Ulogujte se / Kreirajte profil

Devet svetova

PRVO PIJANSTVO

Hoćeš li mu prići ti koji zasad samo izdaleka posmatraš uznemireno more? Osećaš li malodušnost ili strah? Vetar nadima jedra. Ti znaš da su mirna voda i vedro nebo samo varka. Kada se obale jednom pokrenu a nebo i more iznova proključaju, iz njih će progovoriti sam Duh elemenata.

Tada ćeš zaroniti u njih kao u prvo pijanstvo.

DEVET SVETOVA

Šta je smisao ovog užasnog, iscrpljujućeg puta?

Izgleda da naše putovanje nema kraja, dok letimo između krila demonskih kneževa.
Čini se da nas bogovi vode kroz devet svetova i da se naše oči polako gase.

KRAJ JE BLIZU

Koliko dugo znaš za to osećanje?

Koliko dugo te prati?
Već neko vreme, ti više nisi mlad. Tvoje snage više ne rastu nego se smanjuju – uporno, progresivno i neumitno, iz dana u dan.
Vreme je, to je sad sasvim izvesno, promenilo stranu.
Smrt je blizu, mnogo bliže nego što ti misliš. Sreće te u snovima. Odmerava ti korake.
Vreba te iza ugla, dok prelaziš ulicu.
Diše ti za vrat.
Heidi Kirkpatrick

Heidi Kirkpatrick

TOPLE RUKE

Dolazi obično u predvečerje. Sastajete se krišom, u potaji, njen poljubac je ovlašan.

Odavno više nije mlada.

Izgleda ti kao da odlaziš za njom daleko, mračnom ulicom, putem bez povratka.
Pratiš je pognute glave.

Kvari ritam tvojih koraka. U hodu često zastaje.

Sluša šta joj govoriš, i toplo se smeje.

Ima oči deteta. Drhti pod kaputom.

Priča ti onda polako o svemu, i nikad ne pominje decu.

Popićete nekoliko pića, i opet potonuti zajedno u noć, stojeći na palubi broda pod crnim jedrima. Dok joj pridržavaš kaput, podižeš joj s vrata pramenove crne kose. Miriše na kožu, toplu pod tušem. Prate te zlobni pogledi poludama, sa šminkom razlivenom ispod tamnih očiju.

Ima zvonak smeh i tople ruke. Svoje meke prste provlači kroz tvoju kosu i dopušta ti da glavu dugo držiš u njenom krilu. U tebi ponekad bez razloga izaziva tugu.

Pored nje osećaš se kao razvlašćeni kralj, kao kraljević bez nasledstva.

Kaže da od tebe ne očekuje ništa; ti ionako nemaš mnogo da joj daš. Džepovi su ti prazni. Nećeš imati ni za taksi. Pališ joj zadnju cigaretu. Ne možeš je ostaviti.

Da li je to sreća? O tome ne znaš ništa. Jedne noći ćete, to znaš, nestati u hladnom srcu neona. Boriš se protiv toga.

 

Heidi Kirkpatrick

Heidi Kirkpatrick

CRNA JEDRA

Crna jedra na trošnoj lađi.

Nisi ovako zamišljao kraj puta. Nadao si se da će neko da te čeka. Izgubio si svoju crvenu nit. Zalutao si u lavirintu. Pomišljaš da je sudbina poruga. Putovanje ionako više neće trajati dugo. Ti si sanjao zagrljaj Arijadne i bes Minotaura. Sanjao si bronzani mač u snažnoj ruci. Nije ti još mnogo ostalo do kraja. Gledaš svoj odraz u ogledalu. Vidiš lice pod pepelom. Tvoj život bio je greška. Gledaš u mračne oblake.

Čekaš oluju koja će da ga spere.

Heidi Kirkpatrick

Heidi Kirkpatrick

GOSPODAR SAMOĆE

Niko ne zna tvoje ime.

Niko ne zna tvoje snove.

Ti sediš u svojoj visokoj kamenoj kuli, i mrtvim pogledom posmatraš zvezde i svetove kako se gase.

Gledaš kako ih odnosi vetar.

U tebi više nema želja ni strasti. Tvoje slomljeno koplje – tvoj razbijeni štit.

Ne osećaš ništa sem kako se tvoje srce polako hladi.

Ništa sem stiska nečijih hladnih gvozdenih prstiju na njemu.

Pod njima prska tvoja vrela krv.

 
Za P.U.L.S.EBoris Nad

Arktogeja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *