Ulogujte se / Kreirajte profil

Beogradske priče: Kako smo nasledili turske reči

Ako želite da nasekirate beogradske istoričare i arheologe, onda obavezno pomenite kako naš glavni grad ima „Kalemegdansku tvrđavu“. To je, prosto, netačno, jer ovaj grad ima samo Beogradsku tvrđavu, ali i park, odnosno polje ispred nje. E, to je Kalemegdan.

Zatim poslušajte opšte, ustaljeno mišljenje da reč Kalemegdan znači – „bojno polje“ – i opet ćete se izbrukati pred znalcima.

– Šta znači reč „megdan“ ako nije „dvoboj“ – upitaćete se, i opet dobiti negativan odgovor.

bg-JAVASLUKA_620x0

Megdan i polje

U pomoć smo pozvali Bojana Petkovića, filologa i turkologa, koji je u Turskoj živeo sedam godina, upoređujući svoja stručna i praktična znanja. Sada je profesionalni turistički vodič, specijalizovan za turske turiste u Srbiji, kao i naše koje krenu put Turske.

– Za početak, „kale“ znači tvrđava, ma kako da je ova, naša, imala Gornji i Donji grad – počinje Petković priču za „Novosti“. – Pojam „kale“ bila je odrednica koja je obeležavala prostor ispred tvrđave, a reč „mejdan“ odnosi se na polje, livadu, ili, kasnije – trg. Tako, kada jedan junak onoga doba poziva drugog „na megdan“, on ga ne zove doslovce na dvoboj, već na polje na kojem će se obračunati.

Petković nas dalje vodi kroz imena delova našeg grada, objašnjavajući da je Dorćol dobio ime od dve turske reči. „Dort“ je oznaka za broj četiri, a „jol“ je put. Dakle, Dorćol je mesto gde se spajaju četiri puta, odnosno – raskršće.

bg-turkolog-0810-2013-01

U međuvremenu ostajemo u gradu u kojem često koristimo reč „javašluk“ kao oznaku za loše urađene poslove, ili za nesavesnost, pogotovo u administrativnim i državnim poslovima.

– Kada Turci nekome kažu „javaš„ to znači „polako“, savet da bude umeren – nastavlja naš sagovornik. – Pomalo je smešno poređenje, ali to je slično kao kada današnji klinci upotrebljavaju anglosaksonski termin „kul“.

Dakle, usporavati nekog nervoznog i smirivati nekog do koga vam je stalo, na stranim jezicima bi, šaljivo gledano, moglo da znači da ga terate „u javašluk“ ili „da kulira“.

U našem jeziku je i ustaljena izreka koja je oduvek bila određenje brzopletih poteza: „Što je brzo, to je i kuso“.

– „Kuso“ potiče od turske reči „kisa“, koja određuje nešto što je kratkog daha – nastavlja Petković.

Štaviše, i najpoznatiji beogradski vetar, „košava“ „duva“ sa turskim imenom.

– Kada je 1521. godine Sulejman osvojio Beograd, bitka se odigravala po vrelom, teškom avgustovskom vremenu. Posle brutalnog obračuna i mnogo žrtava, Sulejman je seo na „fićir bajir“ i rekao „hoš hava“. Fićir bair je breg na kraju šetališta, kod današnjeg „Pobednika“ i znači „breg za razmišljanje“, a „hoš hava“ je vetar koji je rashladio Sulejmana, a taj termin znači „prijatno vreme“

Jatak u krevetu

Turska reč „jatak“ znači krevet. U našem jeziku ovaj pojam odnosi se na čoveka koji je saveznik hajduka, odmetnika suprotstavljenog turskoj vlasti. Kod nas je iskorišćen ovaj termin jer je jatak neko ko je obezbedio postelju, prenoćište, odmetniku u nemilosti

Beligrad ormani

U Istanbulu i danas postoji Beligrad ormani, to je park koji nosi ime u slavu našeg grada, a „ormani“ znači „šuma“.

– „Karaburmu“ prevode kao „crni prsten“, mada, istini za volju, reč „burma“ bi danas, u ovom jeziku, pre označavala zavrtanj – kaže naš sagovornik. – Turska reč, nalik ovoj – „burun“, istovremeno, označava i „nos“ i „rt“, na nije isključeno da je to prvobitno bio „karaburun“ – „crni rt“ pored Dunava.

Ako u varoši beogradskoj neko danas napravi „ujdurmu“ mora da zna da su Osmanlije ovom rečju „ujdurmat“ označavale izmišljotinu. Trač, rekao bi neko, ko ne koristi ni turske ni srpske reči.

– Da bismo napravili preciznu razliku, treba znati da je nekada postojao osmanski jezik – upozorava Petković. – U vreme Otomanske imperije, to je bila veštačka tvorevina turskog, arapskog i persijskog jezika. Osmanski je bio pisan arabicom, a današnji turski latinicom. U 20. veku, pod Kemalom Ataturkom, 1928. godine sprovedena je jezička reforma. Tada su postojale posebne grupe stručnjaka, lingvista, koje su imale zadatak da zamene pozajmice iz arapskog i persijskog jezika starim, originalnim turskim rečima. Tako smo mi, u stvari, od Osmanlija usvojili neke reči koje današnji Turci više ne koriste.

bg

Tako naš sagovornik objašnjava da, ako danas od nekoga u Turskoj potražite peškir, izgovorićete reč koju smo mi uveliko usvojili, ali je oni više ne koriste. Turci će uglavnom znati šta ta reč znači, ali su je oni zamenili svojom ustaljenom reči „havlu“. Isto tako, ako pomenete „avliju“, neće pomisliti na ono što mi često podrazumevamo kao kućno dvorište, već na dvorište koje ograđuje džamiju.

– Šta tek reći za reč „peder“ – sa osmehom će Petković. – Nekada su tako zvali oca. Na osmanskom jeziku, peder je otac, a danas su očuvali taj termin samo kada kažu „kajin peder“, što označava ženinog oca, odnosno tasta. Istini za volju, ovaj termin je izvorno grčki, i označava mušku sklonost ka homoseksualnosti, ali su ga Osmanlije, po svemu sudeći, nezgrapno prenele, dajući mu potpuno drugačije značenje.

Terazije

Centralni trg u današnjem Beogradu nedvosmisleno je nazvan po turskoj reči koja označava vagu. Nekada je turski vodovod imao neku vrstu kule, koja je imala funkciju vodomera i raspoređivala je vodu po različitim delovima tadašnjeg grada, pa je termin „terazije“ bio dovoljno upečatljiv da ga ni do danas ne promenimo.

Avale i palanka

Naziv najbliže beogradske planine, prema mišljenju našeg sagovornika, nastaje iz osmanske reči „havaleli“ koja može da označi ili nešto ogromno, veliko ili nezgrapno, ili, opet, onog ko je visok i dominira okolinom.

Avala - pogled iz Kumodraza

Palanke“ su nekada bile drvena utvrđenja koja su se nalazila na putevima kojima se prilazi važnoj tvrđavi ili gradu. Oko njih su se polako formirala manja naselja, a mi smo ovaj turski termin potpuno usvojili.

Bulbulder je deo grada kroz koji je nekada proticao Bulbulderski potok, a u prevodu se radi o Slavujevom potoku, jer je „bulbul“ – slavuj. Istovremeno, Topčider je „tobdžijin potok“.

Društvo za pijanstvo

Reč „dernek“ izvorno znači „društvo“. Bliže je onom značenju koje predstavlja „udruženje“, ali smo ga mi prihvatili kao sinonim za druženje ili žurku. Sasvim logično, u našem slučaju, posle derneka sleduje mamurluk, koji na turskom znači tačno ono što nam sleduje posle dobre pijanke.

Pojam „kafana“ nastao je iz reči „kahve“ i „hane“. Prva nam je odomaćena i prepoznatljiva, i odnosi se na crni napitak, a druga je „dom“ ili „kuća“, pa je jasno kako je nastao ovaj pojam – mesto gde se pije kafa.

Čuvaj se kijameta

Reč kojom obično opisujemo nevreme, vejavicu ili kakvu sličnu vremensku nepriliku, u turskom jeziku označava smak sveta ili sudnji dan.

Aberdareva

Prema rečima našeg sagovornika, reč „aber“ na turskom znači „vest“. Tako je, posle usvajanja mnogih turskih termina još jedan našao svoje mesto. Naime, postoji „Aberdarev top“ kojim je Karađorđev tobdžija obeležio početak Prvog srpskog ustanka. On je bio „glasonoša“ početka novog vremena i konačnog dolaska slobode.

Evo načina da pozdravimo kolege iz RTS-a. Naime, oni se nalaze u Aberdarevoj ulici, a kada pogledamo simboliku ovog imena, i oni su „glasonoše“, sudeći po profesiji kojom se bave.

Zoran Nikolić

Foto: V. Danilov, ilustracija Goran Divac

Večernje Novosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *