Justina – Lorens Darel (Prva od četiri knjige “Aleksandrijskog kvarteta”)
Pročitala sam jednom ceo Kvartet. Sada sam ovo lepo izdanje dobila na poklon, i čitam jednu po jednu. Jedva sam čekala da završim “Justinu” , da bih negde, sa nekim, podelila utiske o sjajnom, izuzetnom stilu Lorensa Darela. Kod prvog čitanja pratila sam samo priču, a sada sam mogla da uživam u svim onim hipnotišućim pojedinostima kojima Darel do perfekcije udešava svoju knjigu.
Najpre, pomenula bih kolažni i asocijativni pristup temi. Tako u nepredvidivim navratima, reklo bi se bez plana, mimo glavnog toka radnje, upoznajemo Justinu, Nesima, tog lepog koptskog bankara, školovanog u Evropi, sromašnu i u “kvartetu” zapostavljenu plesačicu Melisu, kabalistu Baltazara, neke ljude iz francuskog i engleskog diplomatskog predstavništva – Persevordena, Kapodistriju, Pombala, Skotija, crnačke sluge, beduine.. Čitalac će raspoznavati to mnoštvo po upečatljivim portretima i još upečatljivijim karakterima, originalnim izrekama/ dijalozima, ponekad fatalističkim postupcima.
Obilje je pojedinosti u samom opisu Aleksandrije za kojom Darel žali koliko bi i Grci žalili, i sam Aleksandar Makedonski, da je ikad mogao da vidi ovaj grad, podignut njemu u slavu. Ne napušta ga duh “starog pesnika” koji je prolazio istim ulicama, u potrazi za mladim ljubavnicima, pa osim što ga citiraju njegovi junaci, i on sam navodi dve Kavafijeve pesme na kraju. Grad na obali mora, pesak pustinje, kuća u oazi, noćni lov na patke, pijace i bazari, minareti, i sve kombinacije svih boja, kroz sva godišnja doba, oživljavaju ovaj drevni i intrigantni grad, čije napuštanje Darel ne može da prežali.
A glavni tok radnje je ne samo brak između Nesima i Justine, već i ljubavni četvorougao ( Nesim – Justina – narator – Melisa), i priča o prijateljstvu, posesivnosti, osveti, zlu. Iznad svega, Darel pokušava da dokuči suštinu muško – ženskih odnosa, zašto neko sa nekim živi i kad ljubavi nema, zašto neko šalje uhode da mu prate partnera, zašto neko uporno pokušava da zadrži onog koji se otima, i šta biva kad se ljubavni odnos raspadne. Da li nastaje smak sveta, pa se mora pobeći, osamiti. Skoro svi Darelovi junaci su u reminiscencijama o ljubavi, strasti, prevari, putenosti, i što je zanimljivo, nisu to zaključci laika i amatera, nego kao neko vrhunsko pitanje ljudi koji su opsednuti potrebama tela (“male, potrebne odanosti iz kojih se sastoji ljubav muškarca i žene”).
“… kad se razumevanje koje smo imali do tada – veselost i prijateljstvo zasnovani na ukusima što su nama troma bili zajednički – razgradilo u nešto što nije bila ljubav – kako je i mogla da bude? – već u neku vrstu mentalnog posedovanja, u kojem su veze žudne seksualnosti igrale najsporedniju ulogu. “
” U vezi s ljubavlju ima nešto – neću reći manjkavo, jer manjkavost leži u nama, već nešto u njenoj prirodi oko čega smo se prevarili. Ljubav je užasno postojana, i svakome od nas sleduje samo jedan deo nje, jedna porcija. Kadra je da se pojavi u beskrajnom nizu oblika i da se poveže sa beskrajnim nizom ljudi. Ali, njena količina je ograničena, može da se istroši, da postane otrcana i da izbledi pre bego što stigne do pravog objekta. Zato što njeno odredište leži negde u najdubljim oblastima psihe, gde će se jednoga dana prepoznati kao ljubav prema sebi, tlo na kome gradimo neku vrstu psihičkog zdravlja. “
Divna knjiga, mnogo toga sam obeležila, podvukla mesta kojima ću se vraćati.
Izdavač je Kosmos, prevod sa engleskog Olja Petronić.
Dana Ćirić
Justina – Darel (Aleksandrijski kvartet) napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →