Антологијски рефрен несрећне љубави

Антологијски рефрен несрећне љубави

(О филму „Звезда је рођена“ редитеља Бредлија Купера. Главне улоге: Бредли Купер, Лејди Гага, Сем Елиот, Ендрју Дајс Клеј, Дејв Шапел)

Прошло је више од четрдесет година од последње верзије филма о успону музичке звезде и њене трагичне љубавне приче назване врло популистичким називом „Звезда је рођена“, назив који је често употребљавана фраза о талентима који рапидно доживе своју славу, али заједно са њом плаћају и цех несрећне љубави и животног разочарења.

Седамдесетих година је ову музичке драме режирао Френк Пирсон, а главне улоге су тумачили у то време славни Барбра Стрејсенд и Крис Кристоферсон. У овој верзији имамо редитеља, уједно  и главног глумца, Бредлија Купера који је, једноставно, заблистао пуним светлом. Направио је свој изванредан редитељски деби, а у исто време одиграо фантастичну улогу меланхоличне музичке звезде која тоне у алкохол и у љубав са младом и талентованом певачицом. Драматуршки предложак Вилијама Велмана и Роберта Карсона је промењен у складу са временом дешавања. Тако овде имамо славног музичара Џека, који налик на Бруса Спрингстина, жари и пали Америком својим хитовима и концертима и који једне вечери одлучи да не оде кући после концерта, него да мало прошета по баровима. Тако улази у један од њих где главне нумере изводе трансвестити, али између њих он налети и на певачицу изузетног талента и  невиђеног шарма. Наравно, он се заљубљује у ту певачицу која се зове Ели, позива је да наступи с њим на његовом следећем концерту, и чак јој уступа авион на коришћење. Одавде креће прича пуна одличне музике и страсти, суочавања са недефинисаним породичним односима са братом и борбом са алкохолом коју музичар Џек на жалост не успева да добије.

И поред тога што траје више од два сата, филм „Звезда је рођена“ има врло густу драматургију и режиран је  са великим умећем. То је, у ствари оно што изненађује. Бредли Купер, глумац кога највише знамо по лаким комедијама као што су  „Мамурлук“ и „Америчка журба“ овде се појављује као занатски врло слојевит редитељ. Кад не би видели његов резиме,  помислили би да му је ово десети филм, а не његов редитељски деби у којем води филм са врло истанчаном смислом за развој ликова. То значи да је он са овим филмом постао несвакидашњи спој ерудитивног редитеља и талентованог глумца. Могу рећи да сам донекле и очекивао да ће он бљеснути пре свега као глумац, кад добије своју одговарајућу улогу, гледајући га у позоришту на Бродвеју у Бут театру како одлично игра главну улогу у класичном комаду Бернарда Померанса „Човек слон“ у режији Скота Елиса. Одличан позоришни глумац који је овог пута добио шансу да покаже своје мајсторство и као редитељ и као главни филмски глумац. Филм је импактан са својом режијским надахнућем, са одлично снимљеним и вођеним сценама, као и са добро изнијансираним ликовима. Он гради свој лик меланхоличног славног музичара са великом смислом за психолошки добро прецизиране трауме. Његов Џек носи на себи терете несређених породичних односа, зависности од алокохола и терет континуиране усамљености коју разбија млада и шармантна певачица коју он случајно среће у бару.

Бредли Купер савршено пева нумере, а с друге стране одлично дочарава гунђавог и увек погнуте главе човека коме појава Ели мења цео животни ток. Лејди Гага као екстравагантна певачица двадесет и првог стољећа у овом филму блиста и као одлична глумица. Лик наивне Ели,  девојке која дању ради у ресторану, а ноћу пева у бару трансвестита. она гради са великом дозом емоција врло студиозно, и изненађује својом компкатношћу и озбиљношћу. Заједно су врло уиграни и имресивни пар. На том нивоу је и епизодни лик Џековог брата, Бобија који тумачи не много присутан глумац Сем Елиот. Доста старији брат с којим Џек има нерачишћене односе појављује се као његов анђео заштитник у свакој ситуацији знајући да се његов брат повремено предаје алкохолу и постаје болно меланхоличан. Сем Елиот ову улогу игра у свом грубом маниру задртог каубоја који се у овој урбаној улози изванредно сналази.

Одличној екипи глумаца ове врло успешне љубавне саге придружују се и сценариста „Фореста Гампа“ Ерик Рот чија је рука и те како видљива с обзиром на то што је прича у филму испричана са великом транспарентношћу без непотребних флешбекова и других сценаристичких лупинга. Заједно са Бредлијем Купером и Вилом Фетерсом он констриуше причу која је чисто емотивна и искрена и то је један од најбитнијих  разлога да се овај филм вине у висине. Метју Либатик, директор фотографије кога највише познајемо по филмовима Дарена Аронофског, овом филму даје један документаристички шмек који је, рекао бих, тачка на „и“. Изузетно продуктиван, овај његов начин мишљења подиже ниво реалности приче чинећи је врло доступном и блиском гледаоцу.

Све у свему филм „Звезда је рођена“ је показао изузетне уметнике као што су Бредли Купер и Лејди Гага, не зато што су досад били анонимни, него зато што су нас одушевили невероватним глумачким и режијским талентом. Филм ће, верујем,  ући у анале америчког филма као једна од најбољих верзија ове приче којој се на сваких пола века врате редитељи и сценаристи не би ли направили нешто другачије од онога што је већ виђено.

за П.У.Л.С: Сашо Огненовски

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments