Ulogujte se / Kreirajte profil

Da li su odela mrtva?

Ako pogledamo kancelariju neke kompanije koja se tek osniva ili možda čak velikih multimilionskih IT kompanija kao što su Google, Facebook, Amazon, primetićemo da pejzaž izgleda potpuno drugačije nego što bi to bio slučaj pre 10, 20 ili više godine. Sve do nedavno je slika takve velike korporacije bila – prostorija u kojoj sede ljudi u odelima i rade za kompjuterom. Danas, teško da ćemo naći nekog ko odgovara ovom opisu.




Čak i među direktorima i osnivačima imamo primere ljudi koji definitivno ne izgledaju kao da su direktori. Obično imamo sliku direktora kao nekog starijeg gospodina koji sedi za velikim drvenim stolom u udobnoj crnoj fotelji, ali je uvek u odelu i nosi kravatu. Malo drugačija slika od Stiva Džobsa koji je uvek nosio crnu rolku, farmerke i bele patike ili Marka Zakerberga koji je poznat po svojim farmerkama i sivim majicama sa kratkim rukavima i trenerkama. Ovaj paradoks direktora u opuštenoj varijanti je izrodio jednu od najboljih kritika luksuznih marki – „da, tipovi u Hugo Boss odelima sa Rolex satovima izgledaju impresivno sve dok ne vidiš njihove šefove u majicama i farmerkama“.

Međutim, ovo nije samo izolovan slučaj jednog sektora koji ruši norme i konvencije. Naprotiv, IT kompanije su postavile nov trend – ugodnost, a ne izgled. Trend su pokupili skoro svi drugi sektori, pa čak i oni gde je gotovo nemoguće zamisliti čoveka bez odela, bankarstvo. JP Morgan Banka, jedna od najuglednijih banaka na svetu sa više od 200.000 zaposlenih, je izdala memo na kom je rekla zaposlenima da poslovna odela i kravata više nisu obevezne. Njihovi klijenti se nisu tako oblačili više i postajalo im je neprijatno, tako da jedan od klasičnih zanimanja koje su ljudi decenijama vezivali za „ozbiljnog čoveka u odelu“ više ne mora da ima svoje odelo.

Dakle, sa pravom se možemo zapitati: da li su odela mrtva? Kada se ovako predoči, čini se da je odelo pred umiranjem, međutim, mnogi se ne bi složili sa tim. Istina je, ovo je jedno jako „loše vreme“ za odela kada stvarno postaju nepopularna, ali nikako nisu mrtva. Zapravo, nisu ni pred umiranjem.

Istina je da se u svetu biznisa u nekim sektorima odelo u potpunosti izbacilo, a negde se postepeno izbacuje poput toga da na poslu ne mora da se nosi kravata. Imamo takve primere i u svetu politike gde u Srbiji često možete videti nekog političara bez kravate ili imamo i poznatije primere iz sveta. Možda najbolji primer je grčki političar i trenutni premijer Aleksis Cipras koji je poznat po tome da ne nosi kravate. To je bio sastavni deo njegovog brenda i jednom kada je stavio kravatu to su izveštavali brojni mediji. Nije bilo bitno šta je uradio, nego da je stavio kravatu!

Kada pogledamo prvu polovinu 20. veka, skoro svi muškarci su nosili odela i kravate. Nije bitno da li je bio lekar, frizer, bankar, političar, profesor, učitelj… Muškarac koji nije radio kao fizikalac je nosio odelo, a ponekad su i ti radnici nosili odela. Kasnije, taj trend se nastavio i u drugoj polovini, ali je broj počeo da opada kako su se pojavljivale nove opcije. Vremenom su se pojavile farmerice i polako je postalo društveno prihvatljivo da se nose. Danas ih skoro svi nose bez obzira na mesto: kancelarija, prodavnica, kod kuće… Činjenica je da su muškarci do tada morali da nose odela, nisu baš imali neki izbor.

Za njih je odelo bila obaveza i nije ih mnogo zanimalo. Nosili su odela koja su svi nosili, bez ikakve posebne želje za tim. Ovi ljudi su nestali vremenom, jer danas retko gde apsolutno po svaku cenu mora da se nosi odelo, a i da mora, ta osoba često neće nositi to odelo nakon posla. Za nju je isto kao i za ljude pre nošenje odela jedna obaveza koju moraju da ispune. Upravo zbog njih ljudi često iznose da je odelo mrtvo.

Za njih jeste odelo mrtvo. Mada, kada pogledamo statistiku, primetićemo da češće muškarci govore da su odela prevaziđena, a ne žene. Odelo ne čini čoveka, to je tačno, ali može učiniti da on izgleda pametnije, privlačnije i uspešnije. Ne samo zbog naše urođene psihološke tendencije da vezujemo lepotu i uspeh, nego i zato što dobro odelo čoveku koji ga nosi daje samopouzdanje. Kao kada nosi oklop, oseća se nepobedivo.

To odlično znaju muškarci koji nose odela koja im savršeno stoje, jer nema ničeg goreg od odela koje loše stoji. Ako je odelo preveliko osoba će izgledati kao da ga je pozajmila od nekog. Ako je staro i nije održavano… Međutim, ako odelo dobro stoji, pa to najbolje ilustruje ispitivanje koje je u Americi sproveo Kelton Research u vezi toga kako žene vide muškarca u odelu. Tri četvrtine ispitanih žena je reklo da je najzgodnija karakteristika muškarca to da se lepo oblači. Više od toga, čak 85% je reklo da je privlačnija osoba koja se dobro oblači od osobe koja je bogata. Sličan broj, 80% je reklo da bi na godinu dana odustalo od neke stvari koja joj je draga, poput odlaska na večeru, korišćenja mobilnog ili čak sexa kada bi joj se partner bolje oblačio.

Interesantna kontradiktornost – sa jedne strane imamo muškarce koji kažu da je odelo mrtvo (i u izvesnom smislu jeste), ali sa druge strane žene koje žele elegantnijeg i bolje obučenog muškarca. Teško je pomiriti ove dve strane, ali zašto je samo u izvesnom smislu odelo mrtvo? Odelo je mrtvo za sve one kojima nije stalo do njega, već su morali da ga nose. Oni nisu znali ništa o odelima, nisu razlikovali italijanski, francuski i engleski kroj, o materijalima od kojih je odelo napravljeno… Neretko ih to toliko nije zanimalo, da je žene kupovala odela i košulje za muža. Međutim, to takođe znači da se rađa nov razlog zašto ljudi danas nose odelo. Mnogi ga ne nose zato što moraju, već zato što žele.

Sada kada više nije obavezno nositi odelo to rade ljudi koji žele da izgledaju lepo i žele da budu elegantni. Pre 30 godina je buntovnik bila osoba koja dođe na poslovni sastanak u košulji i farmerkama, ali danas je buntovnik onaj ko dođe u odelu sa kravatom i maramicom u džepu. Pojavila se masa ljudi koja odela nose ne zato što moraju, već zato što se osećaju bolje u njima i dobijaju samopozdanje zbog toga. Nose ga na poslu, kada izlaze u grad, u slobodno vreme, kad god požele.

Pojavili su se novi dendiji koji se trude da izgledaju što lepše ne samo iz nekog sebičnog razloga kako bi bili najlepši, nego da bi bili elegantni. Da bi vratili stil u svetu koji polako zaboravlja na to šta znači biti lepo obučen. Koji znaju da odeća menja način na koji doživljavamo sebe i na koji nas drugi doživljavaju. Naravno da neki gledaju marku i zato kupuju samo Hugo Boss, Dolce & Gabbana, Armani, ali sve se više pojavljuju ljudi koji ne obraćaju pažnju na to već se fokusiraju na estetiku. Gledaju kako da savršeno uklope, istražuju materijal, gledaju kroj, jednostavno znaju šta kupuju.

Malo je falilo da početkom 21. veka nestanu zanatlije kao što su krojači i obućari koji se specijalizuju za ovaj tip odeće. No, internet je to promenio. Naravno da ga neki koriste da ubrzano gledaju slike i kupe šta im se najviše sviđa, a to im se dostavi na kućnu adresu, no drugi ga koriste da detaljno istraže ono što kupuju. To su ti novi dendiji koji su spasili ovakva znanja. Međutim, kako se naše društvo polako ponovo okreće estetici i sve je bitnije izgledati lepo sa društvenim mrežama.

Danas jesu loša vremena za odela, jer ljudi trenutno više vole opuštenu varijantu od estetski privlačne. Ako dođeš u trodelnom odelu sa kravatom na posao bićeš tema brojnih razgovora koji će se odvijati iza tvojih leđa, a verovatno i ogovaranja pošto ljudi misle da se oblačiš da bi pokazao da si bolji od njih, a ne shvataju da se oblačiš da bi ispunio svoju potrebu za elegancijom. Neko će ti prići i pitati: Što si se tako lepo obukao? Ideš li posle na neku svadbu? Međutim, kao i mnogi drugi ne bih rekao da je odelo pred umiranjem, jer itekako postoje ljudi koji ga nose iz ljubavi, a ne iz obaveze. A, kako se polako sve više sa društvenim mrežama okrećemo estetici, velika je verovatnoća da će tek početi zlatno doba elegancije. Zlatno doba odela (ipak su dobra odela dizajnirana tako da savršeno idu uz ljudsku figuru prekrivajući sve mane i naglašavajući sve pozitivne karakteristike).

Za P.U.L.S.E Miloš Todorović

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



Ostavite komentar

Komentari objavljeni na sajtu ne odražavaju stav uredništva, a stavovi objavljeni u tekstovima nisu nužno i stavovi redakcije.

Zabranjeni su govor mržnje, pretnje, uvrede na nacionalnoj, religioznoj, rasnoj ili polnoj osnovi, kao i psovke. Zabranjeno je i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Takođe, komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.

Obavezna polja označena su *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.