„Graditelji Beograda 1815-1914“ Beograd, kao prestonica kneževine, bio je tursko naselje opasano rovom i bedemom od nasute zemlje, sa petnaestak džamija, nekoliko amama, turbeta i hanova. Posle dobijanja izvesne samostalnosti, 1830. godine, knez Miloš shvata da sa domaćim kadrom ne može da izgradi zemlju. Inženjere traži napolju… S njima počinje evropeizacija Srbije, ali i monografija […]
Архитекта Андреа Паладио (Падова, 1508–Вићенца,1580) може се сматрати и првим „глобалним” архитектом, не само због онога што је пројектовао, него и зато што је на свом „путовању” кроз векове „обишао” континенте, распршивши паладиовске елементе из чинквечента све до данашњих дана. Његова уметност изазвала је вишевековну револуцију која је дубоко утицала на начин градње широм Европе, нарочито у Енглеској. […]
Sveprisutnost arhitekture u čovekovom dnevnom okruženju, vizuelna, psihološka i upotrebna neizbežnost ističu njen značaj i moć, ali joj se istovremeno postavljaju i kao ograničenja. “Uloga arhitekture je da slavi. Tamo gde nema šta da se slavi, nema ni arhitekture”, smatrao je Ludvig Vitgenštajn. Njime je esencijalno obuhvaćen celokupan istorijski kontekst u kome su nastajali pojedini […]