Andrićevi znakovi pored (beogradskog) puta Legenda kaže da je tog 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić krenuo na jednu od svojih uobičajenih dnevnih šetnji. Međutim, kada se približio stanu na sadašnjem Andrićevom vencu, spazio je veliki broj ljudi koji su čekali upravo njega. Jer, tog dana, dok je neometano šetao od stana do Kalemegdana i […]
Принцип Mилoшa Црњaнскoг СПОМЕН ПРИНЦИПУ O Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж. Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас […]
Grobnica za Borisa Davidoviča: Uspomeni Leonida Šejke Istorija ga je sačuvala pod imenom Novski, što je, nema sumnje, samo pseudonim (tačnije rečeno: jedan od njegovih pseudonima). No ono što odmah izaziva sumnju jeste pitanje: da li ga je istorija zaista sačuvala? U Granatovoj Enciklopediji i njenom aneksu među dvesta četrdeset i šest autorizovanih biografija i […]
Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих. Колико ли сам се само напатио за оних пет-шест дана што сам имао собног друга! На њему сам видио, уобличено и вањски уочљиво, моје рођено унутрашње лице, моју властиту затајену нутрину. И мада сам ја њега настојао да унеколико утјешим, да ја њему нешто олакшам, трпио […]
Mrešćenje života Aleksandra Popovića Nisam za ono Njegoševo: da se na muci poznaju junaci. Muka je nešto što ljude razdvaja, a ne spaja. Hajde da vidimo na nečem lepom koje će naše osobine doći do izražaja. Kao što, po sopstvenom priznanju, piše „po sistemu beskonačnih asocijacija“, tako Aleksandar Popović i priča. Razgovarali smo dvadeset trećeg […]
Више од деценије књижевник Бора Ћосић (1932) сређује успомене. Његов живот, засад, има пет томова. Објављивани су тумбе и преко реда: управо је изашло „Најкраће детињство у Аграму” (Дурије, Загреб), иза њега, хронолошки, следи „Consul у Београду” (Просвета, 2007), па „Нови станар” (Б-92, 1998), затим књига коју ће тек написати – о кући у Ровињу, […]
“Смрт је само за друге” – Владан Десница По сунчану дану, смрт се дјетету привиђа као немогућност, као чисти бесмисао. Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да рађа осјећајем неуништивости. Дјетиње ја не подноси негације. Помисао престанка просто је неспојива с осјећајем постојања: та његова суштина, сама његова срж, и јест баш у […]
Sedamnaest godina posle smrti i čudesnog uskrsnuća Isusa Nazarećanina, na prašnjavim putovima koji presecaju Samariju i, zatrpavani ćudljivim peskom, gube se u pustinji, pojavljuje se onaj što su ga učenici zvali Čudotvorac, Simon Čudotvorac, a neprijatelji pogrdnim imenom „borborita“. Neki su tvrdili da je došao iz selendre zvane Gita, u Samariji, neki da je iz Sirije ili iz Anadolije. […]