Zaostavština Alberta Ajnštajna Većina Ajnštajnovih biografa zanemaruje poslednjih 30 godina njegovog života, smatrajući ih gotovo uvredljivo nedostojnim genija, mrljom u njegovoj blistavoj biografiji. Ipak, razvoj nauke u poslednjih nekoliko decenija pruža jedan sasvim drugačiji pogled na njegovu zaostavštinu. Budući da je njegov rad bio suštinski važan, te da je menjao osnove ljudskog saznanja, Ajnštajnov uticaj […]
“Čarobni breg” Tomasa Mana i teorija relativiteta U Einsteinu slavi radikalna moć mišljenja (…) jedan Trijumf (…)! Vrijeme: nije više apsolutna, neovisna komponenta našeg razumijevanja svijeta, nego jedna funkcija prostora, koja je zapravo ovisna o tački gledišta deskriptivnog posmatrača. (Arnold Zweig) Thomas Mann – Prostor bezvremenosti Specijalna teorija relativiteta Alberta Einsteina potiče iz 1905 […]
Alkubijerov obrnuti inženjering relativnosti V V V V V Vi Veri Veniversum Vivus Vici Za života osvojio sam Svemir snagom Istine ”Krik 4. Aetira” Iliti: Jedino istinsko i verovatno konačno merilo uspeha (ljudske?!) civilizacije na njenom dugom putu razvoja i usavršavanja biće vidljivo na kraju samo kroz jedno – prizmu savladavanja i eventualne kolonizacije Kumove […]
Zašto je Ajnštajnova teorija relativnosti “najlepša na svetu”? Albert Ajnštajn je u mladosti proveo godinu dana besciljno lutajući. On je znao ono što roditelji tinejdžera često zaboravljaju – da do cilja ne možete stići, ako ne “protraćite” barem malo vremena. Bio je u Paviji. Pridružio se porodici, nakon što je napustio srednju školu u Nemačkoj, […]
Proširena teorija relativnosti – Iako fizika, kao nauka, ima veoma veliki značaj za moderno čovečanstvo, verovatno nam na kraju neće dati konačan odgovor na veliko ’’Zašto?’’ univerzuma. Kvantna elektrodinamika već je pokazala da samim činom posmatranja utičemo na ishod kolektivne stvarnosti. Na određeni način posmatrač i posmatrani su jedno, a koliko i gde god tražili, […]
Elegantni kosmos Juna 1905. godine, dvadesetšestogodišnji Albert Ajnštajn poslao je nemačkom časopisu Anali fizike rad o paradoksu svetlosti nad kojim se prvi put zamislio kao tinejdžer, desetak godina ranije. Pročitavši poslednju stranicu Ajnštajnovog teksta, Maks Plank, urednik časopisa, shvatio je da je prihvaćeni naučni poredak prestao da važi. Bez pompe i fanfara, službenik Patentnog zavoda […]