Ulogujte se / Kreirajte profil

Leonard Cohen – Poeta koji je išao u rat

“Neka duh ove pesme
Slobodan i čist
Bude vam u borbi
Protiv neprijatelja štiti.”

Šestog oktobra 1973. izbio je takozvani Jom kipurski rat. Zvezckanje oružja, napad na malu zemlju okruženu neprijateljima se naslućivao, ali da li je iko mogao pretpostaviti da će se to desiti na najsvetiji jevrejski praznik Jom Kipur?

Goldu Meir je Jordanski kralj Husein tajno doletio u Tel Aviv obavjestivši je da je početak agresije na domaku. Međutim, mnogi izraelski zvaničnici se nisu suočili sa činjenicom da je srategija neprijateljskih zemalja vrlo ozbiljna, te su po njihovom mišljenju Sirija i Egipat demonstrirale samo silu.

Jom Kipur je najsvetiji jevrejski praznik kada većina izraelaca u sinagogama, na molitvama, bez obzira da li su religiozni ili ne.

Zvuk sirena, potom buka vozila koja su jurila ka liniji frontova. Bolje reći jurili su da odbrane ono najsvetiije, svoje parče zemlje, što su hiljadama godinama osvajači pokušali da im otmu. Izvrtana istorija, nepravda, naraod koji je na svom tlu je nazvan okupatorom, ali jedno je bilo sigurno: Izrael nije bio tu da nestane sa mape već da se uzdigne.

Da ne govorim o činjenici kako je kukavički čin napasti vojsku na najsvetiji dan, na dan posta.

Ono što Izrael čini jedinstvenim je da onaj koji ga oseća srcem i dušom ga brani životom.

Glumci, pevači i muzičari iz Tel Aviva su se sastajali kako bi osmislili strategiju ne davanja svoje zemlje u pepeo ponora.

„U kafeu „Pinati“, Oshik Levi, atraktivna pop zvezda čiji je album izašao te godine, predsedavao je jednoom takvom okupljanju. Bili su tu i pevačica Ilana Rovina, kćerka legendarne glumice Hne Rovine, pevač i glumac Pupik Aron, kao i mladi muzičar Mati Kaspi.

Levi je primetio mršavog čoveka koji je sedeo u uglu kafea… Delovao mu je nekako poznat, pa je u polušali rekao da ga podseća na Leonarda Cohena. „Samo se nadaj“, Reče mu Rovina.“

Zaista je bilo neverovatno da čovek koji je napravio senzacijalnu karijeru sedi  s njima u kafeu, a da ne govorimo o detalju kad je napustio porodični odmor u Grčkoj kako bi branio svoju jedinu otadžbinu, svoj Izrael.

Levi je opušteno pitao Cohena da li bi seo za njegov sto, i pričajući o svojoj zamisli obiđu prve borbene linije. Cohen je delovao zbunjeno. Cohen je u Grčkoj ostavio suprugu Suzanu i jednogodišnjeg sina Adama.

Naravno, gitara je bila obezbeđena, Chenovo srce puno i prazno, noseći u sebi jaku snagu da odbrani svoju zemlju zajedno sa drugovima iz trupe a isto tako i prazninu jer je znao da je na Hidri ostavio porodicu.

Cohen je, logično pevao depresivne pesme, ali u jednom trenutku sve se promenilo, i zapevao je:

Lover, Lover, Lover.

Interesantno je da je Cohen pevajući padobrancima: „So Long, Marianne“. Ova pesma je specifična po tome što je napisana da bude slušana u ušuškanom domu i voljenom ljubavi u zagrljaju. Tu pesmu je govorio desetinama umornih boraca koji su potajno molilii za čudo da neprijatelji ne sravne jedino što imaju, svoju zemlju, dom, porodicu, nostalgiju i jecaj da se vrate u obećanu zemlju.

U jednom intervjuu Leonard je rekao da u ratu niko ne gubi vreme već da svako oseća odgovornost prema sabratu, dodala bih, koliko brani pesmom, rečju koja seče kao mač toliko je spreman i krvlju da brani svog saborca.

To je osećaj jedinstva, sabornosti, jednakosti, sličnosti, to je nit koju ne nosi običan život, to je nit koja se lojalnošču dokazuje, životom brani, suzama oplakuje, zemlju svoju ponosno gazi.

“Cohen nije bio samo prskosan, sledio je tradiciju iz Judaizma, koja kaže da, uprkos nebeskom poreklu Božijih odluka, one nisu izuzete od ljudskog kritičkog razmatranja. Priča iz Talmuda prikladno potrepljuje taj stav od ljudskog do kritičkog razmatranja.”

Cohen je uvek imao želju da zna ko je taj koji presuđuje.

Cohenov pristup po pitanju Boga, metafizike, prirode, inspirisao je mnoge umetnike.

“It has fathers and sons in it and sacrifice and slaughter, and an extremely honest statement at the end. It does say something about fathers and sons and that curious place, generally over the slaughtering block where generations meet and have their intercourse. I think probably that I did feel [when I wrote it] that one of the reasons that we have wars was so the older men can kill off the younger ones, so there’s no competition for the women. Also, completely remove the competition in terms of their own institutional positions. The song doesn’t end with a plea for peace. It doesn’t end with a plea for sanity between the generations. It ends saying, ‘I’ll kill you if I can, I will help you if I must, I will kill you if I must, I will help you if I can.’ That’s all I can say about it. My father died when I was nine, that’s the reason I put that one of us had to go.”

Resursi: COHEN- Muzika, iskupljenje, život – Liel Leibovitz

Za P.U.L.S.E Milošević Slavica

  •  
  •  
  •  
  •  

8 komentara na tekst Leonard Cohen – Poeta koji je išao u rat

  1. Bojan

    10/01/2018 at 00:42

    Procionistički i šovinistički tekst, još i nepismen, ne mogu da verujem da je Puls objavio ovakvo smeće, fuj ,stidite se, ne razlikujete se od četnika koji se sa cionistima nimalo ne razlikuju po zločinima.

  2. Vlado

    10/01/2018 at 00:46

    Kakav treš od teksta, čoveče, započeti godinu sa snižavanjem standarda, par kartica teksta punih loše napisanih rečenica kojima se idealizuju izraelski zločinci!

  3. Milan

    10/01/2018 at 01:32

    Nažalost, i PULSE popušta desničarskim trendovima.

    Šokiran sam i razočaran da se ovako pristrasan tekst koji apologetizuje fašizam našao na ovom portalu.

    Ne mogu da podržavam ovako licemeran portal, ovim postupkom ste pokvarili sve ono za šta ste se navodno do sada zalagali.

    Naravno, imaćete publiku za ovo, sve one šovene, nacionaliste čija je ličnost izgrađena mitologijom koja suvereno vlada srpskom historiografijom još od devetnaestog veka.

    Cenu ovakvih nepromišljenih delovanja ćete svakako platiti.

  4. Boban Savković

    10/01/2018 at 12:56

    Bliskoistočni sukob je izuzetno komplikovan i u njemu nema samo dobrih i loših strana. Donekle je razumljiva pristrasnost onih koji su, na različite načine involvirani u čitav konflikt i objavljeni tekst ilustruje takav način razmišljanja i shvatanja situacije. Isto tako, spremni smo, da u bilo kojem trenutku, objavimo i tekstove koji odražavaju shvatanje situacije drugih umešanih strana.

    Nemamo problem sa tim da budemo kritikovani, ali mislimo da je suvišno napomenuti da tekst odražava stav autora i da, kao takav, nije stav redakcije Pulsa, pogotovo što je na sajtu objavljeno više desetina tekstova o globalnim svetskim konfliktima koji se nikako ne mogu podvesti pod odredbe poput “desničarski”, “šovinistički”, “nacionalistički”, “licemerni”, “pristrasni”, a podsetiću Vas teksta koji je Pulse objavio decembra 2011. godine na istu temu o kojoj govori tekst koji je predmet kritike: https://pulse.rs/nestasni-jevreji/

    Svrstavanja sa strane i podržavanje nekih od strana uvučenih u konflikt sa istovetnom argumentacijom koja se, navodno, kritikuje, je opasnost koje smo bili svesni. Na žalost, kao urednik Pulsa, mogu da primetim da su te bojazni bile opravdane i da ovi komentari imaju karakteristike koje se pripisuju tekstu koji kritikuju. No, svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje i kao sajt to pravo ćemo zaštititi.

  5. Dragan

    10/01/2018 at 20:41

    Odličan tekst a ovi komentari komunističko-nacističkih zlikovaca odozgo su sramota za celu vrstu kojima isti pripadaju i još jedan dokaz da današnja tzv. levica priča o Marksu a misli na Hitlera i da je najveći neprijatelj zdravog razuma.

    Pozdrav autorki

  6. Aleksandar

    11/01/2018 at 01:34

    Komentar urednika Pulsa otkriva mnoge značajne ideološke karakteristike:

    a.) apologija desničarskog teksta relativizovanjem fašista koristeći sada več utabanu i izlizanu floskulu o nemogućnosti apriorne etičke razlike između ”dobrih i loših strana” čemu se suprotstavljaju činjenice društvene stvarnosti (gospodo, nije vam ovo književnost pa da se možete služiti kritikom npr. ”teorije odraza”)

    b.) Tvrdnja o razumljivosti (?)pristrasnosti autora fašističkog teksta bez argumenata koji bi opravdali tu samoniklu ”razumljivost”.

    c.) Činjenica da je Puls publikovao ovu desničarsku odu zločincima i okupiranoj teritoriji u kojoj se poziva na pregršt metapriča kao vodećih instrumenata cionističke ideologije.

    d.) zaključak o ”istovetnoj argumentaciji” se naslanja na prvu tačku po pitanju daljnjeg relativizovanja čime urednik Pulsa kroz ceo tekst, a posebno na ovom mestu, iznova pokušava Pulsu osogurati lažni utisak objektivnosti.

  7. Danilo K.

    11/01/2018 at 01:38

    Pa da vam i neko pljune u lice vi bi se postarali da u duhu parlamentarizma i demokracije to onako svojski zastitite i prihvatite kao realnost..sta je 21 vek utripovao da moze izaci na kraj sa svim bolestinama ako eto kaze mi se slazemo sa svim i sve prihvatamo..e pa bas lepo ..a sto se tice teksta nikad kraci i nikad glulji tekst ne procitah a Koen je izgleda utripovao da je Bajron..samo sto je za razliku od njega Bsjron isao u Grcku da se bori protiv turskih varvara a Koen po svoj prilici da se brcka po peloponezu i da trazi raspusne djeve

  8. Danilo K.

    11/01/2018 at 01:43

    Zaista nisam znao da uredniku ovog magazina treba drveni advokat sa nekom svojom strucnom metodologijom gde si se pogubio i uopste o nikakvoj filozofiji nije ni bilo reci u ovom tekstu.

Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *