Ulogujte se / Kreirajte profil

Deset najboljih gitarskih sola

fender-stratocaster1

Ovo je subjektivan, krajnje subjektivan, a možda ponegde i objektivan, izbor najboljih gitarskih sola koja su o(p)stala do sada…a po svemu sudeći ostaće i dalje:

10. Legenda kaže da je na Bouvijev poziv, Robert Frip spakovao svoj friptroniks, seo u avion i otputovao u Berlin. U studiju je saslušao matricu, pitao Dejvida šta želi a zatim programirao cikličnu gitarsku strukturu koja se ponavlja tokom cele pesme, zatim je spakovao svoje stvari i vratio se – sve u jednom danu. Ostalo je istorija.

9. Bio bih nepravedan ako bih prećutao Ričija Blekmora i sve ono što je uradio u Deep Purple grupi. Za sve one koje su ikada voleli bilo koju od njihovih pesama, ostaje Highway star

8. O ovoj pesmi, kako je napisana i njenom uticaju sve je napisano, ima teksta o njoj i na ovome sajtu. Ako je neka stvar sublimirala sve ono što je Džimi Pejdž uradio onda su to ove Stepenice ka raju.

7. Kit je, negde u Americi, na nekoj od prvih Stouns turneja spavao, kasetofon je bio pored  kreveta, probudivši se sa rifom u glavi, uključio je kasetofon, koji je zabeležio dva minuta muzike i desetine minuta hrkanja. U prvoj verziji, taj rif su trebali da odsviraju saksofoni, ali srećom nisu…jer kako bi izgledala onda muzika sa tranzistora u Fišburnovim rukama, na čamcu koji ide,uzvodno, u Srce (vijetnamske) i svake druge Tame.

6. Čudna pesma tipične američke grupe, pesma koja se jednom desi i zauvek ostaje. Don Felder i Džo Volš u jednom od najznačajnijih gitarskih dvoboja. “You can checkout any time you like, but you can never leave!”

5. Četvorka je bila u haosu, svako je bio u svom delu studija, a onda je Harison pozvao svog prijatelja Kleptona da odsvira gitarski deo na jednoj njegovoj pesmi posvećenoj istoj ženi koju su obojica voleli. Odjednom su svi u studiju bili ljubazni i prijatni. Ostala je jedna od briljantnih pesama sa briljantnog Belog albuma.

4. Trenuci kada se oseti da instrument postaje deo tela jednog muzičara.

3. Dakle istoj ženi, Peti Bojd, posvećene su neke od najlepših pesama rokenrola. Kao član “ad hoc” grupe Derek and Dominous ovaj rif smislio je Djuan Alman a istorija ga je pripisala Eriku Kleptonu kao krik , za sve ono što se dešavalo pre i posle, iz dubine njegove duše.

2. Voters je preuzimao kontrolu nad Flojdima, koncept i većina pesama projekta „The Wall“ bili su njegovi a onda je Gilmor doneo u studio ostatke pesama koje nisu ušle na njegov prvi solo album. Iz tih delova i Votersovog prisećanja kako je na nekom koncertu “Animals” turneje svirao pod injekcijama nastala je jedna od najznačajnijih Flojd pesama…koja ostaje pesma koju su poslednji put zajednički odsvirali na koncertu u Hajd parku.

1. Vudstok je, u stvari, već bio završen…bio je ponedeljak, ljudi su odlazili, a onda se u rano pre podne, pred nekoliko desetina hiljada preostalih na binu popeo Džimi Hendriks i dva njegova prijatelja. Mnogi pamte tadašnju verziju američke himne ali pitanje je da li se na gitari može uraditi više od ovog slight returna.

za P.U.L.S.E   Boban Savković 

11 komentara na tekst Deset najboljih gitarskih sola

  1. Snezana Moracic

    16/04/2010 at 15:07

    slazem se poprilicno, BUT :
    1. Deep Purple – Smoke on the Water
    2. Cream – Crossroads
    3. Hendrix – Voodoo Child
    4. Prince – Purple Rain
    5. Dire Straits – Sultans of Swing

    cudno je da ti se ne svidja Mark Knopfler? ajde za Princa i mogu da ti oprostim

    jedno moje otkrice i razocaranje veliko:
    pesma Wonderful Tonight E.C koji je posvetio lepoj i neodoljivoj Pattie Boyld, koja je meni/tekst/ znacio mnogo, prosto sam joj zavidela na tolikoj neznosti i ljubavi, kad ono…citala sam njenu autobiografiju pre dve-tri godine gde ona objasnjava kako je nastala jedna /za mene/ od najlepsih ljubavnih pesama- skarabudzena je za jedno vece, bez ikakvih emocionalnih i ljubavnih osecanja prema njoj,nego dok je valjda cekao da se spremi za izlazak on iz dosade napisao tekst. a refren mu se vrteo u glavi i to je to.

    koje razocaranje, sada tu pesmu slusam ljuta, muskarci!

  2. Boban Savković

    16/04/2010 at 20:08

    Voodoo Child je, Snežana, bolje čitaj, na prvom mestu…Crossroads je sadržan u ove dve izabrane Kleptonove stvari. Smoke…je, ipak samo rif. Knopfler je..hmm..ipak bih izabrao omiljenog mu Vlatka Stefanovskog i Uči me, majko, karaj me.

    Ima puno toga za navesti…Almani,Springstin, Jethro Tull, Talking Heads..Steve Howe iz Yes-a. Ovo je, ipak, samo subjektivni izbor

  3. Snezana Moracic

    16/04/2010 at 22:34

    ah, da…greska u kucanju, umesto vodoo child je trebalo all along the watchtower/ vidis da sam krenula sa istim grupama a razlicite pesme/
    pa jeste da imamo ‘situaciju sa riffovima sa ‘Smoke’najizrazenuju od svih nabrojanih, ali sta je layla onda?
    ne vidim ja crossroad?
    evo ovde sa winwoodom, ta me pesma nekako uvek reminiscira na duel i vokalno i instrumentalno, kao neka agresivna polemika, ali civilizovana.
    http://www.youtube.com/watch?v=TMR_3BJCmh8

    pa kako ti ne pade na pamet TOCAK, bre? a ne stefanovski/jeste da on senzibilitetom podseca na Knopflera/ ali ni ulazak u harem nije los.riff.
    ne znam za knopflera, mislim da si mnogo strog.
    jeste da je tema ‘muska’ i nije o fashionistima, BUT je but/bez dva t!/
    mada meni prince, kad smo kod butt,kicks butt.
    sta ce bojan od bobishe da stavi samo se pitam?

  4. Moca

    16/04/2010 at 23:22

    na deobi prvog mesta dva gilmorea – dogs i shine on you crazy diamond

    od keitha – gimme shelter

    sve od maidena (murray/smith faza)

    page/blackmore/jimi

    slash – you could be mine

  5. Boban Savković

    16/04/2010 at 23:26

    Dilen zna da svira gitaru? 🙂

    Rif (a i ono posle rifa) Lejle je nemerljiv sa Smoke…
    All along the watchtower (eto Boba) je na četvrtom mestu.

    Vlatko je najbolji ex-Yu gitarista.

  6. Boban Savković

    16/04/2010 at 23:30

  7. Bojan

    17/04/2010 at 13:32

    Ne mogu ja u ovim vasim metalskim konverzacijama da ucestvujem :wink:. Pink Floyd, Iron Maiden, FK Partizan :D.

    Ustvari slozio bih se sa Bobanom oko Kleptona, a ovo za Peti Bojd nisam znao (Sneki, odslusaj Sad-eyed Lady of the Lowlands, Idiot Wind i Sara od Dilana, sve posvecene istoj zeni, za koju mislim da je dobila najepskije momente rokenrola… i to mitologizacija, pa demitologizacija, pa zalost zbog razvoda, sve u deset godina :), a nesto cenim da joj je Zimi napisao i Can’t Escape From You, jedan sjajan (SJAJAN!) opskuritet sa Telltale Signs: Bootleg series Vol.8 od pre godinu-dve jer u toj pesmi ne mogu da zamislim da ikome drugom osim nje govori to sto govori).

    Pomenucu i Grema Parsonsa, ajde, makar zato sto kazu da je Stounse naucio kantriju (a ima i ona legenda, zna je Moca sigurno, da je Honkey Tonk Women ustvari njegova pesma). I Raj Kuder svakako (ceo opus, ali da pomenem samo onaj sjajni solo u Dzegerovoj Memo From Turner iz filma The Performance). Posto Dilan “never been much of a melodist”, moze The Band. Jel’ biste stavili Grateful Dead na ovaj spisak? Posto se ja slabo razumem u te gitarske deonice a oni su onako, bend cenjen u tim krugovima.

    Nego svaki razgovor o gitari u rokenrolu, kontinuiteta radi, treba da zapocne shave-and-haircut-rifom Boa Didlija, naravno Cakom, a i Dzin Vinsent i Karl Perkins se tu podrazumevaju. Ima ona stvar od Vinsenta, napisana dugo posle pedesetih, i jedna od njegovih poslednjih, How I Love Them Ol’ Songs, pa kaze:

    Doggone my soul, how I love them old songs
    Oh, they were a comfort to me when I was alone
    The dancing stops, but the music she goes on
    Doggone my soul, how I love rock and roll, hey

    And when I hear that double-eagle guitar
    Makes me think of Carl Perkins when he was a star
    Makes me think I’ll spend some of my nights in a bar
    Playin’ that old juke box until the honky tonk’s locked up
    And doggone my soul, they won’t leave me alone
    Oh, keeps reminding me when I was so far from home
    Oh, those heartbreakin’, edge-makin’ country songs
    That take me back to hardwood floors
    And outdoor johns and mason jars

    It’s all I can believe, to believe that it’s gone
    Those hard rockin’, rock and rollin’ life that I’ve known
    The dancing is over, but the music she goes on
    Doggone my soul, how I love rock and roll
    Oh, the dancing’s over, but the music she goes on
    Doggone my soul, how I love rock and roll
    The dancing stops, but the music she goes on
    Doggone my soul, how I love rock and roll

    (Htedoh samo jednu strofu, ali je pesma just too good :D)

  8. Boban Savković

    17/04/2010 at 15:28

    E, pa, Bojane, gde ti vidiš ovde “metalce”? D.Purple i L.Zepp. su , recimo hard rok, ostalo nema veze sa ostalim što ti misliš da ima…

  9. Moca

    17/04/2010 at 16:54

    ni mejdeni nisu metalci. mejdeni su…mejdeni.

  10. Bojan

    17/04/2010 at 19:58

    Pa dobro, bre, drugari, jel’ moram bas sve s navodnicima :wink:? Mislio sam “metal” as in “sve sa gitarskim solazama i dugim pesmama sa vise svirke nego reci, i mnogo struje, distorzija po potrebi”. Mislim, hebiga, pa Flojd i Cepelini su metalu ono sto i (recimo) Dzeri Li Luis i Elvis za (britanski) pank, neko (pra)prepoznavanje

  11. Dragan Šaponjić

    19/04/2010 at 17:47

    samo ste neeeesto maaaalo i zaboravili mozda?
    http://www.youtube.com/watch?v=T7RlW_xfyec&feature=related
    da se rodio kao englez, amerikanac, jevrej, a pozeljno i poder, mnogima sa ove liste bi bio UZOR…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *