i izliva kreacije. Nivoi manifestacije. Bilo da se radi o silasku ili usponu. U srednjovekovna vremena, koračanje lavirintom katedrala, kao što je prvenstveno Chartres u Francuskoj, smatralo se ekvivalentom hodočašća u Jerusalim. Ova slika, takođe, predstavlja Jerusalim, ali ne samo onaj kameni, materijalni, već više kao stanje uma i svesti. Taj grad Abraham je nazivao Yireh (videti dalje od spoznatog), njegov saveznik Melhizedek nazivao ga je Shalem (celina). Šetnja lavirintom je oda Tvorcu, marš u čast. Slika je iz dela Pardes Rimonim, kabalističkog teksta, oslonjenog na Zohar, a sastavljenog daleke 1548. godine od strane Moše Ben Jakoba.

.

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

Sajt ARSmagine.com

Galerija Simbolizam duha

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *