Ulogujte se / Kreirajte profil

U dubinama šume

O spoju poezije i videa

To naravno nije nešto što sam ja otkrila, već se video poezija rađa još krajem 60-tih u Portugaliji sa Ernesto Melo e Castrom, te se danas se klasifikuje kao ogranak video arta. Koliko vidim, autori proteklih decenija najčešće su težili apstraktnijem spoju reči, zvuka i slike, labavijim strukturama. Elem, moja video poezija specifična je po tome što ima zaokruženu fabulu i dramske likove, te više liči na kratki igrani film.

Poeziju izražavam i putem videa prvenstveno jer mi se to dopada, a zatim jer se ujedinjenjem  sa drugim medijima poezija približava čitalačkoj publici na nove i kreativne načine. Što su brojniji kanali za predstavljanje poezije, postojaće i više mogućnosti da ona dopre do ljudi, u ovom vremenu kada su kulturni sadržaji prilično medijski zablokirani. Simpatičan mi je tako bio potez jednog pesnika koji je u Japanu štampao svoje pesme na poleđini kesica za čaj. Verujem da ih je pročitalo više ljudi, nego da su se nalazile u nekom književnom časopisu. Što ne znači da treba da se lišimo književnih časopisa, već da koristimo raznolika sredstva prezentacije.

Prošle godine prilikom posete Kusturičinom Drvengradu pri ulazu u jednu od prostorija pretrnula sam i skamenila se. Prostorija je od poda do plafona bila ispunjena policama sa knjigama, a u sredini se nalazio veliki filmski ekran. Doživela sam nešto kao deja vu, s time da se odnosio na moju budućnost – imala sam osećaj da je vidim pred sobom lepo sažetu u tom prizoru: književnost plus video. Nakon tog pretrnuća, znam da se krećem pravim putem, ako sam uopšte i imala dilema.

O uzorima u stvaranju

Koliko su uzori bitni da bi umetnik imao orijentaciju, i inspiraciju, takođe smatram da je bitno  vremenom odbaciti uzore, ako želimo da otkrijemo ko smo zaista i kakav je naš izraz. To je i najteže i najzahtevnije – biti samome sebi uzor, ali verujem i dugoročno jedino isplativo, jer tako ćemo jedino razviti svoj autentični stil.

[youtube]xqvXz6P3n1o[/youtube]

Što se tiče poezije,  volim poeziju koja gaji neposrednost i dobru komunikaciju sa čitaocem, kao npr. Žaka Prevera ili Dušana Radovića. Verujem da i sama u svojoj poeziji jednim delom negujem ovakav, u pozitivnom smislu „lagan“, lepršav izraz. Volim da pesma bude pitka, laka za čitanje, da čitalac ne oseća muku u čitanju ili prevelik napor, već više razigranost, da „udiše“ poeziju, da se nakon čitanja knjige ne oseća iscrpljeno već oslobođeno. Upakovati ovo sa sadržajem koji nije banalan, pravi je izazov, i taj paradoks je za mene idealni izazov.

U video radu, inspiraciju nalazim na primer u stranim pop spotovima iz 80-tih. Ove muzičke spotove posebno volim jer su puni šarenila i nadrealističkih prizora, i manje više napravljeni  pomoću „štapa i kanapa“, što donosi element igre, igranja, koji se često može naći i u mom radu. Nekada baš taj „uradi sam“ pristup odzvanja poželjnom notom rustičnosti i ljudskog.

O publici

Publika omnibusa „Video V. Poezija“je veoma raznolika – od najmlađih do najstarijih, i muškaraca i žena, s time da beležimo pad interesovanja osoba srednjeg pola. (šala mala) Prateći Facebook, primećujem  da omnibus vole osobe koje vole i kratke crtaće i Ameliju Pulen, a zajednička crta ova dva i omnibusa je, vrlo moguće, donekle detinji pogled na Svet.

O anegdotama sa snimanja

Snimanje je samo po sebi anegdota, šta je lepše nego kada na primer krenemo u neki eksterijer prevozom, kostimirani. Još ako nosimo i neki zanimljivi rekvizit, džinovsku olovku od stiropora ili dasku za peglanje u vidu ajkule, dan i Svet postaju šareniji i uzbudljiviji nego da smo izašli na ulicu bez svega toga.

O poetskim filmovima

Filmovi iz omnibusa su jednostavni ali i hermetični . Film „Udah“ podseća nas na radost življenja. Devojka u belom je simbol inspiracije, autentičnosti, vraćanja sebi i prirodi. Ona posećuje sivilo grada s namerom da nas probudi.  Motiv šume, čest u mojim pesmama, nalazimo i u ovom, i u narednom filmu „Osećajna braća“. Prateći divnu muziku, izletnica u dubini šume sreće braću svirače, večito zaključane u svojoj kolibi. Ovde ćemo povući paralelu sa  stvaraocem zatvorenom u „svom“ svetu, kao neophodnom ambijentu za rad. Nestane li tog ambijenta – u ovom slučaju kolibe, nestaće i divne muzike koju braća proizvode. (Sličnu metaforu nalazimo u filmu „Baskijat“ J. Schnabela, u priči o princu zatvorenom u kuli.)

httpv://www.youtube.com/watch?v=2MYhCKVW35Y

Poetski film „Nauka o ulici“ je među ova tri filma (do sada predstavljena na web-u od ukupno sedam) verovatno najhermetičniji. Majstor ulice transformiše Realnost kreativnim moćima a mladić to posmatra kroz zavesu i podražava njegove pokrete. Na kraju filma, on postaje naredni Majstor (što nema veze sa masonima, prim.). U izvornom tekstu pesme, osoba iza zavese još uvek vežba, dok u filmu pak vidimo osobu već kao novoformiranog Majstora. I u drugim filmovima iz omnibusa radnja je često dopunjujuća u odnosu na izvoran tekst pesme, što pruža priliku za nov ugao  posmatranja.

httpv://www.youtube.com/watch?v=zjhZbLTgp0s

O konceptu zbirke poezije „U aorti mog srca“

Kritičari primećuju da je u pitanju poezija najbliža avangradi, nadrealizmu. Realnost je pomerena, oneobičena. Trudim se, dalje, da negujem lakoću u izrazu, što postižem prvenstveno time što se zabavljam dok pišem. Polazim od toga da ako je meni dosadno to što pišem, zašto da očekujem da drugima bude zanimljivo dok čitaju. Poštižem lakoću i time što čim primetim da u pesmi pomalja kalup, okoštavanje, trudim se da to razrušim. Tako je građena i cela zbirka, pustila sam je da raste na principima slobode i gledala kakav koncept će se u njoj nazreti, i uskoro sam ga i ugledala.

Zbirka je zasnovana na nizu paradoksa, kao i dakle na principu slobode. Usled ovoga, pesme su raznolike, „šarene“, kao da je svaka neki samostalan akter, zasebno biće. Jedan od paradoksa koji je (sam rukopis)  nametnuo je i paradoks detinje VS mudro, koji je predstavljen i na koricama knjige, prizorom deteta u drevnoj šumi. Ovaj paradoks bitan je za moju poetiku jer nas podseća na oslobođenost detinjeg uma – uma bez usvojenih struktura, koji kao takav otvara nove puteve ka višim spoznajama.

Cvetna peripetija

Poznajem jednu osobu

Uvek je postavim pored saksije
da joj u saksiji ne bude neudobno

Međutim, njoj je usled toga
na glavi
izrasla ljubičica!

I zahteva da sklonim ljubičicu
jer ljubičica je ženstvena
(a osoba je muškog pola)

Što pre
naći ću onoga
kome je u moći
da ljubičicu ubere

A do tada
mogu samo da

Pipnem osobu kažiprstom

na mesto obeleženo
markerom
ako će to nešto pomoći da

Joj bude lakše

za P.U.L.S.E Natalija Ž. Živković

povodom drugog izdanja svoje knjige “U aorti mog srca” nagrađene regionalnom eks-Ju “Nagradom Risto Ratković za mlade autore”, na kojoj je zasnovan omnibus “Video V. Poezija” iste autorke prikazivan na filmskim festivalima u regionu i dve televizije.

TwitterGoogle+

Ostavite komentar

Vaša uneta email adresa neće biti javno vidljiva. Obavezna polja označena su *