Bauhaus – stub moderne evropske umetnosti

Bauhaus, jedan od stubova moderne evropske umetnosti – Ukoliko primetite da određena zgrada ili enterijer imaju odlike minimalizma i funkcionalnosti velika je verovatnoća da pripada Bauhausu. U pitanju je škola za arhitekturu i primenjenu umetnost, osnovana 1919. godine u nemačkom gradu Vajmaru od strane Valtera Gropijusa. Jedni od istaknutih predavača bili su Kandinski i Kle. Ova modernistička “tvrđava” evropske kulture bila je relativno kratkog maha, s obzirom da je zatvorena 1933. godine od strane nacista. Iako je “srušena”, nikad nije poražena. Njen uticaj i duh ostali su vitalni sve do današnjih dana kada se i proslavlja 100-godišnjica postojanja izložbom Original Bauhaus.

Izložba je organizovana od strane berlinskog Bauhaus-Arhiva / Muzeja dizajna (Bauhaus-Archiv / Museum für Gestaltung), koji poseduje najveću Bauhaus kolekciju na svetu. Svi koji se do 27. januara 2020. godine nađu u glavnom gradu Nemačke u Berlinskoj galeriji moći će da vide pomenutu izložbu i time da budu među njenih već 100 hiljada posetilaca. Ona je i najposećenija izložba ove institucije.

Tema kojoj je izložba posvećan, Bauhaus, okvirno je trajala između dva svetska rata u periodu koji je obeležen u znaku promena i želje za progresom. Automobili na ulicama umesto zaprežnih kola, sijalice umesto sveća, radio aparati u domaćinstvima, uspon srednje klase bio je veći nego ikad. Sve to rezultiralo je i promenama u kulturi i umetnosti.

Ipak među arhitektama i vizuelnim umetnicima postojao je problem osmišljavanja estetskog i funkcionalnog prostora ljudi u gradovima. Jedna od radikalnih ideja bila je i ona Valtera Gropijusa, koja se rodila u Vajmaru 1919. godine. Iz utopijskog levičarskog koncepta i misije dizajniranja i definisanja modernog života, nastao je Bauhaus.

https://www.instagram.com/p/B3HTvWPhyNG/?utm_source=ig_embed

Njegova suština ogleda se, pored funkcionalnosti, i u integrisanju različitih vidova umetnosti i dizajna u jednu harmoničnu celinu. U osnivačkom manifestu, Gropijus je naveo

“Hajde da stvorimo novi vid besklasnog zanatstva koja će se uzdići iz arogantnih barijera između zanatlija i umetnika. Hajde da želimo, započnemo i stvorimo novu zgradu budućnosti zajedno. Ona će kombinovati arhitekturu, skulpturu i slikarstvo u jednoj formi i dići će se u raj iz ruku miliona radnika, kao simbol nove nade koja dolazi. “

Ove poetske reči Gropijus i sledbenici Bauhausa zaista su i ostvarili. Kroz sopstvenu filozofiju umetnosti profesori su u Bauhausu učili studente drugačijoj percepciji sveta, za razliku od tadašnjih klasičnih elitističkih umetničkih škola. Između 150 i 200 studenata pohađalo je ovu školu, koja je na samom početku pogođena posledicama Prvog svetskog rata. Usled nedostatka finansijskih sredstava, te malog budžeta, studenti su često sedeli na podu.

Ali, rezulati su bili vanvremenski. Bauhaus je proizveo najrazličitije predmete, od ugaonih lampi do šahovskih setova. Njihova lepota ogledala se u jednostavnosti i to ih je u biti činilo revolucionarnim, jer je tadašnjem dizajnerskom svetu preovladavala ornamentika.

Kao što je to često bivalo sa progresivnim idejama početkom XX veka i Bauhaus i Gropijus su naišli na otpor – 1925. godine škola je zatvorena usled sečenja budžeta od strane konzervativne vlasti. U Desau oni su dobili novi dom i vetar u leđa.

U novoj školi predavala se arhitektura, tkanje, metalurški rad, fotografija i scenografija. 1928. godine Grupijus se povlači iz Bauhausa i u potpunosti se posvećuje arhitekturi. Njegovu ulogu preuzima Hanes Majer. On je, nažalost, bio na funkciji samo dve godini – nacističke vlasti su ga smenile i 1931. godine zatvorili školu. Profesori i učenici otišli su u Berlin i nastanili se u staroj fabrici pod Ludvigom Mis van de Roeom, ali je Hitler 1933. godine došao na vlast i Bauhaus je zauvek zatvoren.

Za manje od 15 godina, ova škola ostavila je bogato nasleđe. Među njima su, između ostalih, i pepeljara i set za kafu i čaj Marijane Brant, čuvena Wassily stolica Marsela Brojera i naravno plakati.

https://www.instagram.com/p/B5-nbRqBm_e/?utm_source=ig_embed

I arhitektonsko nasleđe nosi istu težinu, a definiše ga logična, minimalistička struktura i materijali poput čelika i stakla.

Duhovna Bauhaus škola odolela je zubu vremena, te ostavila velik trag na kasniju arhitekturu, dizajn, umetnost, ali i pop kulturu. Njegova zdanja mogu se naći i van Nemačke, te u gradovima od Čikaga do Tel Aviva. Danas se izučava na svim svetskim univerzitetima i umetničkim školama.

U sklopu izložbe napravljena je i ekskluzivna modna kolekcija u saradnji sa Highsnobiety portalom. U sklopu nje bile su majice sa dugačkim i kratkim rukavima, džemperi i dukserice sa natpisima poput: “Return to the Workshop” i “Neue Baukunst“. Kolekcija je rasprodata u rekordnom roku.

Lokacija Berlinske galerije (Berlinische Galerie) u kojoj možete pogledati izložbu 100-godišnjice Bauhausa je Alte Jakobstr. 124-128, Berlin. Radno vreme je svakim danom osim utorka, od 10 do 18 časova; od 23. do 27. januara do 20 časova.

Vanja Ratković

NOIZZ

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

Bauhaus, Dizajn, Gropijus, Nemačka, Umetnost