Ulogujte se / Kreirajte profil

Alkohol, demon iz čaše

 





 


(Prilog razumevanju alkoholizma kao društveno – ekonomskog problema)

UVOD

Pod alkoholizmom se podrazumevaju sva stanja dugotrajne i prekomerene upotrebe alkoholnih pića, koja pojedinca čine zavisnim od alkohola, odnosno remete njegovo socijalno ponašanje i razaraju porodicu i ugrožavaju telesno i psihičko zdravlje i ekonomsko blagostanje. Te je stoga problem alkoholizma u društvu višedimenzionalan i kao takav ulazi u područje istraživanja mnogih nauka, u prvom redu socijalne patologije, epidemiologije, sociologije, psihijatrije, prava itd.

Autori koji se bave alkoholizmom ukazuju da je alkoholizam jedna od najtežih bolesti zavisnosti koja se ne može posmatrati samo kroz idividualni nivo, već se u obzir mora uzeti širi društveni kontekst. Brojna istraživanja pokazuju da alkoholizam poprima epidemijske razmere i da je treći po stopi smrtnosti, čak ispred kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Podaci do kojih dolazimo najbolje ilustruju štetnost alkohola, ne samo po čoveka kao pojedinca i njegovu okolinu već negativno deluju i na njegov društveno ekonomski položaj. Shodno tome, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u 2005. godini, blizu 2 milijarde ljudi, konzumira alkohol a 76, 3 miliona je sa dijaknostifikovanim poremećajem i problemima sa alkoholizmom. Isti podaci pokazuju da stopa smrtnosti prouzrokovana zloupotrebom alkohola iznosi 3, 2 % ili oko 1, 8 miliona ljudi.

Upravo su ovi podaci Svetske zdravstvene organizacije naterali Vlade mnogih država da počnu sa istraživanjem uzroka alkoholizma ali i štetnim posledicama koje on može da izazove narušavajući ne samo zdravstveno stanje čoveka već i njegov položaj koji je zauzeo u društvu, a sasvim sigurno i njegov ekonomski status. Zbog takve slike nastojaću da prikažem alkoholizam kao bolest epidemijskih razmera osvrćući se prvenstveno na kauzalnu vezu između alkoholizma i društveno – ekonomskog problema, koje ova bolest zavisnosti izaziva. U tu svrhu počeću prikazom istorijske geneze razvoja alkoholizma kroz različite periode, okvire rešavanja ovog problema kroz pravne akte, definicijama alkoholizma iz perpspektive različitih nauka, a onda i razmatranjem društveno ekonomskih problema koje ova bolest izaziva.

ISTORIJAT

Alkohol je ljudski pratilac od davnina. Postoje antropološki i arheološki podaci da je alkohol bio prisutan u svim kulturama i epohama civilizacije. Prvi opisi alkohola datiraju još iz antičkih vremena, alkoholna pića korišćena su u raznim prilikama: kao hrana, kao lek, kao deo religioznih svetkovina, kao sredstvo za razbibrigu. U tom kontekstu ljudi su bili svesni posledica koje nosi ispijanje alkohola, u prilog takvom stavu ide i Hipokratova tvrdnja da je ”pijanstvo smišljeno, samovoljno ludilo’’. U jeku razvoja Rimska država na čelu sa imperatorima zabranjivala je upotrebu alkoholnih pića mladim osobama, pogotovu onim mlađim od 30 godina zbog potomstva. Spartanci su tu bili mnogo suroviji. Naime, prema naredbi kralja, pijancima su odsecane noge. Kada je u pitanju Srbija i njen odnos prema pojavi alkoholizma, mogu se razlikovati dve faze. Prva, koja datira u vremenu pre dolaska Turaka a za koju je karakteristična proširena upotreba vina i piva. I druga faza koja nastaje dolaskom Turaka na ove prostore a karakteriše je masovna proizvodnja i upotreba rakije. Da je to tako najbolje se može videti kada se etimološki prikažu ključne reči a to su kazan i rakija kojih u opšte nije bilo u starom srpskom jeziku. Da je alkoholizam porpimio već tada epidemijske razmere pokazuju statistički podaci: ”tako se u periodu od 1891 do 1895. godine trošilo 39 litara alkoholnog pića po glavi stanovnika, dok je ta potrošnja u Austrougarskoj iznosila 13 litara, Holandiji 10 litara, Belgiji oko 9 litara”.

Da se još pre toga na alkohol nije gledalo blagonaklono ilustruje i član 166. Dušanovog zakonika u kome se decidirano kaže: ”Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče ili okrvavi, a ne ubije, takvome pijanici da se oko iskopa i ruka otseče; ako li u pijanstvu što podere, ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnocu, potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti” . Ovim se pokazuje značaj nivoa svesti o opasnosti alkoholizma u tadašnjoj državi Srbiji, možda mnogo više nego u drugim razvijenijim zemljama koje dolaze iz korpusa Zapadne hemisfere.

Kada su u pitanju Azija i Afrika, tamošnji stavovi su prožeti islamskom religijom koja strkitno zabranjuje upotrebu alkohola. To se najbolje može videti u delu Ali el – Hadirija ”Poroci – Alkohol bolest, a ne lijek” u kome iznosi stavove koji striktno vode zabrani alkohola, tvrdeći da su ”vino i kocka (…) odvratne stvari, šejtanovo djelo, zato se toga klonite da biste postigli ono što želite.. .Sve što opija zabranjeno je (haram), a ono što opija u mjeri od jednog ferka., zabranjeno je i u mjeri od jedne šake…” . Budizam, kao još jedna religija nastala u Aziji, takođe zabranjuje upotrebu alkohola u zemljama u kojima se prostire. Otuda ne čudi činjenica što ne postoje empirijski podaci koji bi nam pokazali stepen i zastupljenost alkoholnih pića a samim tim i stepen alkoholizma.

ALKOHOLIZAM

Da bi se shvatila prava složenost zloupotrebe alkoholnih pića i pojava alkoholizma kao jedne od opasnijih patoloških pojava valja navesti nekoliko određenja ovog fenomena, budući da je problem složen i ne može se posmatrati samo sa jednog aspekta.

Etimološki, sama reč alkohol izvedena je iz arapske reči «al-kohl» znači vrlo fin. Svakako, to ne znači da je upotreba alkohola započeta u arapskom svet, naprotiv proizvodnja je začeta mnogo ranije, u Grčkoj, Sparti, Kini itd. Da stvar bude složenija alkohol se koristio ne samo kao opijat već u magijsko – religijske i medicinske svrhe. Sve to usložnjava pokušaje definisanja alkoholizma jer ukazuje da nije svako pijenje alkoholnih pića alkoholizam, te da alkoholizam ima nekoliko faza. Zato valja dati definicije koje na alkohol gledaju sa različitih aspekata. U tom kontekstu medicinska nauka, naročito njena grana psihijatrija, alkoholizam definišu kao ”hroničnu i progredijentnu bolest koja prolazi kroz dve faze: pretoksimansku i toksimansku” . Ova definica ukazuje na povišenje tolerancije na alkohol i izazivanje psihičke zavisnosti ali i na zdravstvene posledice (alkoholna epilepsija, alkoholna patološka ljubomora itd). Danas savremena psihijatrija na alkoholizam, odnosno na pojavu zavisnosti od alkoholnih pića, gleda kao na komorbiditet, a ne više na alkoholizam kao bolest per se.

U sociologiji alkoholizam se definiše u okviru socijalno patoloških bolesti i devijacija. Alkoholizam se vidi kao pojava koja narušava društveno biće čoveka, kao ”bolest koja se javlja kod lica koja prekomerno uzimaju alkoholna pića” a čija je upotreba praćena zdravstvenim, psihičkim ali pre svega socijalnim posledicama opijanja. Sociologija navodi i uzroke alkoholizma, kao i tipove ističući u prvi plan društvene činioce kao i uticaj društvene strukture na nastanak alkohlizma.

Naime, sociolozi tvrde da se uzrok alkoholizma krije u:

1) u domenu ličnog,
2) porodičnog;
3) unutar zajednice i šire socijalne sredine; a u slučaju mladih i u
4) školskom okruženju;
5) te kvalitetu odnosa između mladih.

Autori poput Massignana, kao glavne socijalno-kulturne uzroke alkoholizma navode:

1. prerano zasnivanje porodice
2. nepoznavanje učinka alkohola
3. snaga tradicije
b) običaji
e) uslovi posla
d) uslovi stanovanja
e) ritual aperitiva
f) podnošenje alkohola kao znak muškosti
g) tolerantnost okoline
h) javne reklame
i) manjak drugih interesa
j) tip osobe prevladavajući u populaciji, i
k) slaba kontrola

Da je uticaj drušva i kulture značajan pokazuje Pittman koji je u jednom istraživanju izvršio podelu kultura koristeći kao kriterijum te podele upravo odnos prema piću. Tako je Pittman došao do podela kulture u četiri grupe:

1. apstinencijske kulture: kulturni stav je negativan i zabranjuje bilo koji tip konzumiranja alkoholnih pića;
2) ambivalentne kulture: kulturni stav je pozitivan u nekim a negativan u drugim slojevima društva;
3) dopustljive kulture: dozvoljeno je piti alkoholna pića, ali pokazuje se negativan stav prema pijanstvu i drugim patološkim promenama vezanim uz piće;
4) previše popustljive kulture: kulturni stav je dopuštanje – i pića i njegovih patoloških posledica”.

Ipak, na kraju navodim u svetu široko prihvaćenu definiciju Svetske zdravstvene organizacije koja u prvi plan ističe dugotrajno, prekomereno pijenje koje prate problemi, psihofizička zavisnost ali i socijalne posledice (u porodici, u profesiji i u širem društvenom okruženju). Definicija Svetske zdravstvene organizacije glasi: ”Alkoholičari su one osobe koje ekcesivno piju alkoholna pića, postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene socijalne poremećaje, bilo manigestacije koje oštećuju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim osobama i njihovo dobro socijalno i ekonomsko ponašanje, bilo da samo ispoljavaju predznake koji nagoveštavaju poremećaje takvog karaktera. Zbog toga oni zaslužuju lečenje.”

ALKOHOLIZAM KAO BOLEST EPIDEMIJSKIH RAZMERA I DRUŠTVENO EKONOMSKI PROBLEM

U eri globalizacije uviđa se da je alkoholizam, bolest koja razara ne samo pojedinca već, šire gledano i društvo. Najbolji dokaz za to jesu statistički podaci koji nedvosmisleno pokazuju da je alkoholizam jedan od glavnih faktora povećanja stope smrtnosti u svetu.

Potrošnja alkohola varira, ona se kreće od veoma niske (Danska, Finska, Francuska) preko niske (Rumunija, Srbija, Slovačka itd) pa do izrazito visoke potrošnje alkohola (Belorusija, Rusija, Ukrajina). Sada ćemo videti da li postoji veza alkoholizma sa rasom, nacionalnim poreklom, ekonomskim položajem, sa posebnim osvrtom na mlade.

Dakle, podaci koje koristimo izneti su u knjizi ”Čovek i alkohol u društvu” S.D. Labaš. Statistički podaci pokazuju da danas u svetu imamo u proseku od 9% do 15% muškaraca koji su zavisni od alkohola dok je stopa žena zavisnica nešto manja i iznosi oko 6 5.% Ovakvu sliku imamo u Sad i Velikoj Britaniji (14, 1 % muškaraca i 5,3% žena). Prema podacima koje dobijamo o istraživanju alkohola u Americi, alkoholizam je prilično rasprostranjen jer 44% populacije starije od 18 g pije, a preko 700. 000 je lečnih od alkoholizma ili su u procesu lečenje. Takvo stanje stvari doprinosi velikom broju saobraćanijh nesreća ali urušavanju ekonomskog statusa građana bilo u pogledu osiromašenja zbog gubitka posla, bilo u vidu ekonomskog problema jer država mora da ulaže novac u formiranje centra za lečenje. Koliko su ovi centri važni pokazuje činjenica da je broj alkoholičara različit u Kaliforniji, i da među alkohličarima prednjače Meksikanci. Naknadnim proučavanjem došlo se do zaključka da su njima nedostupni centri za lečenje.

Nasuprot zemljama zapadne hemisfere, upotreba alkohola u najmnogoljudnijoj zemlji sveta Kini varira, i uglavnom je na niskom stupnju a ”istraživanje rađeno 1998 godine, ukazuje da se u Kini pije 22 l alkoholnih pića po stanovniku, u odnosu na 100 l u Nemačkoj, zatim 73l u SAD, 60l u Kanadi i 53l u Japanu” . Prema ovom istraživanju, očigledna je manja upotrebna alkoholnih pića, što pokazuje da je kontrola države nad proizvodnjom i uotrebom alkoholnih pića daleko bolja i efikasnija nego u drugim državama sveta. Ovo govorimo na osnovu saznanja o odnosu Kineske države prema drugim bolestima zavisnosti (pre svega o narkomaniji gde je reakcija države prilično oštra, neretko se dešava da trgovci narkoticima bivaju osuđeni na smrtnu kaznu).

Kada je u pitanju jedna od najmoćnijih zemalja sveta Rusija slika je prilično tamna. Zapravo, od 1989g i pada komunizma pa do 2008 g došlo je do ogromnog povećanja potrošnje alkohola po glavi stanovnika, ono se kreće u rasponu od 1, 4 l (1989) pa sve do 15 l (2008) čistog alkohola. Ovo nije čudno ako se ima u vidu da je Rusija država koja je u poslednjih 30 godina doživela najviše promena kako na unutrašnjem tako na globalnom planu, promenjen je sistem vrednosti, došlo je do promene političkog sistema, zemlja se našla u krizi, sve je to uticalo da građani potraže ”spas” u alkoholu. Nakon izlaska iz krize, obzirom da je Rusija prešla sa komunističkog na kapitalistički sistem, a rukovodeći se profitom proizvodlja alkoholnih pića pokazala se kao profitabilna pa je država tj. vlada podsticala i ohrabrivala proizvodlju alkoholnih pića. Posledice po stanovništvo su nesagledive: nasilje u porodici, siromaštvo, suicid samo su neke od refleksija ovakvog sveopšteg stanja stvari.

Kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ nema egzaktnih, epidemioloških, podataka koji bi nam pokazali stanje nacije. Pretpostavlja se da u Srbiji egzistira između 10 i 15 % populacije koji se mogu definisati kao zavisnici od alkohola, a stopa smrtnosti nije utvrđena ali se pretpostavlja da je 2003 g od posledica prekomerene upotrebe alkohola u 2003 god u Srbiji preminulo 532 ljudi ( 410 muškaraca i 122 žene).

U Hrvatskoj postoje sporadična istraživanja alkohola poput istraživanja koje je sproveo M. Štefanić, a čiji podaci se ne razlikuju bitno od Srbije. Naime, u Hrvatskoj je 15 % odraslih muškaraca u dobi preko 35 god registrovano kao osobe koje imaju problema sa alkoholom. Sem toga u Hrvatskoj su dati podaci iz kojih slojeva dolaze alkoholičari. Na primer u gradu ”Rijeci ima 12 do 14 tisuća alkoholičara, a u radničkoj populaciji ovog grada 11 do 15 posto njih su alkoholičari.”

Ovako frapantni podaci o zloupotrebi alkohola i registracija velikog broja zavisnika od alkohola uključili su alarm u mnogim zemljama sveta da se ozbiljnije pristupi ovom problemu, u prvom redu da se utvrdi ekonomska šteta koju alkohol donosi a zatim i da se u skladu sa političkim strategijama, ponudi rešenje koje će pokušati da delimično reši ovaj problem. Ovo je bitno jer istraživanja pokazuju da pored pojedinaca i šire društvo trpi velike gubitke.

Zbog toga u SAD biva inaugurisano nekoliko modela prema zluopotrebi alkohola. Problem alkoholizma, prema ovim modelima je sledeći:

1. Javno zdravstveni (pristupa problemu sa aspekta mnogih nauka nastojeći da otkrije uzroke i da ponudi rešenja ovog problema);
2. Medicinski model (pristupa alkoholu kao bolesti koja zahteva medicinsko lečenje);
3. Moralno kriminalni (pristupa rešavanju problema alkohola kroz primenu zakona, tu su prisutne razne sankcije za one koji izvrše zlodela upotrebom alkohola);
4. Model da ovo i nije problem (ovaj modela zastupaju autori koji pripadaju tzv grani anti-psighijatrije, a koji smatraju da je upotreba alkohola stvar ličnog izbora).

Ekonomske posledice zloupotrebe alkohola kao epidemijske bolesti su razorne. Prema procenama eminentnih autora (Levi et al. 1999) godišnje se plaća ”148 milijardi dolara za ekonomske i društvene gubitke nastale zloupotrebom i upotrebom alkohola, i 19 milijardi za troškove zdravstvenih usluga” Prema istom autoru samo zloupotreba alkohola maloletnika košta državu 58 milijardi dolara. Kakvi i koliki su gubici može se videti u sledećoj tabeli.

Takva situacija izazvana prekomerenom zloupotrebom alkohola pozvala je društvo i društvene institucije da reaguju kako bi suzbile epidemiju. Nakon objave ovih podataka kreću prva istraživanja o ekonomskim gubicima zbog alkohola na globalnom nivou, tako Bamberg ističe da su samo u 2002 godini troškovi iznosili od 210 do 665 milijardi dolara. Naravno, ovaj podatak teba uzeti sa rezervom, jer nisu obuhvaće sve zemlje već samo one koje spadaju u krug srednje razvijenij i razvijenih država.

Bez obzira na to sve studije pokazuju da su ekonomski gubici koje trpi društvo izuzetno veliki, pa su kao posledica toga nastala dva pristupa u proceni troškova. Prvi, koji obuhvata procenu incidence tj. troškove nastale zbog pojave novih alkoholičara, troškove koji nastaju zbog potrebe lečenja kao i troškove koje će društvo imati u budućnosti zbog broja onih koji piju. I, drugi pristup koji obuhvata procenu prevalence tj. troškove potrošenih sredstava kao i troškove koji potpadaju pod jednu kalendarsku godinu.

Gubici koji su izazvani upotrebom alkohola naterali su autore da preciznije iskažu postojeće stanje. Na tom tragu ističu se tri vrste troškova, direktne, indirektne i nematerijalne. Direktni troškovi obuhvataju ”troškove za zdravstvenu zaštitu, za istraživanje i prevenciju, sudske zbog kriminogenog ponašanja, oštećenje imovine, socijalnu pomoć i socijalni rad, kao i troškove za kupovinu alkoholnih pića i druge. Indirektni troškovi obuhvataju ”troškove prevremene smrtnosti, smanjenu produktivnost i apstenizam, gubitak zaposlenja, preveremeni odlazak u penziju, troškove povezane sa kriminalom.”

Podaci do kojih se stiglo alarmirali su države, pre svega političke elite koje su krenule sa izradom nacionalnih strategija u borbi protiv alkoholizma jer su zaključili da je alkoholizam poprimio epidemijske razmere, obzirom ne samo na zdravstvene probleme koje izaziva već i na ekonomske troškove. U tom kontekstu u Kaliforniji i Oregonu su rađene studije koje su dovele do zaključaka kako su ”nisko školsko postignuće, veći stepen obrazovanja kod roditelja, adolescencija i druženje sa vršnjacima povezani sa većom verovatnoćom započinjanja pušenja” Ovi podaci mogu se primeniti i na upotrebu alkohola. Štaviše socio – ekonomski status dovodi se u vezu sa početkom i/ili prestankom ispijanja alkoholnih pića. Zbog toga je engleska vlada pripremila izveštaj koji daje smernice kako će se trošiti sredstva Nacionalnog zdravstvenog fonda u borbi za smanjenje štetnog uticaja alkoholaa. Troškovi bi obuhvatili čitav dijapazon usluga, od posete blesnicima do specijalizovanim tretmanima u bolnicama. Pretpostavlja se da su troškovi lečenja zavisnika od alkohola u Engleskoj, 2007 i 2008 g iznosili oko 600.000 funti ili 197 funti po svakom bolesnom. Da se u Engleskoj država ozbiljnije nego bilo gde drugde posvetila problemu alkoholizma, a pre svega njegovim negativnim posledica,a po ekonoiju i društvo, najbolje pokazuje izrada Nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma, finansirana od fondova vlade, a značajan doprinos je obezbedilo Ministarstvo pravde (385 miliona funti, za osobe koje imaju problema sa bolestima zavisnosti od droge i alkohola).

Poseban tretman zadobila su istraživanja koja se odnose na istraživanje upotrebe alkohola u populaciji adolescenata i mladih odraslih studenata. Ovakva vrsta istraživanja je neophodna jer omogućava prevenciju i zaštitu mladih. Ovaj problem se prvo prepoznaje u SAD-a gde je utvrđeno da do osmog razreda počinje da pije do 40 % dece. Taj alarmanti podatak podstakao je istraživače da istraže vezu između pijenja i povreda, poremećaja ponašanja, akademskih, ekonomskih i socijalnih posledica. Oni su pokazali da deca u SAD-u sa upotrebom alkohola počinju sa 14 godina a da je samo pijenje povezano sa polom, uzrastom, obrazovanjem. Tako su autori poput Hjumenskog došli do zaključka da deca koja dolaze iz porodica sa nižim socio – ekonomskim statusom više piju od onih sa višim. Postojanje takve korelacije navodi da je društveni položaj, uloga i status u društvo bitan faktor učestalosti uzimanja alkohola. Ali vremena se menjaju a tokovi globalizacije doprinose da sada i deca čiji roditelji pripadaju višem i višem srenjem sloju i koja imaju bolji ekonomski status ispijaju velike količine alkohola, a ”viši prihodi roditelja su povezani sa češćim napijanjem i ”lumpovanjem” u kafanama” . U tom kontekstu valja napomenuti i istraživanje Harvardske škole javnog zdravlja i upotrebe alkohola na koledžima koja ”ukazuje da 2 od 5 studenata sa četvorogodišnjih studija imaju teška opijanja, i to 5 puta u 15 dana muškarci, i 4 puta devojke”. Zbog toga su preduzete preventivne mere, koje su dale rezultata a koje karakteriše niz ”oštrih” mera. Politička strategija obuhvatila je niz od osam mera:

1. prodaju alkohola na određenim mestima koja se kontrolišu;
2. Zahtev za najavu javnih događaja na kojima se služi alkohol;
3. Ograničavanje posedovanja alkohola;
4. Sprovođenje edukativnih programa o alkoholu;
5. Uspostavljanje procedura za primenu zakona u svim federalnim državama, lokalnim zajednicama i fakultetima;
6. Zahtev da koledži imaju kontakt sa gradovima iz okruženja, da bi se lakše sprovodio zakon;
7. Nove sankcije, koje uključuju i izbacivanje sa koledža, ukoliko se mere ne poštuju;
8. Obaveštenje roditelja o svim pristupima povezanim sa pijenjem.

Rezultati koji su posle određenog vremena postignuti na terenu pokazali su da preduzete mere prilično efikasno deluju i da je ta strogoća jedna od smernica u kojoj treba da se kreću koledži kako bi smanjili stopu alkoholizma među adolescentima. Sa merama se treba početi bezuslovno i odmah, dok studenti pohađaju još prvu godinu.

Sa druge strane, istraživanja koja ispituju hipotezu da studenti koji su zapošljeni više piju zbog stresa kojem su izloženi na poslu pokazuju da je ova hipoteza osnovana i da više radnih sati doprinosi upotrebi veće količine alkohola, dok više školskih obaveza doprinose smanjenju uoptrebe alkoholnih pića. Ovo je razumljivo ako se uzme u obzir da rad i dolazak na predavanje za ista iziskuju dvostruki stres kod mladih ljudi. Indikativno je da su ova istraživanja pokazala da visina zarade ne utiče bitno na povećanje potrošnje alkohola kod adolescenata. Kao odgovor na ovu vrstu izazova predlaže da radne organizacije ”povedu računa o pijenju svojih radnika, posebno studenata, i da se bave edukacijom da bi se sačuvalo zdravlje i smanjili troškovi zbog neefikasnosti uslovljene konzumacijom alkohola”. Zanimljivo je da su autori Susman i Ejmes predložili niz mera koje treba uzeti prilikom podsticanja prevencije posebno pri donošenju zakona o porezima, gde se moraju uzeti specifičnosti upotrebe alkohola kod adolescenata.

Pored ovih mera valja napomenuti, u modernim društvima posebno, utica masovnih medija na upotrebu alkohola. Mediji su ti koji svakodnevno deluju na građane i koji na izvestan način formiraju pozitivne stavove prema konzumiranju alkoholnih pića, posebno u kulturama koje blagonaklono gledaju na to, a takva klima upravo vlada u Srbiji. Reklamiranjem alkoholnih pića povećava se faktor rizika za pijenje kod mladih osoba, a statistika takve bojazni potvrđuje. Zbog svega toga treba raditi na suzbijanju reklama koje pozitivno promovišu alkohol, Francuska je primer gde se strožije odnosi prema reklamama koje promovišu alkohol, posebno u sportskim emisijama.

Produkti masovne kulture, na prvom mestu serije, muzika takođe utiču na povećanje broja onih koji podležu konzumiranju alkoholnih pića. U BiH su rađena istraživanja (Bećirović, Arnautalić) koja potvrđuju pozitivnu korelaciju između afirmativog i nekritičkog stava prema konzumiranju alkohola i filmskih serija (kao primer se navodi popularna serija Lud, zbunjen, normalan). Tekstovi tzv. turbofolk muzike, takođe, promovišu upotrebu alkoholnih pića, kao ilustraciju navode tekst pesme ”votka i džin to je sada in, dobra lova, skupa kola, ribe oko stola”. Dakle, reč je o tome da se upotreba alkohola i ostalih supstanci prikazuje kao jedno krajnje poženo i društveno prihvatljivo ponašanje koje treba da usvoje mladi.

ZAKLjUČAK

Alkoholizam je i dalje izazov za istraživače u okviru brojnih disciplina, ne samo sociologije i psihijatrije, te su sve značajnija izučavanja alkoholizma u okviru genetike, farmakologije, epidemiologije.

Na osnovu do sada prikazanog može se zaključiti da upotreba i zloupotreba alkohola doprinosi da se na alkoholizam gleda ne samo kao na zdravstveni, psihički, poremećaj već prvenstveno kao na društveni problem koji nepovoljno utiče na sve aspekte čovekovog života, posebno na njegov socijalno – ekonomski status. Videli smo da su ekonomski gubici veliki, a da sa druge strane ne postoje relevantni odgovori koji bi doprineli suzbijanju alkoholizma pre svega u pogledu smanjenja ekonomskih gubitaka. Naprotiv, stiče se slika da je opijanje društveno poželjno pa se alkoholni prozvodi sve više reklamiraju i promovišu. Alkoholizam kao ekonomsko društveni problem je odraz prilika u društvu, posebno u društvu zapada odakle se proširuje na ostale delove kontinenta, naročito je veza vidljiva u zemljama jugoistočne Evrope, onim zemljama koje se nalaze u procesu tranzicije.

Na kraju valja pomenuti da je društvo pozvano da stane na put ovom problemu sprovođenjem niza strategija i preventivnih mera koje bi sprovodile Nacionalne agencije pod pokroviteljstvom Vlada svojih država. Iskustva razvijenih država u tom pogledu su vrlo značajna.

Za P.U.L.S.E. Branko Milić

LITERATURA:

• Grupa autora, Psihijatrija – udžbenik za studente medicine, Med. Fakultet., Beograd, 2014
• Grupa autora, Sociologija, zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2011
• Z. Stanković, D. Begović, Alkoholizam, K. Centar, Beograd, 2013
• M. Štefanić, Društvena istraživanja, Zagreb, 1995
• Šebib bin Ali el – Hadiri, Poroci – Alkohol bolest, a ne lijek, Sarajevo, 2001

ELEKTRONSKI MEDIJI:
Dušanov zakonik, str 166 http://zahrabreimudre.com/pdf/dusanov-zakonik.pdf

Donacije

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.