Ulogujte se / Kreirajte profil

Persepolj, carska prestonica persijskog carstva

Persepolj, veličanstvena prestonica najvećeg carstva koje je svet ikada video, danas je šuma kamenih stubova i terasa. Drevni Persijanci nazvali su svoju prestonicu Parsa, grad Persijanaca. Podizanje ovog grada počelo je 515. godine pre nove ere. Tada, veliko carstvo Ahemenida prostiralo se na preko tri kontinenta.

Darije Veliki, treći vladar iz ahemenidske dinastije, odlučio je da podigne velelepni dvorac, Grad Nebeski na zemlji, koji će postati obredno središte ogromnog carstva. Naredio je da se široka terasa jednim svojim delom useca u samu planinu Kuhe Rahmet, Planinu milosti. Iako su ovaj grad potom gradili i Darijev sin Kserks i Kserksov naslednik Kir Veliki, Parsa je još uvek ostala nedovršena kada ju je uništio Aleksandar Veliki 330. godine pre nove ere.

Još od Srednjeg veka, evropski putnici su bili zadivljeni ruševinama ovog drevnog persijskog grada, danas pod imenom Taht-e Jamšid, u podnožju stenovitih litica Irana.  Velika iskopavanja delimično zatrpanog grada počela su 1930. Godine. Otkriveni su kameni delovi zgrade sa vrlo slikovitim, plitkim reljefima, koji su dali sliku religije i društvene hijerarhije Persepolja. Graditelji Persepolja, carevi su dinastije koja je pokorila sve rane civilizacije Srednjeg istoka, što se može videti na ovim reljefima. Na njima su prikazani pripadnici 31 naroda kako odaju počast persijskoj moći. Među ovim poraženim narodima su Egipćani, Libijci, Tračani, Kilikijci i narod sa Kipra. Svi su oni osvojeni od strane ovih moćnih ratnika.

Uzdizanje Persijanaca

Iran, „Zemlja Arijevaca“, raskršće je Evrope, Azije i Arabije, gde se smenjuju ravnice, planine i pustinje. Još pre 1000 godina su Arijevska plemena Kavkaza osvojila ovaj predeo. Postojala su dva potpuno nezavisna kraljevstva, na severu Medsko, a na jugu Persijsko. Medsko kraljevstvo je prvo počelo da pokazuje svoju snagu pokoravajući južne susede i uništivši  Asirsko carstvo uz pomoć Vavilonaca 612. g.p.n.e. Međutim, sredinom VI veka počelo je dramatično uzdizanje juga,  kraljevstva Persijanaca.  Osnivač Persijskog carstva, Kir Veliki, osvojio je Medsko kraljevstvo, došavši čak do današnjeg Avganistana, za njim Lidiju, kraljevinu koja je vladala grčkim naseljima u Maloj Aziji, pa čak i sam Vavilon. Osvajanje je bilo nezaustavljivo. Pobede su se ređale prvenstveno zbog nadmoćnosti persijskih strelaca. Kiša njihovih strela i juriši  moćne konjice razbijali su neprijatelja, izbegavajući borbu prsa u prsa. Kir Veliki je do sredine VI veka pre nove ere objedinio sve osvojene zemlje. To je bio jedan ogroman posed, koji se prostirao od Indije do Sredozemnog mora. Nazvao ga je Ahemenidsko carstvo, po svom pretku Ahemenu. Vladao je iz prestonice koju je izgradio u Pasagardi. Kir nije bio sasvim običan surovi diktator, jer je svojim podanicima, pripadnicima raznih naroda, dozvoljavao da zadrže svoje običaje i verske ustanove. Umesto masakra i proterivanja, uveo je trpeljivost. Posle njegove smrti, carstvo je imalo par kriza pod slabijim vladarima, ali ubrzo je došlo do učvršćivanja i osnaživanja carstva, kada je na vlast stupio još jedan Ahemenid, Darije  I  (522.-486.  g.p.n.e.).

U rukama ovog cara zapravo je bilo jedno svetsko carstvo. Da bi istakao svoju veličinu, sebi je uzeo titulu „ Kralj nad kraljevima“. Vladao je preko satrapa, namesnika koji su ubirali porez sa osvojenih oblasti, u lokalnim proizvodima, plemenitim metalima, a na zapadu- zlatnom novcu. Zlatni darik, nazvan po caru, postao je međunarodna valuta zapadnog dela carstva.

Darije je  zapravo osnovao dve prestonice. Jedna je bila Suza, gde je smešten centar carske uprave, blizu uspešnih gradova Mesopotamije. Druga, Persepolj, u zabačenoj ravnici Marv Dašta u persijskoj postojbini. Uloga ovog grada je bila obredna- da učvrsti carsko veličanstvo Darijeve Ahemenidske dinastije, te su se u ovoj prestonici održavala krunisanja careva.

Ova dva grada, svojim putevima stizala su do najudaljenijih delova carstva. Takozvani Carski put vodio je od Sarda, blizu jonske obale, čak do Suze, u dužini od čak 2 570 km. Njegov istočni krak vodio je u Persepolj.  Do te mere je bio  razvijen drumski saobraćaj, da su imali kurire na konjima duž glavnog puta, po principu štafetnog sistema, sa 111 stanica za promenu konja. To rastojanje su zato prelazili za samo 7 dana.

Obredno srce carstva

Darije je počeo izgradnju Persepolja, a Kserks nastavio. Središte Persepolja je bio kompleks dvorana i palata, napravljen na velikoj terasi, dugačkoj 450 m i širokoj 300 m.

Posetioci su u Persepolj dolazili preko širokog ceremonijalnog stepeništa. Ono je vodilo do veličanstvene Kapije svih naroda. Sa obe njene strane stajao je po jedan bik visok 5,5 m, od uglačanog crnog kamena. Rogovi i papci bili su im pokriveni zlatnim listićima. Dva teška i zlatom ukrašena krila kapije otvarala su se ka prijemnoj dvorani. Kada bi posetioci prošli kroz njena južna vrata, između dva krilata bika sa ljudskim licem, našli bi se pred apadanom, dvoranom za carska primanja. Sa tri njene strane, stepeništa sa uklesanim bareljefima, odnosno plitkim reljefima, vodila su do ogromnih ulaznih tremova. Svaki je imao po 12 stubova sa kapitelima u obliku dvoglavih bikova.Odatle bi posetioci zakoračili, kroz 15 m visoka pozlaćena i posrebrena vrata, u glavnu dvoranu, apadanu. Ovde se uzdizala cela šuma stubova, 2 m debelih, 18 m visokih, čiji su kapiteli, opet u obliku bikova, pridržavali krovne grede od čempresa i kedrovine. Dvorana je bila toliko velika da je u nju moglo stati čak 10 000 ljudi. I konačno bi posetilac stizao do samog cara na prestolu. Vrhunac jednog veličanstvenog doživljaja, koji se sigurno zauvek pamtio.

Figure zvaničnika koji su prikazani na bareljefima, prvobitno su prikazane kako koračaju prema Kserksu, koji sedi na svom prestolu okružen ličnim saradnicima, a najstariji sin stoji ispred njega. Nakon što se desio dvorski prevrat, neuspešan doduše, a u njemu su učešće uzeli neki od tih zvaničnika, njihove su figure zamenjene izrezbarenim čuvarima. Na taj način se narodu dalo k znanju da je car jedan jedini gospodar, kome se moraju pokoravati svi. Izaslanici su svakodnevno posećivali cara zbog zvaničnih poslova. Na reljefima su prikazani  bogati darovi koje su donosili caru prilikom ovih poseta. Tu su grbavi bikovi iz Mesopotamije, ovnovi iz Kilikije, skupocene tkanine iz  grčkih gradova Male Azije, slonove kljove iz Etiopije.

Samo predvodnici delegacija mogli su ući u apadanu, pred cara. On sam, kako i na prikazima, sedi na tronu sa visokim naslonom, koji se nalazi na niskom podijumu u centru dvorane. Odeven je u raskošnu odoru, a iznad njega je baldahin, ukrašen zlatnim krilima, simbolom dinastije Ahemenida. U podnožju trona dime  se kadionice.

Ostale zgrade u Persepolju su jednostavno raspoređene, po osnovnom pravilu sa glavnom kvadratnom građevinom u samoj sredini. Za razliku od kamenih stubova u apadani, u manje važnim zgradama oni su načinjeni od drveta i umetnuti u kamena podnožja sa žljebom.

Iza carske pozornice

U pozadini apadane bila je mala palata, Tripilon, gde su primani persijski i medski plemići. Sluge, koje bi nosile široki suncobran, dopratile bi cara, koji je i u ovoj palati sedao na presto, smešten na visok podijum, poduprt statuama pokorenih naroda.

Iz Tripilona se išlo u zadnji deo citadele. Ovde su bili smešteni carski harem i riznica blaga stečenog u velikim osvajanjima. Darije, Ksers i njihovi naslednici ovde su sagradili svoje privatne palate i uz njih manje stambene objekte.

Treći, ali jednako veličanstveni kompleks, bio je zidom odvojen od ostalih građevina. Bio je to carev ratni štab, gde je car istupao kao vrhovni vojskovođa i zapovednik oružanih snaga carstva. Ovaj kompleks bio je veći, ali niži od apadane. Krov je podupiralo 100 stubova, a vrata su bila izrezbarena prikazom cara na prestolu, na platformi koju uzdižu persijski i medski vojnici.

Palata i sve njene susedne, upravne odaje, bile su široko otvorene prema dvorištu, da bi car mogao da vrši smotru svojih brojnih ratnih odreda. 

Grobnice kao dokaz vere

U Persepolju, začudo, nije bilo hramova. To nikako nije značilo da nije bilo religije na carskom dvoru. Svedočanstvo religijskih uverenja carstva bile su grobnice Darija ii tri njegova naslednika.

Grobne odaje Ahemenidskih cereva urezane su u stenu litice kod Nakš-e Rostama,  udaljene 13 km severno od Persepolja. Izgrađene su tako da podsećaju na palate. Na fasadi Darijeve grobnice uklesana je ravna ploča na kojoj je prikazan Kralj nad kraljevima koga na ogromnoj platformi nose svi narodi na zemlji. Darije stoji sa lukom oslonjenim na stopalo. Vrši obred paljenja vatre na oltaru, a iznad njega lebdi figura unutar krilatog diska, simbola dinastije i blagosilja cara. Ova figura predstavlja Ahura Mazdu, „Mudrog gospodara“, oličenje božanske dobrote. Religija Ahemenidske dinastije bila je posvećena ovom opštem božanstvu. Verovali su da je vidljivo u obliku sunčeve svetlosti i pročišćavajućem dejstvu vatre. Obožavanje Mazde imalo je ključnu ulogu u shvatanju uprave, jer vrhovni ljudi dobili su vlast od vrhovnog boga, svetlosti sveta. Njihova vlast shvaćena  je kao njegova volja.

Kraj u vatri

Ahemenidskom cartvu najveće probleme zadavali su slobodoljubivi, buntovni grčki gradovi-države. Maloazijski Grci, podanici Darija, digli su 490. Pre n.e. ustanak i on je pokrenuo kazneni pohod na Grčku. Tada se desila čuvena, za Persijance pogubna Maratonska bitka, koju ni nepobedivi persijski strelci nisu mogli sprečiti. Persijanci su izgubili.

10 godina kasnije, Kserks pokreće pohod na Atinu i Spartu. I ponovo su Persijanci poraženi, kod Plateje, u Grčkoj, kod Salamine na moru. Sve ove izgublje persijske bitke razvejale su ubeđenja o njihovoj nepobedivosti. Nastupa znatno slabljenje persijske moći. 465. g.p.n.e. izvršen je, kako beleže grčki istoričari, atentat na Kserksa. Urotu su sklopili carski vezir Artapan i evnuh Aspamita, glavni dvorski upravitelj, kojima je Kserks u starosti prepuštao mnoge odluke. Aspamita je jedne noći pustio Artapana u carske odaje i ovaj je cara ubio u postelji. Nakon toga su ubice cara ubedile mladog princa Artakserksa da je zločin počinio njegov stariji brat Dariaj. Prevara je bila uspešna, jer je lažno optuženi brat pogubljen, a kako je mladi monarh bio vrlo neiskusan i plah, Kserksove ubice imale su neko vreme svu vlast u svojim rukama. Ipak, nakon što su skovali zaveru i protiv mladog cara, razotkriveni su, vojska je stala uz cara i vezir i evnuh su ubijeni. Tada je promenjen reljef iz apadane, na kome su bili prikazani zaverenici. To je bila samo prva u nizu dvorskih zavera. Došlo je  i do velikih  nemira širom celog carstva. Pod vlašću Darija III, neprijatelji Persije postajali su sve jači i brojniji.

Tada je na istorijsku pozornicu, u svoj svojoj veličini, stao Aleksandar Makedonski. 334. g.p.n.e. Poveo je vojsku u napad preko Dardanela. 40 000 ljudi prešlo je na persijsku teritoriju i u veličanstvenom nizu impresivnih pobeda, Aleksandar je zauzeo Malu Aziju i priobalne zemlje Sredozemnog mora. Persijska vojska je bila smrvljena. Aleksandar je stigao u Mesopotamiju, Vavilon je pao, Suza je zauzeta. Ogroman prostor pun pokorenih naroda Aleksandar je oslobodio  dugotrajnog i teškog persijskog jarma. Makedonski vojskovođa 330.g. p.n.e. stiže do samog Persepolja. Vođen besom što je persijska vojska palila veličanstvene grčke hramove, Aleksandar odlučuje da spali grad. I goreo je Persepolj, prestonica ahemenidskog carstva i jedan od najveličanstvenijih gradova svih vremena. Nije bio u potpunosti uništen, ali preživeo je samo kao predstraža budućeg carstva Aleksandra Velikog. Tek ruševine citadele su se uzdizale kao spomenik drevnoj obrednoj prestonici.

za P.U.L.S.E: Katarina Ćuk

2 komentara na tekst Persepolj, carska prestonica persijskog carstva

  1. Arhimed iz Babušnice

    16/09/2017 at 19:24

    Videh Persepolis, uživo. Ko je jednom doživeo taj napušteni grad (i celo područje oko njega), izgubljen u moru peska i kamena, i okupan mesečinom, večno će mu ostati na mapi uma.

  2. Gordana

    17/09/2017 at 12:16

    Izvanredan tekst!

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *