Slepilo Srbije i Žosea Saramage

Slepilo Srbije i Žosea Saramage: U potrazi za građaninom

Dok su građanski pokreti u Latinskoj Americi imali glavnu ulogu u stvaranju dobrog društva, Srbijom vladaju apatija, klonulost duhom i podaništvo, kao u kniškim hiperbolama portugalskog nobelovca.

Da je jedini nobelovac za književnost na portugalskom jeziku doživeo stotu, svakako bi danas bio razočaran što su građani postali “agresivna skupina građanske orijentacije”, umesto da izrastu u svetsku supersilu, kako je to očekivao Jose Saramago.

“Danas postoje samo dve velesile. Jedna je Amerika. A druga je građanin. Svako od nas je supersila. Čovek može sve, samo ako hoće i ako toga postane svestan”,

govorio je Saramogo. Njegove ideje, reči i dela naglašeno danas odzvanjaju u liberoameričkom svetu, gde se obeležio vek od rođenja Saramaga (1922-2010)m čija je književnost nagrađena Nobelom (1998) i do danas je to jedina literatura na portugalskom jeziku koju  je Akademija u Stokholmu ovenčala najprestižnijim priznanjem.

Malo se u Srbiji pominje ovaj veliki pisac i neposustali levičar. Iako su gotovo svi njegovi romani, i većina ostalih dela, još od ranih dvehiljaditih, u odličnom prevodu (Jasmina Nešković, Dejan Stanković, Tanja Štrbac, Tatjana Manojlović) čitana kod nas, političari i uticajni aparati oko njih više se druže sa kriminalcima nego sa piscima. Pogotovo im nije ni na kraj pameti neki Saramago, Portugalac, humanista, koji poziva građane da progledaju. Na ideju da opet pišem o Saramagu, njegovom Slepilu i potonjem Ogledu o pronicljivosti, te dve romaneskne parabole o obnevidelom društvu, došla sam upravo zbog progresivne verbalne represije i zlostavljanja građana od političkog aparata u Srbiji.

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
student
student
11 days ago

neće pobedti ni prvi ni drugi, nego treći