Tragedija genija (slučaj Dostojevski) Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je opterećen bolešću od koje su patili, kako se pretpostavlja, Herkul, Ajakas, Empedokle, Marko Sirakuski, Sokrat, Julije Cezar, Livije Druz, Savle, Sveti Jovan, Muhamed, Magbet, Karlo Veliki, Petrarka, Dante, Rišelje, Kromvel, Petar Veliki, Napoleon i drugi. To je epilepsija. . Epilepsija Dostojevskog mogla je proisteći kako […]
O bednim ljudima I Неће више бити таквог приповедача какав је био Достојевски. Једноставан у реченици, сложен у истини, емотиван у лику, непосредан у изразу, као да се целом свету обраћа. Човечанство може само да му захвали што је за њега писао, ретко кад проблеме царске Русије задржавајући у пригодним оквирима. Говорио о глади, о […]
Ништа о Ф.М Достојевском – Како бисмо избегли било какву забуну ваља одмах рећи – циљ овог псеудо-есеја јесте да покаже како је, наравно, могуће говорити много а не рећи ништа. Достојевски је у овом случају погодан због тога што су многим „интелектуалцима“ пуна уста Фјодора Михајловича. Уметните било које име у тексту који следи […]
Љубав и Достојевски – Само за мушкарце. Јако мало књига се код Достојевског бави љубављу између мушкарца и жене, једна је „Идиот“ која ће у тексту и бити најчешће и спомињана а друга је „Зли дуси“ која више говори о неким сурогатима љубави. Код самог Достојевског љубав није никада довољна сама по себи да људски […]
Узгред, рећи ћу једно посебно „словце“ о Словенима и словенском питању. Већ одавно хоћу да га искажем. Сада су сви код нас одједном почели да говоре о могућности брзог успостављања мира, што ће рећи, о могућности да се словенско питање брзо реши колико било. Пустимо машти на вољу и замислимо да је одједном све већ […]
Христов пољубац или Достојевски у доба фејсбука Ако желим да напишем нешто о класику светске литературе, какав је Достојевски, а класик је по дефиницији она књижевна појава која се свакој генерацији обраћа као да је њој намењена, онда доводим себе у искушење да понављам закључке и судове оних тумача који читају писца већ сто педесет […]
„Zle duhe“ ( „Bjesove“, „Demone“) Fjodor Mihailovič Dostojevski napisao je 1872. godine, dakle, u razdoblju između njegovih drugih remek-djela „Zločina i kazne“ (1866), „Idiota“ (1868), te „Braće Karamazov (1881). Iako je, uslovno rečeno, ovaj roman „u sjenci“ gore pomenutih, on vjerovatno predstavlja najvjerodostojniju hroniku o nihilističkom pokretu u Rusiji, koji je presudno uticao na formiranje takozvanog […]