Наполеон у кафеној кашичици

Kратак преглед живота, личности и утицаја великог војсковође

Између 1799. и 1815. године Француска пролази кроз један од најбурнијих периода своје историје. Вођена царем који је дату титулу задобио захваљујући својим ратним вештинама, Наполеоном Бонапартом, Француска у XIX век улази  уз звук ратних тамбура и котрљања топова. [7]

Бонапарта који прелази Гран-Сен-Бернар, Жак-Луј Давид, 1800-1803, уље на платну; музеј замка Малмезон (Руј-Малмезон, Француска); Давид је насликао пет верзија овог портрета. [2]

 

Детињство и школовање

Колеџ у Отану

Рођен је 15. августа 1769. у Ајачу на Корзики, од оца Шарла Марија Бонапарте и мајке Летиције Рамолино.

Првог јануара 1779. дошао је у Отан са оцем Шарлом и старијим братом Жозефом Бонапартом. Жозеф је био предодређен за цркву а Наполеон за војску.

Од 1. јануара до 21. априла требало је савладати француски, мрски језик освајача Ајача. Остављен на колеџу у Отану да учи основе ратовања и француски језик, Наполеона је мучила носталгија за Корзиком у овој, како је он описује, хладној, кишовитој страној земљи, без игде икога. Његов отац је причао француски али све што је Наполеон тада знао је био корзикански италијански.

Војни колеџ у Отану [12]

Учење језика за дечака је било мучење. Млади ватрени патриота трудио  се да савлада гласове француског, кривећи уста, да би једног дана победио те  „уображене Французе“ који исмевају његову домовину.

Макс Гало, француски историчар, писац и политичар, у свом делу Први спев, Наполеона на колеџу Отана описује као замишљеног и мрачног дечака док је његов брат сушта супротност, пријатан и ведар дух.

Вршњаци на колеџу дочекали су га са задиркивањем и исмевањем његовог острва и језика. Било је речи да су Корзиканци кукавице, помињући одлучујући пораз војске Паскала Паолија код Понте-Нова, 9. маја 1769. године, када Корзика пада под француску власт. Он им напрасито узвраћа или их игнорише, потискујући бес. [3]

 

Војна школа у Бријену

Наполеон је послат, 15. маја 1779. године, у војну школу у Бријену. Име Наполеоне ди Буонапарте (Napoleone di Buonaparte) будило је много радозналости, као и његов маслинасти тен. Одлучено је да буде уписан као Наполеон Бонапарта (Napoléon Bonaparte).

У школи показује велики таленат за математику, са лакоћом решавајући сложене алгебарске, тригонометријске и геометријске задатке. Омиљени предмет му је историја и чита више пута дела римског филозофа Плутарха. Његови хероји су Катон, Брут и Леонида. Ипак, латински му не иде сјајно.

Школски инспектор из Париза, који проверава рад школе и напредак ђака, био је такође задужен да оне надарене поведе са собом у париску војну школу. У први мах Наполеон није изабран је му је остало још неколико месеци да заврши школу и његов ниво латинског није био задовољавајући. Изабран је тек у септембру, 1784. године, током боравка другог инспектора у школи. Изабрана су само петорица дечака који су имали истакнут успех у школовању. То је била велика част. Тако 30. октобра 1784. године Наполеон напушта Бријен са четворицом других дечака на путу за престоницу. [3]

 

Ратовања

Je ne suis pas un Roi. Je ne veux pas qu’on m’insulte comme un Roi. On me traite comme un magot royal. Moi, un magot royal ! Je suis un soldat sorti du peuple et me suis élevé moi-même. Puis-je être comparé à Louis XVI ?                            

Napoléon Bonaparte, 1er février 1801. [4]

Ја нисам краљ. Не желим да ме вређате тим називом. Третиран сам као дворски мајмун. Ја, дворски мајмун! Ја сам војник из народа и сам сам се уздигао. Можете ли ме упоредити са Лујем XVI?

Наполеон Бонапарта, 1. фебруар 1801.

 

Битка код пирамида

Отомански Египат изгледао је као изврсно место пресецања трговинских путева Енглеске са Индијом. Бонапарта је походу приступио са са одушевљењем које је одувек гајио према источном свету. [6]

Борба се водила између Француских Источних трупа (Armée française d’Orient) предвођених генералом Наполеоном Бонапартом (20-30 хиљада људи) и eгипатских потурица, јаничара и Мамелука на другој страни под командом Мурада Беја (око 40 хиљада људи).

Битка код пирамида, Луј-Франсоа Лежен, 1806, уље на платну; Версај [6]

Наполеонове снаге су се искрцале у Абукиру, Египатском граду надомак Александрије 1. јула 1789. године. Александрија је освојена без отпора и Француске трупе упутиле су се ка Каиру одакле би преузеле управу над државом. Египатске снаге су потучене у бици код Шебрејиса 14. јула одакле су се повукле да дочекају Французе у пуној снази.

Мурад Беј управља над 12 хиљада Мамелука, 8 хиљада арапских коњаника и неких 20 хиљада јаничара пешадинаца. Утврдио је свој положај на левој обали Нила, озбиљно се спремишви после одмеравања непријатеља код Шебрејиса. Ископани су ровови са 30 топова. Село Ембабех које се налазило између реке и пирамида брањено је пешадијом док је коњица покривала пустињу ка пирамидама. Резерва под Ибрахимом Бејом остала је на десној обали поред Каира. Французи су напали њихов положај 21. јула 1789. године у зору, не допуштајући себи да се уплаше високих пирамида и застрашујућих сфинги, древних грађевина у златном јутарњем сунцу. Бонапарта војску дели у квадрате по дивизијама, у формацију која је код Шебрејиса дала одличне резултате. Странице квадрата напред и позади иду шест редова у дубину, три са страна. На угловима се налази артиљерија док је средиште резервисано за пртљаг и генерале. Оваква поставка омогућава им велику покретљивост и заштиту са свих страна. Такође може да, по потреби, одвоји по три реда са предње и задње стране квадрата у борбене колоне са подршком остатка квадрата.

Са леве стране су дивизије Жак де Мену де Бусеја и Луј-Андре Бона, средину заузима дивизија Шарла-Франсоа-Жозеф Дуга а десно су дивизије Луја Шарла Антоана Дезекса и Жан-Луј-Ебенезер Рејнијера. Имају наређење да отворе ватру тек на великој близини. Наполеон, који је са Дугуом на средини, приметио је да се топови код Ембабеха не могу померити и да се коњица Мамелука налази ван њиховог домета.

Мурад Беј покушава да победи брзином: он циља да нападне пре него што се квадрати уопште формирају. Осам хиљада Мамелука шаље на десни бок француске војске али она удар Египћана прима у пуној формацији – закаснили су. Сусрећу се се жестоком ватром Француза која разбија и јахаче и животиње. Мало је фалило, ипак, да њихов силовити напад пробије француску претходницу. Њихови се редови разбијају и они јуришају у групама без резултата. Онда окрећу узде ка левом крилу француске војске где их чекају Бон и Мену. Тако окрећу леђа средњој дивизији која их коси без милости.

Графички приказ тока битке и формација [5]

Овај неуспех забрињава браниоце Ембабеха. Наполеон то примећује и шаље лево крило да освоји село. Два квадрата напредују а онда стају и одвајају две колоне за напад, под командом Антоана-Гијома Рампона и Луја Вијеса де Мармона – они крећу у напад на ровове. Мамелуци који их срећу ударају у њих као у живе тврђаве у виду два квадрата која су формирана задивљујућом брзином и хладнокрвношћу. Коњаници нападају силовито неколико пута пре него што су схватили да њихов напад нема учинка. Оклевају на тренутак, а онда се окрећу и беже.

Гарнизон Ембабеха покушава да побегне ка Мураду Беју, откривајући бок Французима који их сатиру пушчаном паљбом. Почињу да паниче и редови се распадају.

Мурад Беј, и сам рањен, повлачи се јужно са 3 хиљаде коњаника који су преживели. Ибрахим на десној обали прихвата бегунце који су препливали Нил да би се спасли а онда се повлаче ка Сирији.

Након битке Египат је освојен. Француска броји четрдесетак мртвих и око три стотине рањеника док је непријатељ изгубио око десет хиљада људи. Бонапарта напредује до Гизе и улази у палату Мурада Беја. [5]

 

Реформе

Бонапарта је схватио чим је дошао на власт да мора да изгради снажну државу која неће познавати кризе у које је упадала пре 1799. године, која ће лежати на здравим финансијама, способној управи, дисциплинованој полицији и ефикасном праву. [7]

Треба напоменути да је мноштво датума у литератури назначено у Републиканском календару. То је календар чија је улога била да збрише традицију Старога режима са свим њеним празницима који подсећају на апсолутистичке краљеве пре Револуције. Овај календар подразумева потпун заокрет од оног хришћанског тиме што узима метричке и децималне вредности – сваки месец има по 30 дана, имена месеци и дана су измењена па чак је и ера и рачунање година промењено. Овај календар се користи од 1792. до 1806. године. [8]

 

Реформе пореског система

Француска је револуција дете финансијске кризе старога режима, али ниједна влада се након Револуције није потрудила да стави тачку на нездраву економску ситуацију земље.

Асигнат (француски: assignat, од латинског assigno — дознака) био је  папирни новац коришћен у Француској у периоду Француске револуције и Француских револуционарних ратова. [9]

Затим се користио манда територијал као папирни новац који је наследио асигнат (La promesse de mandat territorial или само mandat territorial). Он је коришћен од марта 1796. до фебруара 1797. године. [10]

Са обе валуте постојао је проблем са којим држава није умела да изађе на крај. Асигнат је силовито продрмао државну касу тако што је отежао прикупљање пореза.

Француска од 1799. добија нови финансијски систем који је резултат пажљивог Бонапартиног посматрања тока финансија у земљи.

Образована су четири пореза:

• contribution foncière,

• contribution personnelle et mobilière,

• patente et impôts sur les portes et fenêtres – основни допринос, лични и допринос покретне имовине, порез на врата и прозоре.

Али Директорат има тешкоће у убирању тих пореза због мањка стручног кадра али и због неповерења народа у државу. Зато се Наполеон хвата у коштац са тим проблемима који спречавају постављање државе на здраву основу. У томе му помаже његов министар финансија, Годен. Они задржавају директно узимање пореза наслеђено од Директората и концентришу се на реформу система убирања пореза, стварајући модерну и ефикасну пореску управу. До краја новембра 1799. године установљава се руководство за прикупљање пореза у сваком департману, са циљем да установи и управља пореским системом. Тако настају порески надзорници којих има око 840 у целој Француској. [7]

 

Утапање у море симбола

Урађено је на хиљаде Наполеонових психолошких, интелектуалних, моралних и других портрета са толико судова о њему. Али он увек измиче за неколико реченица или страница из дела у којем историчари покушавају да га затворе. Неухватљив је, не јер је бескрајан, већ јер се мења и прилагођава сваком догађају понаособ. Његов бриљантни ум пре свега је био прилагодљив – а та прилагодљивост произилазила је из његове особине да пажљиво проматра ствари, упијајући сваки детаљ. Пажљиви рачуновођа, увек је знао којом количином муниције располаже као и која је тачна вредност новца. Био је занесењак за контролу и статистику, државши тако све у максималној тачности и уредности. Много је сведочанстава о његовој беспрекорној способности да запамти много цифара напамет. И упркос тим чињеницама, постоје многе ситуације у његовом животу које обарају сваку теорију која покуша да га опише. То се опет приписује његовој прилагодљивости, као и толико различитим и специфичним ситуацијама којима је та прилагодљивост доведена до савршенства.

Осим због славе и уметности, вероватно је боље да овај човек није постојао. Имајући у виду да се његова владавина, која је, како каже Тијер, наставак Револуције, завршава страшним поразом. Његов блистави ум је продужио по великој цени оно што је изгубљено отпочетка. Толико победа и похода који се враћају на тачку одакле је Република и започела, онде где је Луј XVI оставио земљу, да би се изашло из природних граница што је одавно смештено у музеј пропалих тежњи свих великих војсковођа пре њега. Лепе слике настале у том периоду нису вределе толико напора и смрти. Што се тиче саме Наполеонове државе, која је трајала током четири режима, она се распала у комаде.

За напредак човечанства би се у скорој будућности могао више ценити Ампер од Наполеона. Можда би се, после свега, за ратног генија уздигнутог на острву Излазећег сунца а несталог на острву оног Залазећег, могло рећи да је један соларни мит. Готово се одмах по његовој смрти почело нагађати са оваквим симболичким претпоставкама.

Наполеон није заштићен од заборава. Ипак, и после више од сто година, слава његовог имена је нетакнута, са својом способношћу да се одржи колика је била и његова способност да влада. Када је отишао из Малмезона у Рошфор пре удара на непријатеља, отишао је полако, нерадо напуштајући светску сцену. Отићиће из људског сећања једнако полако и с времена на време се чује поново његово име кроз бурне године, кроз револуције, кроз чудне гласине о цару који је сишао са друге стране земље на нове хоризонте. [11]

 

Три слике острва Света Јелена, места Наполеонове смрти; јужни Атлантик

 

Временска линија

  • август 1769 : рођење у Ајачу на Корзики.
  • јануар 1779 : уписивање на колеџ у Отану.
  • мај 1779 : уписивање на колеџ у Бријену.
  • октобар 1784 : кадет париске војне школе.
  • септембар 1785 : поручник Ферске артиљерије у Валенси (Француска)
  • септембар 1786 : повратак на Корзику; подршка Паскалу Паолију
  • јул 1792 : чин капетана
  • јун 1793 : Паоли га истерује са Корзике
  • септембар 1793 : учествује у опсади Тулона (Француска)
  • децембар 1793 : добија чин генерала другог реда
  • 9-20. августа 1794 : заробљен као робеспјерист у тврђави Каре д’Антиб.
  • октобар 1795 : чин генерала дивизије
  • март 1796 : венчање са Жозефином од Боарнеа
  • март 1796 : долазак у Ницу и преузимање италијанске војске
  • април 1796 : победа у бици код Монтенотеа
  • април 1796 : победа код Мондовије
  • мај 1796 : победа код Лодија
  • август 1796 : победа код Кастиљоне
  • јануар 1797 : победа код Риволија
  • април 1797 : потписивање Лобенског мира (Аустрија)
  • октобар 1797 : споразум Кампо Формио са Аустријом
  • март 1798 : чин генерала Источне војске
  • јун 1798 : освајање Малте
  • јул 1798 : победа код пирамида у Гизи (Египат)
  • октобар 1798 : побуна у Каиру; смрт 800 француских војника
  • март 1799 : освајање Јафе (Израел)
  • април 1799 : победа на планини Табор (Израел)
  • октобар 1799 : Наполеон се искрцава у Француску
  • 9-10. новембар 1799 : војни пуч
  • фебруар 1800 : оснивање банке Француске
  • март 1800 : Бонапарта је именован за Првог конзула; има моћ над целом Француском
  • јун 1800 : победа код Маренга (Италија)
  • фебруар 1801 : Луневилски мир са Аустријом
  • јул 1801 : потписивање Конкордата са папом Пијем VII
  • март 1802 : потписивање Амијенског мира са Енглеском
  • мај 1802 : оснивање Легије Части
  • мај 1803 : продаја Луизијане Сједињеним Америчким Државама за 70 милиона долара
  • мај 1804 : Наполеон је проглашен за цара Француске
  • децембар 1804 : устоличење Наполеона у Богородичиној цркви у Паризу испред папе
  • март 1805 : Наполеон I постаје краљ Италије
  • октобар 1805 : победа код Улма
  • октобар 1805 : пораз у поморској бици код Трафалгара; адмирал Нелсон по други пут уништава француску флоту
  • децембар 1805 : победа код Аустерлица; крунисање прве године Царства
  • август 1806 : изградња Тријумфалне капије у Паризу
  • октобар 1806 : победа код Јене
  • октобар 1806 : тријумфални улазак у Берлин
  • новембар 1806 : Наполеон наређује Континенталну блокаду трговине са Енглеском
  • фебруар 1808 : освајање Рима, друга Наполеонова политичка грешка
  • март 1808 : напад француских снага на Шпанију
  • мај 1808 : Устанак у Дос де Мају; велики губици на обе стране
  • јун 1808 : капитулација у Бајлену (Шпанија); први француски пораз од 1798.
  • новембар 1808 : Наполеон интервенише у рату са Шпанијом
  • новембар 1808 : победа код Сомосијере
  • децембар 1808 : капитулација Мадрида; Жозеф, Наполеонов брат, постаје краљ Шпаније
  • април 1809 : Аустрија објављује рат Француској
  • април 1809 : победа код Екмула (Немачка)
  • јул 1809 : победа код Ваграма (Аустрија)
  • октобар 1809 : мировни споразум у Бечу
  • децембар 1809 : Наполеон се разводи од Жозефине јер она не може да му роди потомке
  • април 1810 : Наполеон жени Мари-Луизу, једну од ћерки аустријског цара
  • мај 1811 : рођење Наполеона II, краља Рима
  • јун 1812 : Француска и Русија, некадашњи савезници, објављују једна другој рат
  • септембар 1812 : победа код Москве
  • септембар 1812 : улазак Наполеона у Москву
  • март 1813 : Пруска објављује рат Француској
  • мај 1813 : победа код Бауцена
  • мај 1813 : победа код Луцена
  • август 1813 : победа код Дрездена
  • октобар 1813 : пораз код Лајпцига
  • март 1814 : Мармонова предаја Париза
  • април 1814 : прва абдикација Наполеона; збогом из Фонтанблеа
  • мај 1814 : Наполеон се искрцава на острво Елбу
  • март 1815 : Наполеонов долазак у Париз; све трупе Луја Осамнаестог се групишу
  • јун 1815 : победа код Лињија
  • јун 1815 : пораз код Ватерлоа; пад Наполеонове моћи
  • октобар 1815 : Наполеон се искрцава на острво Света Јелена
  • мај 1821 : Наполеонова смрт на острву
  • децембар 1840 : доношење његовог пепела у Париз по наређењу Луја-Филипа [1]

За ПУЛС Младен Милосављевић

Извори

  1. https://napoleonbonaparte.pagesperso-orange.fr/chronologie.htm

  2. https://fr.wikipedia.org/wiki/Bonaparte_franchissant_le_Grand-Saint-Bernard

  3. Max Gallo, Le chant du départ, Éditions Robert Laffont, S.A., Paris, 1997

  4. Max Gallo, Le soleil d’Austerlitz, Éditions Robert Laffont, S.A., Paris, 1997

  5. https://www.napoleon-empire.net/batailles/pyramides.php

  6. https://www.histoire-image.org/fr/etudes/bataille-pyramides

  7. Jacques-Olivier Boudon, La France et l’Europe de Napoléon, Armand Colin, 2006

  8. https://fr.wikipedia.org/wiki/Calendrier_r%C3%A9publicain

  9. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%82

  10. https://fr.wikipedia.org/wiki/Promesse_de_mandat_territorial

  11. Jacques Bainville, Napoléon, Paris : Arthème Fayard et Cie, Éditeur, 1931, 500 pp. Collection : le livre de poche historique, no 427-428.

  12. http://kleurrijkhortense.blogspot.com/2012/03/college-of-autun-in-burgundy-france.html

0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments