Horhe Luis Borhes – Šta ponovo čitam
Godine 1984. argentiska izdavačka kuća Hyspamerica, koja se inače bavi prodajom knjiga po kioscima dnevne štampe, predložila je Horkeu Luisu Borhesu da odabere sto naslova obavezne lektire te da za njih i predgovore napiše, čime bi se stvorila zaokružena edicija čiji bi naziv bio ‘Lična biblioteka’. Odonda pa sve do svoje smrti Borhes nije prestao da sastavlja spiskove dela i autora, od kojih je neke i izostavio, poput Dantea i Šekspira, smatrajući da bi njihovo uključivanje bio čist pleonazam. Tokom čitavog ovog posla, kojem je kao nekoj vrsti igre Borhes posvetio duga popodneva u svom nekadašnjem stanu u ulici Majpu u Buenos Airesu, kao i bezbroj časova po hotelskim sobama na svim krajevima sveta, barem su dve stvari postale očigledne: da će kriterijum stvaranja te biblioteke biti neopozivo njegov, a da taj kriterijum treba povezati sa užitkom čitanja nezavisno od bilo kakve hronologije ili klasifikacije, te da je spreman da odbrani svoje uverenje da se jedna prava biblioteka ne stvara hiljadama dela. Imao je običaj da kaže da je i tih 100 što mu je naručeno previše. Od samog početka Marija Kodema je učestvovala u radu sa podjednakim poletom. Bez njene upornosti da dovede u red predgovore napisane sred stotine putovanja, predavanja, posetilaca i razgovora za javnost, ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana.
Tomovi Borhesove ‘Lične biblioteke’ počeli su da bivaju objavljeni jednom nedeljno od maja 1985. Autorova smrt 1986.g. prekinula je projekat. Ipak, pored opšteg predgovora za pomenutu ediciju, Borhes je stigao da napise 60 predgovora koji se odnose na prve sedamdeset dve knjige ove serije/četiri naslova su objavljena u 2 toma/.
Ova knjiga obuhvata napisane predgovore prema redosledu objavljivanja dela; u naslovu svakog predgovora nalazi se ime pisca kao i dela koje mu je ušlo u izbor. U dodatku nalazi se spisak sedamdeset i dve knjige koje su objavljene sa Borhesovim predgovorom, tri knjige koje su se pojavile bez predgovora jer su već bile odštampane u trenutku njegove smrti, i spisak dela iz prvobitnog Borhesovog izbora a koja je on kasnije izostavio.
‘Lična biblioteka’
U protoku vremena naše pamćenje stvara jednu neujednačenu biblioteku sačinjenu knjigama ili stranicama čije nam je čitanje pričinilo zadovoljstvo koje bismo voleli da podelimo sa drugima. Tekstovi takve intimne biblioteke ne moraju nužno da budu slavni. Razlog je jasan. Profesori, koji tu slavu dodeljuju, manje se zanimaju za lepotu a više za pravce i datume u književnosti, kao i za besprekornu analizu knjiga koje su i napisane radi te analize, a ne radi zadovoljstva čitaoca.
Serija za koju pišem predgovore nastoji, kako ja zamišljam, da pruži zadovoljstvo. Neću birati naslove u funkciji sopstvenih književnih navika, jedne odredjene tradicije, neke odredjene škole, ove zemlje ili onog razdoblja. Neka se drugi hvale knjigama koje im je dato da napišu; ja se hvalim onima koje mi je dato da pročitam, rekao sam svojevremeno. A ni danas ne znam jesam li dobar pisac; smatram da sam odličan čitalac, a u svakom slučaju osetljiv i zahvalan čitalac. Želeo bih da ova biblioteka bude isto toliko raznovrsna kao što me je moja neutoljiva radoznalost nagonila i dalje nagoni da istražujem tolike jezike i tolike književnosti. Znam da roman nije manje izveštačen od alegorije ili opere, ali cu uvrstiti i romane jer su i oni ušli u moj život. Ovaj niz heterogenih knjiga je, ponavljam, biblioteka ličnih opredeljenja.
Marija Kodama i ja lutali smo kopnom i morem po čitavoj zemaljskoj kugli. Stigli smo do Teksasa i do Japana, do Zeneve i do Tebe, i sada, da bismo prikupili tekstove koji su bili presudni za nas, obilazimo hodnike i dvorane sećanja, kao što je sv.Avgustin napiso.
Knjiga je stvar medju stvarima, sveska zagubljena medju sveskama koje nastanjuju ravnodušnu vasionu, sve dok ne pronadju svog čitaoca, čoveka predodredjenog za njene simbole. Tada se dešava jedinstvena emocija nazvana lepotom, ona čudesna zagonetka koju ne mogu da dokuče ni psiholozi ni retoričari. „Ruža nema svojeg zašto; cveta, zato što cveta.“ , rekao je Angelus Silezijus; vekovima kasnije Vistler će reći : Umetnost se dogadja.
Kamoli sreće da si ti onaj čitalac na koga je ova knjiga čekala.
Horhe Luis Borhes
- Hulio Kortasar – Priče
- Apokrifina jevandjelja I
- Apokrifina jevandjelja II
- Franc Kafka – Amerika. Kratke priče
- Dž.K. Česteron – Plavi krst i druge priče
- V.V. Kolins – Mesečev kamen I
- V.V. Kolins – Mesečev kamen II
- M. Meterlink – Intelegencija cveća
- Dino Bucati – Tatarska pustinja
- Henrik Ibzen – Per Gint, Heda Gabler
- Ž.M. Eša de Keiroš – Mandarin
- Leopoldo Lugones – Jezuitsko carstvo
- Andre Žid – Kovači lažnog novca
- H.Dž.Vels – Vremeplov, Nevidljivi covek
- Robert Grejvs – Grčki mitovi
- Fjodor Dostojevski – Zli dusi I
- Fjodor Dostojevski – Zli dusi II
- E. Kesner Dž. Njumen – Matematika i mašta
- Judžin O’ Nil – Veliki bog Braun, Neobična medjuigra, Crnina pristaje Elektri
- Arivara no Narihira – Izeove priče
- Herman Mervil – Benito Sereno, Bili Bud, Pisar Bertelbi
- Djovani Papini – Svakidašnja tragičnost, Slepi pilot, Reči i krv
- Artur Mejčen – Tri varalice
- Fra Luis de Leon – I. Pesma nad pesmama
- Fra Luis de Leon – II. Izlaganje Knjige o Jovu
- Džozef Konrad – Uže oko vrata, Srce tame
- Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva
- Oskar Vajld – Ogledi i dijalozi
- Anri Miro – Varvarin u Aziji
- Herman Hese – Igra staklenih perli
- Enoh A. Benet – Živ sahranjen
- Klaudije Elijan – Životopis životinja
- Trostejn Veblen – Teorija o dokonoj klasici
- Gistav Flober – Iskušenje sv. Antonija
- Marko Polo – Putopisi
- Marsel Šveb – Izmišljeni životi
- Dzordz Bernard Šo – Cezar i Kleopatra, Zapovednica Barbara, Kandida
- Francisko de Kevedo – Marko Brut, Čas svih
- Eden Filpots – Crveni Redmyne
- Seren Kirkegor – Strah i drhtanje
- Gustav Majrink – Golem
- Henri Dzejms – Učiteljev nauk, Šara na tepihu, Privatni život
- Herodot – Devet knjiga Istorije I
- Herodot – Devet knjiga Istorije II
- Huan Rulfo – Pedro Paramo
- Radjard Kipling – Priče
- Vilijam Bekford – Vethek
- Danijel Defo – Mol Flanders
- Žan Kokto – Profesionalna tajna i drugi spisi
- Tomas de Kvinsi – Poslednji dani Emanuela Kanta i drugi spisi
- Ramon Gomez de la Serna – Predgovor delu Silverija Lanse
- 1001 noć
- Robert Luis Stivenson – Nove arapske noči, Merkhajm
- Leon Bloj – Spašenje za Jevreje
- Bhagavad-Gita/Gilgameš
- Huan Hose Areola – Fantastične pripovetke
- Dejvid Garnet- Od dame do lisice, Čovek u zooloskom vrtu, Povratak mornara
- Dzonatan Svift – Guliverova putovanja
- Pol Grusak – Književna kritika
- Manuel Muhika Lajnes – Idoli
- Huan Ruis – Knjiga Dobre ljubavi
- Vilijam Blejk – Sabrane pesme
- Hju Valpol – Na mračnom trgu
- E. Martines Estrada – Pesničko delo
- E.A.Po – Priče
- Vergilije Maron – Enejda
- Volter – Pripovetke
- Dz.V.Dun – Ogled sa vremenom
- Atilio Momiljano – Ogled o ‘Besnom Orlandu’
- Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva I
- Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva II
- Snori Sturluson – Saga o Egili – Skalagrimsonu
- Knjiga Mrtvih
- Dž.Aleksander Gan – Problem vremena I
- Dž. Aleksander Gan – Problem vremena II
ne znam kako ste vi doziveli ovu listu, ali meni je ona najcudnija i najneobicnijado sada.
moram da priznam da mi mnogi naslovi i imena nisu uopste poznati.
igra li se on to sa nama?
ne znam da li o njemu da sudim po knjigama koje je izabrao, ili po naslovima koje nije spomenuo?
potpuno sam zbunjena, ovi naslovi mi ne govore mnogo o borhesu koga ‘poznajem’ preko njegovog pisanja, a opet, imajuci u glavi njegovu zagonetnost i neku auru misticnosti, igre, ne znam…
pretpostavljam da ce neko, kome je svetska knjizevnost, ili neko obrazovaniji od mene da zna da mi odgovori ko je borhes, ustvari?
moja lista od 100 pisaca bi bila dijametralno razlicita, ali potpuno razlicita, pa me to jos vise dovodi u nedoumicu, citam li ja pogresnu literaturu?
a borhes je cudovotvorac, genije, kako njemu ne verovati?
ovde bi savrseno odgovarala njegova prica ‘ Vavilonska biblioteka’.
Horhe Luis Borhes
Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim,
pokusao bih da u sledecem napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen, opustio bih se vise…
Bio bih gluplji nego sto bejah,
zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao…
Bio bih manji cistunac.. Vise bih se opasnosti izlagao,
vise putovao, vise sutona posmatrao,
na vise planina popeo, vise reka preplivao.
Isao bih na na jos vise mesta na koja nikad nisam isao, jeo manje boba
a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.
Последња три стиха могу да буду и Борхесов коментар овог избора. Додај томе латино-америчку културу коју слабо познајемо, Борххесова специфична интересовања…
Калвино наводи Борхесов пример 600 и неке ноћи у 1001. ноћи који у себи сажима целу књигу и каже – а можда је та ноћ једна од Борхесових мистификација – код нас је преведено до 150 ноћи и и још понека, ту и тамо, не може се проверити.
Гледао сам Лексикон латиноамеричке књижевности, писци за које никад нисам чуо постоје, и нису маргиналци, аутори фантастике, осим 20.Arivara no Narihira – Izeove priče – али то може да буде документаристика, историја….
Има много ствари под небом о којима наша мудрост ни не сања….
Калвино цитира Борхеса
O mnogim nepoznatim, ili, bolje reći manje poznatim autorima, Borhes je pisao sjajne eseje, u kojima je objašnjavao zašto su oni, ne samo za njega, značajni a manje više zaboravljeni.
“Druga istraživanja” iz 1952. godine su dobar primer za gore navedenu tvrdnju.
to nije miko Borhes napisao, napisala je/mozda/ Nadine Stair, mada je najverovatnije to napisao neki anonimus u trenutku inspiracije.
otkrila sam jednu knjizevnicu Clarice Lispector za koju do nedavno nisam cula, a kazu za nju da je /bila/ reminiscencija James Joyca i Virginie Woolf, drugi Borhes, iz brazila je i vrlo je popularna.
jeste prevodjena nesto na eng. ali malo poznata americkoj javnosti.
fascinantna zena, izvan svog vremena, a mali broj je cuo za nju.
razumem ja Borhesov ezoterican ukus , jedino ne shvatam tu njegovu aroganciju, nazvala bih je, u radikalnom izbacivanju evropskih i ruskih i americkih pisaca koji su giganti i titani svetske knjizevnosti.
ali..sto bismo mi ovde rekli, to each his own