Život je nepredvidiv i ume da bude mučan i težak. Danas smo na vrhu, a već sutra možda na dnu. Dešavaju se raskidi, bolesti, nesreće, rastanci sa ljudima koje volimo, otkazi, teški dani… Ali, sve je to život koji moramo prihvatiti kao takav. Film “Rust and Bone” je veliko umetničko delo koje govori o tako životnim, ljudskim stvarima. Reč je o zaista dobrom filmu, pažljivo napisanom, slojevitom, vešto režiranom, nabijenom emocijama, divno snimljenom i sjajno odglumljenom.

No, krenimo redom. Francuski reditelj Jacques Audiard je, doduše, ime od kojeg se ništa manje nije ni očekivalo, ali je u ovom pogodio svaku pravu notu. Imao je Audiard kroz svoju karijeru opasno dobrih filmova (A Prophet, Dheepan, Read My Lips), a “Rust and Bone” bi mogao da bude na samom vrhu. Scenario je napisao zajedno sa svojim stalnim saradnikom Thomasom Bidegainom, a radi se o ekranizaciji jedne od novela kanadskog pisca Craiga Davidsona. Dalje, dvoje glumaca su izgleda bili stvoreni za ove uloge, pa su prilično kompleksne likove odigrali Marion Cotillard i Matthias Schoenaerts, glumci od kojih se takođe očekuje ono najbolje. Sve je to Audiard fino ukomponovao i napravio pravi pobednički tim. Iskreno i bez kalkulacija, film uspeva zbog toga da pogodi emociju kod gledaoca. Međutim, radi se o zaista teškom filmu, posle kojeg nam treba par dana da saberemo utiske i da dođemo sebi. Ne samo zbog priče, već i zbog načina na koji je snimljen, montiran, izveden, i zbog sveukupnog kvaliteta.

Stéphanie (Marion Cotillard) je dreserka kitova čiji se život naglo preokreće kada se u toku jednog nastupa dogodi nesreća i budi se u bolnici bez obe noge. Težak trenutak, sve su oči uprete u nju – šta će učiniti? Da li će verovati da može da nastavi sa svojim životom posle ovoga? Jednostavno smo uronjeni u okolnosti i na direktan i fizički način osećamo njenu bol i užas. Suočena s nepodnošljivim posledicama, i dubokim bolom, obraća se Alainu (Matthias Schoenaerts), uličnom bokseru koji se bori s promenama u vlastitom životu i kojeg je sasvim slučajno upoznala. Alain takođe ima svoje brige jer je dobio petogodišnje dete da brine o njemu. Sam je njegov sin, no on ga jedva poznaje. Bez krova nad glavom, bez novca i prijatelja, Alain nalazi utočište kod svoje sestre Anne (Corinne Masiero) u Antibu, na jugu Francuske. Njegova životna situacija se tamo odmah popravlja. Anna ih smešta u svoju garažu, a dete uzima pod svoju brigu. Alainov direktan, nemilosrdan temperament postaje slamka spasa za Stéphanie koja kao da je ponovo oživela pored njega. Ali, i on se takođe menja zahvaljujući njoj. U suštini, imamo dve mučene duše koje će se sastaviti i suštinski izmeniti život jedno drugom.

On kao njen zaštitnik i podrška ipak nije predstavljen kao heroj (ili ipak jeste). On je ograničen momak, hladan, sve radi bez razmišljanja, previše siguran u sebe i po cele dane se mlati po ulici, dok usput pokušava da uspostavi kontakt sa otuđenim sinom. Alain je za Stephanie sada bukvalno ceo njen svet nakon njene nesreće i jedino joj odgovara njegovo društvo. Međutim, on nju ne žali preterano i jedva primećuje njenu bol. On je nemilosrdan kao i život. Ona je za njega seksualna kombinacija, ali s vremenom počinju da formiraju čvrstu vezu.

U filmu “Rundskop” (2011) koji je nominovan za Oscara, glumac Matthias Schoenaerts ostavio je snažan utisak svojim eksplozivnim likom. Njegova uloga ovde u “Rust and Bone” je gotovo produžetak tog lika, ali s dodatnom dubinom, potvrđujući da njegov talenat kao glumca znatno prevazilazi njegovu mišićnu masu. Ovde u filmu je prilično neozbiljan lik. Sina često ostavlja na brigu kod sestre kako bi mogao da provodi vreme radeći neobične poslove i trenirajući u teretani. On je tokom većeg dela filma tip za koga niste sigurni da li vam se sviđa ili ne, a ipak ne možete da skrenete pogled s njega: momak koji se mota po ulici u trenerkama, osoba koja misli da je mnogo lepšeg izgleda nego što stvarno jeste, i da je mnogo pametniji nego što stvarno jeste. Ali, što je najbitnije, u suštini nije kvarna osoba. Kasnije, započinje borbe golih ruku po ulici, motivisan delimično novcem, ali uglavnom to radi zbog „zabave“ – adrenalina. Slično uzbuđena, Stéphanie na kraju postaje njegov menadžer, i prati ga tokom njegovih borbi.

Marion Cotillard i Matthias Schoenaerts su uvek zanimljivi za gledanje u filmu. Cotillard je iznenada privukla pažnju javnosti svojom Oscarom nagrađenom ulogom Edith Piaf u filmu “La Vie En Rose” (2007), a ono što ova talentovana glumica radi u ovom filmu je jednostavno maestralno. Sa svojim otvorenim, izražajnim licem (lišena svakog glamura i bez šminke), ona nam daje vrlo uverljiv prikaz žene koja je emocionalno i fizički ranjena, a zatim se oporavlja i na fizičkom i na psihičkom nivou, dok mi verujemo u sve što joj se dešava. Francuska glumica je takođe globalno poznata po svojim sporednim nastupima u megablokbasterima Christophera Nolana “Inception” (2010) i “The Dark Knight Rises” (2012), ali je impresionirala publiku još od svog nastupa u filmovima “Taxi” i “Taxi 2” koje je producirao Luc Besson pre više od dve decenije.

Reditelj Jacques Audiard i njegove dve zvezde nagrađeni su na raznim festivalima, a “Rust and Bone” je ujedno i pravi primer kako izgleda jedan savršen film koji ima sve što je potrebno i sve radi prvoklasno. Romantičan, ali nemilosrdan i emotivan, “Rust and Bone” je moćan film od početka do kraja. Na čelu sa Jacquesom Audiardom i dvoje velikih glumaca, svi komadi su se tačno posložili. Međutim, zašto mi gledamo životne muke tih ljudi koji su isto tako nesavršeni kao mi, koji su nam zbog toga nekako bliski, a opet daleki? Čisto sumnjam da mogu sebi i vama odgovoriti na to pitanje.

za P.U.L.S.E: Marko Jovanović

  Film, Marko Jovanović, Rust and Bone