Ulogujte se / Kreirajte profil

Они живе, ми спавамо – људи под владавином психопата и наука о злу

Психопате владају обичним људима у многим државама и друштвима током историје, а данас можда више него икад раније – на шта указују одређена научна открићиа и сведочења. То постижу скривајући се иза маске идеологија нормалних људи, индоктринацијом, негативном селекцијом, употребом силе, али и што је најважније – користећи чињеницу да већина људи није свесна њихове праве природе.

Основу научној хипотези о владавини психопата и њиховом утицају на друштво, заснованој на психијатриском и личном искуству, као и емпиријски прикупљеним подацима са групом истраживача, поставио је пољски психијатар Андреј Лобачевски у књизи „Политичка понерологија –  научна студија о природи зла прилагођеног за политичке сврхе“. Овај пихијатар и научник живео је у Пољској под нацистичком окупацијом, а касније и под комунистичком диктатуром. Трећи рукопис поменуте књиге, пошто су прва два неповратно изгубљена у датим околностима, објавио је у Сједињеним Америчким Државама крајем двадесетог века. Он је тиме утемељио науку „понерологију“, од грчке речи „понерос“, што значи „зло“, као и речи „логос“ – наука.

as

Укратко објашњено , психопате су људи без саосећајности према другима. То су предатори који теже стицању моћи и контроле над другима, не бирајући средства, при чему не показују осећај гриже савести. Врло рано постану свесни тога да се разликују, а такође науче и да препознају себи сличне, те се са њима удружују. Веома су манипулативни. Они јако добро знају да се претварају да су као и остали људи, те се често камуфлирају опонашајући нормалне емоције и понашање. Практично, од камуфлаже им зависи опстанак.

  • Није деловао као мучитељ, напротив, изгледао је углађено, дотерано, чизме су му се сијале – опис је појаве доктора Јозефа Менгелеа, злогласног нацистичког научника, који је пренела једна од логорашица из Аушвица својој ћерки Верици, чију је причу пренео Интернет магазин..

Према подацима које је изнео Андреј Лобачевски, око 0,6 одсто људи су рођени са овим поремећајем. Такође, постоје и они који су кроз негативан утицај психопата, поготово у раном детињству, развили психопатолошки поремећај попут истинских психопата, иако нису рођени са њим. И једних и других заједно има од 5 – 6 одсто, бележи Лобачевски. Ипак, треба узети у обзир да су то подаци из средине прошлог века, као и то да се многи такви случајеви никада не открију. Према доктору Роберту Херу, једном од водећих светских стручњака у области психопатије, као и творцу теста од двадесет питања за проверу психопатије, истинских психопата има око један одсто у популацији, при чему су мушке психопате чешћа појава од женских.

Ратови, концентрациони логори, тоталитарне државе, етничка чишћења, монструозни масакри, геноциди. Све под изговорима као што су стицање профита, напредак, економија, свети рат, ослобађање свете земље, пролетаријат и раднички покрет, расна супериорност, борба за идеале, борба против тероризма, борба за људска права… Иако су ти појмови различити и из разних домена – економије, политике и религије, оно што је заједничко за све те појмове јесте да су они често коришћени као изговор за психопатско понашање, под маском неке идеологије, са добро развијеним методама манипулације и тортуре.

  • Из воза су нас као џакове истоварили у моторне једрењаке, којима смо довезени до Голог отока. Тамо нас је сачекао „топли зец“, тортура резервисана за „гуштере“. Више од три хиљаде кажњеника стајало је у шпалиру, кроз који је требало да прођемо, док нас они ударају песницама – испричао је београдски адвокат Божидар Бошко Вуловић, чију је исповест пре две године објавио интернет портал Телеграф. Како је рекао, ухапшен је заједно са још неколико момака 1950. године, као гимназијалац због писања парола „Доле Тито, живео Стаљин!“ кредом поред пута. Он сматра да су службеници Удбе претпоставили да је крив на основу тога што му је као гимназијалцу била доступна креда. После хапшеља, три дана су га тукли да призна. На Голом отоку је провео три године..

Лобачевски у својој научој студији посебно истиче важност разлике између природног и објективног погледа на свет. Природни поглед на свет може се сматрати погледом на свет просечног човека. Заснован је на традицији и стереотипима, који се преносе кроз породицу и окружење у којем човек одраста. Он у природном погледу на свет види препреку ка спознаји утицаја психопатије на друштво, пре свега кроз тежње да се на деловање психопата гледа моралистички. То је по њему контрапродуктивно, јер је код истинских психопата узрок њиховог понашања укорењен у њиховој биолошкој природи, а не у неприлагођености моралним критеријумима нормалних људи. Такође, бескорисни су и поједностављени погледи на свет, који не посматрају човека са психолошке стране, већ преко уопштених стереотипа.  Осим тога, уобичајни поглед на свет препун је недостатака и често у себи садржи психопатске ставове, који су се укоренили у ранијим генерацијама и још нису освешћени и превазиђени.

Са друге стране објективни поглед на свет је више индивидуалан и представља склад уравнотежених емоција, личних духовних и хуманистичких тежњи, као и рационалности, заснованој на практично потврђеном искуству и научном приступу. Према Лобачевском, наука не би требало да искључује могућност метафизичких појава, као ни гностичку спознају виших реалности. Овај приступ треба да доведе до спознаје проблема владавине психопата и укорени га у природном погледу на свет, избацујући временом из уобичајног схватања и укорењене психопатолошке ставове, који постоје код већине нормалних људи, јер су научени кроз утицај околине приликом одрастања.

Према теорији генезе зла, утицај психопата на друштво резултира општом друштвеном болешћу, када су кроз друштвене структуре у терор над обичним људима укључени свих 5 – 6 одсто становника са психопатолошким поремећајима, од нивоа централне власти до нивоа локала. Лобачевски је ту коначну фазу владавине психопата назвао „патократија“. Утицај патократије сваки члан друштва осети у сопственом животу. Ипак, до те појаве долази постепено.

Према студији пољског психијатра и његових колега, патократији предходе периоди наизглед доброг живота, када су људи генерално задовољни, или бар тако делује на први поглед. За то време на утицај психопатолошких индивидуа се не обраћа пажња, јер су људи окренути ка лепшој страни живота. Чак шта више, тада је непопуларно говорити о стварима које би могле да покваре идиличну слику добрих времена. Тада такође јача и егоизам у обичним људима.

as (1)

Добар пример за ове тврдње могао би бити распад старе Југославије. Док је са једне стране сви описују као државу у којој су људи добро и срећно живели, у једном тренутку дошло је до тога да ти људи пале куће, села, силују и убијају своје дојучерашње суграђане. Циљ овог текста није да се бави распадом Југославије, већ да укаже на то да се испод привида доброг живота може развијати психопатски утицај, који ће касније ескалирати и читаво друштво гурнути у лоша времена.

  • Мењали су се данима на мени, док нисам остајала у бесвесном стању. Нису ме само силовали. Тукли су ме и секли по телу. Свуда имам ожиљке, гасили су цигарете по мени, по гениталијама. Нема речи којима се могу опистаи сав бол, сво понижење и страх од тих људи. Ако су уопште људи – прича М.М. из Босне о искуству са добровољцима под командом Жељка Ражнатовића Аркана, током рата у Босни. Њену причу пренео је портал Телеграф..

Како се наводи у књизи „Политичка понерологја“, током добрих времена психопате се вођени својим природним нагонима за стицање моћи инфилтрирају у друштвене структуре, често под маском неке идеологије. Када коначно преузму неку организацију нормалних људи, они постављају своје унутрашње „психологе“, који ће нове и старе чланове посматрати, како би омогућили напредак осталим индивидуама са психопатолошким поремећајима, док ће нормалним људима напредовање и удео у власти бити ограничен.

Практично нема идеологије и структуре која не може бити психопатирана и искривљена у односу на изворни облик. Пољски психијатар Лобачевски као један од примера идеологије искривњене психопатским инфилтрирањем истиче комунизам. Према његовом сведочењу, предратни пољски комунисти трпели су најригорознији терор у оном што је после Другог светског рата била „комунистичка“ власт, јер су били свесни тога да и поред званичног назива, они не живе у правом комунизму.  Такође признаје и то да већина предратних пољских комуниста нису били психопате. Овом процесу потпадања под психопатолошки утицај подложне су и религије, што објашњава зашто се у име религија често чине најстравичнији злочини, и поред тога што готово све оне проповедају мир, љубав и братство међу људима. Понерогенизацији је посебно подложна и психијатрија, што кроз ограничен приступ информацијама, што кроз измишљање дијагноза и смештање политичких противника у санаторијуме.

Током успона, као и на врхунцу психопатске владавине, нормални људи изложени су стравичном физичком, али и психичком терору. За то се користе најнижа средства, попут искривљеног морала, изокренуте логике, скривања информација и замене чињеница.

Најактуелнији пример изокренуте логике је наводно стварање класе бескорисних људи због технолошког и економског напретка, на коју је недавно скренуо пажњу и Бил Гејтс, оснивач корпорације Мајкрософт. Та класа би у будућности могла да чини више од половине, или чак већину   становништва. Они би остали без посла, егзистенција би им стално била под знаком питања, а осећај бесциљности и празнине би компензовали антидепресивима и виртуалном реалношћу. Изокренута логика у овом случају јесте то, да систем постоји због људи, а не људи због система. Те ако систем већини људи не задовољава егзистенцијалне потребе, нити узима у обзир људску потребу за смислом сопственог постојања, онда би се могло логично закључити да је систем тај који је непотребан и бескористан, а не већина људи.

За индоктринацију у психопатски начин размишљања користе се образовање, медији, као и скоро сваки доступан друштвени притисак. То иде чак дотле да нормалан човек почне да мисли да са њим нешто није у реду, те да му се на неки начин наметне осећај кривице и ниже вредности, зато што није психопата.

Да се права психопатолошка природа владајуће класе не би разоткрила, патократе на један број одговорних места у друштву постављају нормалне људе, који су подобни кроз припадност патокатској партији, или корпорацији и углавном индоктринирани кроз образовање, медије и друга средства. Све ово утиче на стварање негативне селекције. На важна места у друштву не долазе они који би требало, на основу личних талената, вештина и образовања, већ подобни. Они своју некомпетентност покушавају да сакрију бављењем небитним проблемима и одстрањивањем компетентних, како их не би разоткрили, наводи се у научној студији Лобачевког.

Ова појава је посебно видљива у српском друштву данас, где је тешко добити било какав државни посао без чланства у владајућој партији. Партијска књижица, подобност и послушност, постала је далеко најважнији критеријум, како код запошљавања, тако и код напредовања. То је често деструктивно за сам патократски систем, јер су према Лобачевском психопатолошке индивидуе исподпросечно способне и талентоване, те морају да искористе потенцијале обичних људи.

Други пример негативне селекције је кроз корпорације. Више шансе да напредују у корпоративним хијерархијама имају психопате, зато што се њихов предаторски приступ гажења свега пред собом показао успешнијим у остваривању профита, што је главни циљ неолибералног капитализма. Портал Б92 пренео је пре две године изјаву психолога Џејмса Оливера, аутора књиге „Како напредовати у свету лажи, забијања ножева у леђа и прљавих трикова“, према којем су за све скорије финансијске крахове одговорни људи са психопатским понашањем. У истом тексту цитира се и британски академик Клајв Боди, који за финансијски пад 2009. криви пословне вође, који испољавају психопатско понашање.

  • Верујем да они утичу на морал целокупне организације, у силазној спирали. И утичу на све људе који их окружују – рекао је Боди..

Његове речи потврђује прича британске новинарке, ословљене само са Миранда, коју је објавио ББЦ, а пренео Б92. Она говори о свом шефу:

  • Сви су му били криви ако ишта пође наопако. Усред ноћи стизали су мејлови, копирани свима, у којима је „кривац“ понижаван. Менаџери средњег нивоа и уредници међусобно су се обрачунавали, да би постали његови миљеници – рекла је Миранда..

Пошто је генетско наслеђе битан фактор у појави психопатије, може се поставити и питање – да ли је одржавање крвних лоза помоћу уговорених међусобних бракова у владајућој класи својеврсно неговање овог поремећаја? Један од владара којег је Андреј Лобачевски навео као психопату у својој студији јесте немачки кајзер Вилхелм, који је ову државу повео у Први светски рат. На другој страни у том сукобу били су енглески краљ Џорџ и руски цар Николај Други Романов, обојица кајзерови блиски рођаци. Фактички, милиони људи су умрли и пропатили због одлука малог броја људи, који, као блиски рођаци, деле сличну генетику, а за бар једног од њих сматра се да је био истински психопата.

as (2)

Пољски психијатар ипак истиче, да је веома незахвално постављати дијагнозу психопатије историјским личностима. Међутим, један од владара који се може поменути због своје репутације, јесте влашки кнез Влад Трећи, за живота знан као Влад Набијач, а познат и по томе што је послужио као инспирација за лик грофа Дракуле. Овај владар је одговоран за смрти хиљада својих поданика. Према неким подацима убио је више Румуна – свог народа, него Турака, против којих се борио. Ипак оно по чему је остао запамћен јесте невероватна бруталност. Поред његовог омиљеног начина убијања, набијањем на колац, људе је спаљивао живе, сецкао их је као главице купуса, а постоји и прича да је док је био затвореник мађарског краља, од стражара куповао врапце и мишеве, које је у својој тамници набијао на колац и чупао им перје. Приче о овом владару су опште познате, те неће бити детаљно описиване у овом чланку.

Али оно што је важно јесте то, да се Влад Трећи и данас у Румунији, па и ван ње, сматра херојем, јер је својом бруталношћу у кажњавању постигао дисциплину митских димензија. Наводно је у његово време народ пио воду из златних пехара, који су стајали на јавним бунарима и које нико није смео да украде због страха од казне. Циљ оправдава средство – ма колико средство било монструозно, на неки начин је порука величања Влада Дракуле у народној традицији. То сведочи у прилог хипотези Лобачевског, да је традиционални поглед на свет недовољан, како би се спознао развој патократије и друштвеног зла кроз утицај психопата.

Ипак, патократе нису рачунале на то да ће људи кроз трауматичне контакте са њима и њиховим системом спознати праву природу проблема. Лобачевски истиче да људи који су имали непосредан контакт са патократама у друштвима захваћеним овим проблемом, могу бити веома корисни у друштвима нормалних људи, јер располажу искуствима и разумевањем потребним да се спречи развој патократије у њима. Свако друштво и држава подложно је овој, како се описује у научној студији, најгорој друштвеној болести.

Што се тиче друштава заражених патократијом, када дође до спознаје проблема, људи постају солидарнији, самоиницијативнији и организованији у борби против владавине психопата. Временом се чак и неки од нормалних људи који раде за психопатски режим прикључују решавању проблема, радећи као унутрашњи саботери. Најпознатији пример тога данас је вероватно Едвард Сноуден, бивши радник америчке Националне безбедносне агенције, који је разоткрио шпијунирање грађана од стране те организације.

Према понеролошкој теорији, објективно разумевање психопатске природе патократије временом мења природни поглед на свет, обогаћујући га квалитетнијим садржајем, заснованим на новим информацијама и спознајама. Са те тачке гледишта, психопате имају своју улогу у развоју свести човечанства о начинима ширења зла, као и његовој психопатолошкој и генетској природи.

Уједно, разумевање стварне природе проблема слаби његов утицај и чини људе имунијим на њега. Као коначно решење, поред разумевања проблема, Лобачевски види и опроштај психопатама, са којима треба касније остварити суживот, уз пуну свест о њиховој природи. Он предлаже и то да, као и патократске организације, удружења нормалних људи треба да имају унутрашњег психолога, који ће психопатолошке индивидуе на време препознати и ограничити им приступ ка утицајним друштвеним позицијама.

За ПУЛСЕ Милош Павков

milospavkov.net/piskaranje/ljudi-pod-vladavinom-psihopata/

TwitterGoogle+

Jedan komentar na tekst Они живе, ми спавамо – људи под владавином психопата и наука о злу

  1. sandra tagic

    16/07/2016 at 00:57

    BRAVO!

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *