Kratak život i priključenija tiskog cveta

Kao i u slučaju mog prethodnog teksta, koreni i ove avanture započeli su pre nekoliko godina mailom mog druga Grbe koji mi tako ubaci neku bubicu u glavu te obično završim lomatajući se negde daleko od habitata mi s fotoaparatom u ruci. Ovaj put bubica se odnosila upravo na to – bubice.

Palingenia longicauda vrsta je insekta iz reda efemeroptera, odnosno „vodenih cvetova“, a kod nas je poznata kao „tiski cvet“ zato što se pojavljuje u gornjem delu toka Tise kroz našu zemlju. Negde u junu svake godine u kasnim popodnevnim časovima na desetine hiljada ovih insekata se pojavi iznad reke, lete oko tri sata praveći svojevrsnu atrakciju (u narodu zvanom „cvetanje Tise“) i onda uginu, prekrivši skoro potpuno njenu površinu. OK, o čemu je reč?

„Cvetanje“ počinje tako što nimfe mužjaka ovog insekta izbijaju na površinu reke. U većini tekstova na Netu i među lokalcima one se pogrešno nazivaju larvama – larva je nezrela jedinka insekta koja prolazi kroz potpuni preobražaj (najčešće od gusenice kroz fazu lutke do odraslog primerka), dok nimfa (ili najada, po starogrčkoj reči za vodene vile) izgleda tokom cele faze kao umanjena odrasla jedinka i prolazi kroz nepotpuni preobražaj (hemimetabolija). Po izronjavanju odmah odbacuju sa sebe jednu košuljicu, čime prelaze u subimago fazu, a posle kratkog sušenja na površini izleću na suvo tle (priobalje, biljke, čamce, pa čak i na ljude) i ponovo se „presvlače“, odnosno odbacuju spoljni omotač i time ulaze u imago fazu, odnosno postaju odrasle jedinke. U fazi uzdizanja do površine poprilična količina muških nimfi nastrada od strane riba, ali pošto ih ima u tolikom broju ipak ih ostane dovoljno da dočekaju izleganje ženki (na neki način zaštićenih „žrtvom“ ružnijeg pola pošto su se ribe zasitile mužjacima) koje potom sledi – one posle faze nimfe ostaju u subimago fazi do kraja svog kratkog bivstvovanja, ali su polno zrele i tada otpočinje zajednički „svadbeni ples“.

Tiski cvet u odrasloj formi poseduje samo rudimentarni usni aparat te ne može da se hrani – po izlasku na površinu vode njegova creva se napune vazduhom kako bi postali još lakši pošto nisu baš najveštiji letači. Posledica toga je da je životni vek odrasle jedinke samo par sati, koliko traje energija koju su akumulirali ishranom u fazi nimfe, te posle parenja mužjaci vrlo brzo uginu. Ženke zatim obrazuju veliku cevastu formaciju i lete 2-3 kilometra uzvodno gde svaka od njih na površinu snese nekoliko hiljada jajašaca, pa potom i one uginu. Jajašca lagano tonu do dna reke koja ih pritom nosi na mesto gde su se par časova ranije izlegli njihovi roditelji, a za dve do tri nedelje iz njih se izležu nimfe koje se ukopaju u glinu i tu rastu naredne tri godine, kada se ceo ciklus ponavlja.

Vodeni cvetovi su veoma stara grupa letećih insekata jer su njihovi fosili pronađeni čak u periodu ranog Perma (pre 280-290 miliona godina) i preživele su čak i Veliko izumiranje na kraju tog perioda kada je nestalo čak oko 96% svih tadašnjih morskih vrsta, oko 70% kopnenih vrsta kičmenjaka i 83% rodova svih insekata. U periodu Jure i Krede dolazi do velikog „buma“ ove grupe kada imaju najveću brojnost i diverzitet. Danas postoji oko 3.000 vrsta vodenih cvetova, klasifikovanih u oko 400 rodova unutar 42 porodice, naseljavajući sva slatkovodna vodena staništa (malobrojno, ali čak i na visokim planinama i u polarnim predelima).

Tiski cvet sa svojih oko 4 cm dužine (i trbušnim nastavcima koji su kod mužjaka dva puta duži od tela) jeste najveći primerak u svojoj porodici (Palingeniidae) i prizor je stvarno jedinstven u našoj državi, ali za razliku od tvrdnji domaćih senzacionalističkih medija da je reč o „ekskluzivnom svetskom fenomenu“ pojava „cvetanja“ se dešava još kojekuda – u komšiluku na reci Ukrini u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), zatim u gornjem toku reke Misisipi (vrsta Hexagenia limbata), na reci Huanghe u Kini i na još nekoliko mesta u svetu. Pre samo jednog veka ova pojava nije bila retka širom centralne Evrope, no pošto je nimfa vrlo osetljiva na kvalitet vode (hrane se organskim nanosima u mulju) tokom godina je zagađenje uzelo svoj danak.

E sad, pošto sam vas zainteresovao da iduće godine vidite ovaj prizor svojim očima, pitanje je kako znati kada će biti naredno “cvetanje”? To je već posebna priča…

. . .

…koja počinje 2015. godine mailom s početka ovog teksta. Zaintrigiran celom postavkom krećem tad da istražujem i saznajem da se 13. juna u Novom Bečeju održava manifestacija „Kad Tisa cveta“. Jurcam tamo naoružan s tri objektiva i dočekuje me vašar – ringišpil, prepuna obala sveta, gutači vatre na splavu na sredini reke, a od buba samo pregršt komaraca. Od lokalaca saznajem da se manifestacija zakazuje barem mesec dana ranije i tad fiksiraju neki datum koji pada za vikend, a Palingenia longicauda nešto baš ne gleda u kalendar mesnih događaja te je svoj ples izvela koji dan pre toga. Vraćam se za crtaću tablu i komuniciram s vremena na vreme s Grbom kome su razni obećavali dojave, ali čiji je zaključak na kraju svega „jedino što imam pouzdano na tu temu su psovke“. Prošle godine je u Senti pričao s nekim pecarošem koji mu je vrlo samouvereno saopštio da se cvetanje kreće uzvodno (prvo se desi negde oko Bečeja, pa onda redom prema granici s Mađarskom), te smo ove godine pokušavali da dobijemo bilo kakvu dojavu da je negde bilo, pa da se brzo pozicioniramo uzvodno i krenemo dalje uz reku dok ne uspemo da ulovimo. Cimam drugaricu koja je rodom iz Novog Bečeja, ona obećava da će joj javiti brat koji je često na Tisi, ali me demorališe informacijom da je za sve godine koje je živela tamo samo dva puta videla „cvetanje“ i da je to bilo nešto malo.

Već očajnome, u fejsbukovskoj grupi „Nauka“ mi iskače objava gde je prenesen neki stariji tekst iz domaćeg izdanja „National Geographic Magazina“ i ispod komentar jedne dame iz Kanjiže koja poziva da se dođe kod njih ove godine. Razvijamo diskusiju o terminu, koordinacija traje nekoliko dana dok u četvrtak ne dobih konačno potvrdu od nje da će biti za vikend. Bržebolje sam rezervisao mesta u brodiću kod g. Csabe, lokalnog eksperta za taj događaj (davao je intervju za neku televiziju tokom vožnje, te sam ga čuo da on vreme cvetanja određuje na osnovu boje „larvi“ koje svakih par dana iskopa iz mulja) i u subotu sam se nacrtao na reci.

Rezultati su pred vama…

Za P.U.L.S.E: Vladan Aleksić

AUTORSKI PROFIL

Vazda naopak & mimo sveta – astronom u doba astrologije, agnostik u teokratiji. Izuzeto lakoverna osoba, te veruje u potrebu za vakcinacijom, to da je 5G bezbedna tehnologija, kao i da su ljudi sleteli na Mesec.
Zvanično je u IT esnafu, no petlja se i u fotografiju ponešto, a često ga zasvrbi i mastiljara, što se iz priloženog da i videti…

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments