Komentar na gostovanje dr Nestorovića

Pogledao sam dobar deo integralne verzije Nestorovićevog intervjua za Balkan info, pošto je fejsbuk stranica „Dnevna doza antivaksera“ pre nekoliko dan izbacila hajlajtse u trajanju od 12 minuta. Ceo intervju u trajanju od preko tri sata od 20.08.2021. na YT kanalu Balkan info-a trenutno ima preko milion pregleda i odnos sviđanja i nesviđanja dvadeset dve hiljade prema hiljadu. Preko dve hiljade, uglavnom pozitivnih komentara. Od dirigovane Francuske revolucije preko tzv. psi fenomena, ravne Zemlje i skalarnih talasa do Lučićevih “vladara iz senke” i globalnog korona eksperimenta skoro da nema nijedne konspirativne i dokazano pseudonaučne teorije koje se doktor Nestorović nije dohvatio u intervjuu sa voditeljem Aleksandrom Pavkovićem.

Pisao sam već o tome (Fenomen Nestorović) da su ljudi poput doktora Nestorovića čudan, ali dobro dokumentovan kognitivni fenomen kod koga mozak uočava više obrazaca i povezanosti u pojavama koje nisu povezane i da su takva verovanja uglavnom imuna na napad direktnim obrazovnim alatkama. Samo jedan od razloga za to je da što je osoba pametnija, to joj je lakše da stvori ubedljiviju argumentaciju u odbranu svog verovanja, koje je evoluciono stariji i nadmoćniji fenomen od kritičkog mišljenja.

Pored toga što su ljudi prirodno skloni da višeuzročnost pojava i nesvodivu složenost sveta oko sebe tumače kroz jednostavne intuitivne obrasce i ukorenjene kognitivne pristrasnosti, jedan od glavnih uzroka za dobru interakciju između doktora Nestorovića i ogromnog broja njegovih poštovalaca je taj što je doktor Nestorović pametan čovek i u svojoj oblasti vrlo kvalifikovan lekar.

Ljudi to vide, znaju njegove profesionalne kredencijale, pomalo padaju na njegovu žovijalnost i nesporni šarm i zaključuju ovako: Nemoguće je da baš ništa od tih čudnih, apsurdnih, na prvi pogled sumanutih izjava nije tačno kad iza njih tako samouvereno stoji jedan pametan, obrazovan, načitan i prijatan čovek, univerzitetski profesor, specijalista pedijatrije sa subspecijalizacijom iz pulmologije i alergologije, humanista i patriota. Sigurno da tu ima i netačnih stvari, razmišlja prosečan gledalac, ali pošto prosečan gledalac teško može da se snađe u Nestorovićevoj logoreji bizarnih tvrdnji i jeretičkih komentara, on će mu zbog napred iznetih kvaliteta često pokloniti blanko poverenje. Na kraju krajeva, ne bi bilo očekivano da se jedan takav intelektualac fundamentalno ogreši o skoru svaku temu koju otvori, tu mora da ima nečega.

A zapravo ne da je očekivano i moguće, nego je sasvim verovatno. Postoje vrlo dobri dokazi ne da verovanje u samo jednu teoriju zavere čini osobu sklonijom da veruje i u druge, ma koliko njihov sadržaj bio nepovezan, već ljudi mogu verovati i u kontradiktorne teorije zavere o jednom te istom događaju. Teoretičari zavere, o kojima se doktor Nestorović pohvalno izrazio u intervjuu, predloženi konspirativni zaplet objašnjavaju uticajem moćnih ljudi ili organizacija, koji zajedno rade u strogoj tajnosti na ostvarenju nekog, po pravilu zlokobnog cilja. Konspirativno objašnjenje je izuzetno otporno na svaku vrstu provere i testiranja i naoružano novim nivoima zavere koji se dodaju za racionalizaciju svakog novog pobijajućeg dokaza.

Kad se jednom poveruje da bi jedna masovna i sablasna zavera mogla da bude uspešno izvedena u gotovo savršenoj tajnosti (eg. epidemija korone je psihološki eksperiment za procenu poslušnosti ljudi), to sugeriše da je moguće mnogo takvih zavera. Sa ovom neprobojnom eksplikativnom šemom, teorije zavere mogu postati podrazumevajuće objašnjenje za bilo koji složeni događaj ili pojavu, jedinstveni, zatvoreni pogled na svet u kome se verovanja, koliko god bila nepovezana ili protivrečna, međusobno spajaju u monističku mrežu podrške.

Ali doktor Nestorović je medicinski ekspert, univerzitetski profesor, ti nemaš kredibilitet i kvalifikacije da komentarišeš i kritikuješ izjave eksperta! Uvek se mogu naći eksperti koji zagovaraju manjinsku poziciju ili čak neke besmislene koncepte, a upravo tu činjenicu zloupotrebljavaju zagovornici određene pseudonauke. Postoje slučajevi legitimnih naučnih diploma i legitimne naučne karijere ljudi koji promovišu pseudonaučne ideje, objavljuju radove (doduše, ne o tačnosti svojih pseudonaučnih uverenja) u recenziranim časopisima i rade na prestižnim univerzitetima. Zato je vrlo važno pitanje kako običan čovek koji nije ekspert, laik, može da proceni da li je neko ekspert ili ne, da li je ekspert u pravu ili nije i kako da donese odluku o nekom pitanju oko kojeg se eksperti ne slažu.

Jedini meni poznat odgovor je naučna pismenost. Naučna pismenost je vrsta znanja koje nam je potrebno da bismo razumeli pitanja od javnog interesa i ona predstavlja spoj činjenica, vokabulara, pojmova, istorije i filozofije koji nije specijalizovano znanje eksperata, već jedno opštije, manje precizno znanje koje se koristi u svakodnevnom diskursu. Naučna pismenost podrazumeva osnovno razumevanje i korišćenje nauke, budući da bavljenje naukom i korišćenje nauke nije isto. Naučno pismenu osobu teško možete ubediti da kritikovanje astrologije, homeopatije ili kreacionizma zahteva da budemo eksperti u tim poljima, jer bi ona trebalo da zna da ne postoje eksperti u ovim oblastima i da su one ‘vudu nauka’ nepotkrepljena dokazima.

Ono što je u slučaju doktora Nestorovića možda i najvažnije, osoba nije naučno pismena ukoliko poseduje veliko znanje iz samo jedne naučne oblasti, što znači da ekspert iz jedne oblasti može da bude nepismen kada se radi o drugim oblastima. Takav slučaj smo imali pre neku godinu u Srbiji kada je hirurg, univerzitetski profesor i naučni savetnik dr Radmilo Rončević pokrenuo peticiju za reviziju izučavanja teorije evolucije u  školama i na fakultetima, a nju potpisali doktor istorijskih nauka Veselin Đuretić i još „52 akademika, naučna savetnika i profesora univerziteta, 61 doktor nauka, pet magistara, 50 lekara specijalista…“.

To nije toliko neočekivano ako imamo u vidu da je 1) savremeno obrazovanje naučnika sve uže fokusirano (čuvena je anegdota da specijalista zna sve više i više o sve manjem i manjem dok najzad ne sazna sve ni o čemu); 2) pored psihologije, „jeretičkog tipa“ ličnosti sklonog zavereničkim i alternativnim objašnjenjima stvarnosti, naučna nepismenost naročito nije neočekivana kod radoznalog svaštara kakav je dr Nestorović, koji pokriva teme od šamanizma, preko Ramanudžana do putovanja kroz vreme.

Kad god je čovek usled nedovoljne naučne pismenosti ili ogromne složenosti nekog pitanja u nedoumici, iskustvo i istorija moderne nauke kažu da je razumno pretpostaviti da ono što većina odgovarajućih eksperata smatra da je tačno ili istinito, a ne neki harizmatični i simpatični rebel koji iracionalno prkosi autoritetima, zaista jeste tačno i istinito.

za P.U.L.S.E: Aleksandar Divović

4.1 11 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
6 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments
no logo
no logo
5 days ago

Autor teksta da nauci srpski jezik umesto sto se koristi tudjicama pokusavajuci da ispadne pametan.

placeholder
placeholder
5 days ago

Razumem da ste hteli da naglasite opasnosti generalizovanja, ali jedno generalizovanje u vidu verovanja u teoriju/e zavere/a menjate sa generalizovanjem automatskog neverovanja u bilo kakvu teoriju zavera.

Srdjan
Srdjan
3 days ago
Odgovor korisniku  placeholder

Naravno. Tako i treba iz prostog razloga što u nauci nema “verovanja” već dokazivanja jasno utvrdjenim proverivim i ponovljivim metodama koje se mogu izvesti nezavisno na različitim mestima istovremeno.Dakle, mogu ja nešto intuitivno da slutim ali pre nego što izadjem na YT da svoju slutnju iznesem kao neprikosnovenu istinu moram da je potvrdim i dokažem eksperimentom. A Nestoroviću je dokaz za sve ” Imate na youtube-u”. Pa kako smo dokazivali stvari pre youtube-a majku mu ?

Luka
Luka
2 days ago
Odgovor korisniku  Srdjan

Treba prouciti koliko je naucni metod uopste objektivan a koliko zasnovan na verovanju u neki fenomen koji ima veliku frekvenciju ponavljanja. Dakle pre naucnog metoda i same prirodne nauke postoje filozofska moralna opredeljenja i sklonosti koje odredjuju njihov smer i to samo istrazivanje.

Hmm
Hmm
2 days ago

Molim nauku da mi objasni, šta će vakcinisani na Bluetooth-u na mom telefonu? Proveravam već mesec dana i skoro svaki vakcinisani ima MAC adresu koju (ne svaki) Bluetooth očitava. Ako može neki tekst o tome, molim eksperte. Zbog dece pitam.

Really?
Really?
2 days ago
Odgovor korisniku  Hmm

<3