Dimitrije Mitrinović – avangardni mislilac 

Iako su svaki od naših evropejaca bili upečatljive ličnosti, Dimitrije Mitrinović (1887-1953) bez sumnje je bio i više od toga, osoba neobičnog karaktera i posebne sudbine. U mladosti član i jedan od ideologa Mlade Bosne, veći deo života proveo je u Velikoj Britaniji kao neka vrsta avangardnog proroka, mislioca, poete, modernog utopiste i promotera evropske ideje. Ovako ga je opisao jedan prijatelj iz mladosti

„Nešto viši od srednjeg rasta, širokih pleća, energičnog hoda, s moćnom batinom u ruci, Mitrinović je ličio na nekog svetskog putnika koji je slučajno zapao u tužnu i sumornu palanačku sredinu, pa joj sad na brzinu i nadohvat prosipa svoje obilno znanje i svoje prostrano životno iskustvo…kao da se u ovom čoveku, široka i zagasita lica, koje se dugo pržilo na žestokom hercegovačkom i dalmatinskom suncu, nešto lomilo i pucalo. Nije bilo društvenog ni književnog pitanja tog vremena koje on na ovim noćnim šetnjama ne bi dodirnuo“.

Imao je kov sanjara i revolucionara kakvi su bili brojni evropski mladići koji su se spremali da menjaju svet početkom XX veka. Ipak, umesto u političare ili ustanike, Mitrinović se pre svega svrstao u redove međuratne knjižavne i misaone avangarde inspirisane „Evropom“. U Nemačkoj, družio se sa Kandinskim i nemačkim ekspresionistima iz grupe „Plavi jahač“. U Engleskoj postao je neka vrsta „gurua“, usmenog mislioca i „učitelјa“ koji je oko sebe okuplјao sledbenike i učenike, želјne novih ideja.

„Stameni Sloven izbrijane glave, sa crnim obrvama nalik na krila i opčinjavajućim očima“, tako Mitrinovića opisuje jedan od onih Britanaca na koje je ostavio utisak „tajanstvenosti“ i „hipnotičnosti“. On je bio jedan od retkih lјudi sa naših prostora za koga bi se moglo reći da je donekle intelektualno uticao na razvoj ideje evropske integracije između dva rata. Tekstovi tog utopiste i vizionara-sanjalice, mogu se porediti sa delima ruskih teologa – filozofa poput Solovjeva ili sa nadrealističkim fantazmima jednog Bretona ili Arabala.

„On nije gledao nekoliko vekova unapred, kao Šo ili Vels, nego nekoliko milenijuma…Izbacivao je najčudnije i najdublje misli bez ikakvog reda, sagledavajući celokupna razdoblja istorije u jednom trenu poput bleska sekire kojom je kroz njih prosecao put“

Mitrinovićev klub „Jedanesti čas“ stvoren 1931. u Londonu zalagao se za stvaranje evropske federacije, kao koraka ka svetskoj federaciji. Pisao je članke sa naslovima kao što su „Integracija Evrope – način obnove evropskih država kao organskog društva u novom svetskom poretku“ (1931) ili: „Predlozi za jedan svetski sistem spolјne politike“ (1950), pokretao je časopise sa nazivima „Nova Evropa“ (1934) i „Novo doba“ (New Age). Udruženje Nova Atlantida (1953) nastavilo je Mitrinovićevo delo i nakon njegove smrti. Još i danas postoji fondacija koja se naziva po Mitrinovićevom imenu, a univerzitet u Bedfordu je naslednik njegove velike biblioteke.

Duško Lopandić

tekst je preuzet safejsbuk stranice “Književni klasici”

 

5 2 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments