Pogled na slobodu u današnje doba

Obrni, okreni, od Korone ne možemo pobeći (bar ne od teme). Na sve to, još je došla i smrt patrijarha Srpske pravoslavne crkve, od tog istog virusa. Neko razmišljanje o nauci i veri se prosto nametnulo. Kao, vera i nauka su u sukobu.

Svi znate za teoriju “Velikog praska”? Znate, ali da vas podsetim. Tu teoriju je prosuo (i ostao živ), jezuitski sveštenik Žorž Lemetr, prvobitno je imenujući „Iskonskim atomom“. On je bio i matematičar, astronom, profa na faksu, ali i (pre svega) sveštenik. Znate i ko se smatra začetnikom genetike? Znate, ali i da to ponovim. Gregor Mendel, KALUĐER. Sećate se, nije uspeo da upiše (1859. god) biologiju. Pao čovek na prijemnom ispitu. Ali dokoni pop se igrao graškom, otkrio tajne nasleđivanja, ukrštanja, hibrida

Meni je (opet zbog ove pandemije i smrti patrijatha) palo na pamet da nije baš toliko poenta u šta verujemo (ili ne), čini mi se da je reč o SLOBODI.

Taj pojam “sloboda” nas opčinjava. Prva greška, prvi greh nastao je baš iz te slobode. Adam je bio slobodan da uzme jabuku sa zabranjenog stabla. U stvari, njemu je tu jabuku neko dao, a tog nekog je neko ubedio da to uradi. To je generalni problem sa slobodom. Želja za njom je ništa drugo nego kršenje, probijanje zabrana, po cenu da nas proteraju i iz raja i izgovor (uvek imamo opravdanje za te neše greške). Nisam ja hteo, neko mi je to podmetnuo, neko me je zaveo.

Uzgred, šta će zmija u raju? Pa baš zbog slobode, nema slobode bez zmija i mogućnosti izbora.

Jedna od retkih činjenica, manja vidljivih, je da se i vernici i ateisti slažu da je čovek slobodno biće. Jedni misle da je to dar od Boga, a drugi da je to osnovno ljudsko pravo, koju mu niko nije dao, nego mu prirodno, samim postojanjem pripada.

U prvom slučaju i Bog i Adam su, pre svege slični jer su slobodni. Bog mu je daje jer ne želi da vrši nasilje nad njegovom slobodnom voljom. Adam odlučuje da napusti Edemski vrt i proliva prvu krv, našavši se u neprijateljskom okruženju prirode, koja mu se ne pokorava i koja počinje da mu preti smrću. Sam pojam Hristovog Vaskrsenja je u stvari “pobeda nad smrću”; smrt je pobeđena ali nije ukinuta, sve do drugog Hristovog dolaska među ljude. A kada će to biti? Jevanđelju po Marku stoji:

“O danu tom ili o času, niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino otac”, ili malo lepše rečeno: “Gospod će doći, tiho kao lupež u noći, onda kada se najmanje nadate”.

Hipotetički da je Hristos ostao među ljudima kada je vaskrsnuosvi bi mu se poklonili, ali od straha i na taj način bi bila ukinuta čovekova sloboda. Ispalo bi da: ”Nisam sa tobom zato što želim, nego zato što te se plašim”. U religiji, pojam slobode najbolje se vidi u samom činu Hristovog Vaskrsenja.

U drugom slučaju, pojam čovekove slobode se najčeše tumači, pokušajem ukidanja slobodnog izbora od strane drugih ljudi i željom da se ta sloboda odbrani. Imaš pravo da budeš ono sto jesi. Imaš pravo na dostojan život. Imaš pravo da ne veruješ u dogmeNe ugrožavaj druge i niko nema pravo da ugrožava tebe. Niko nema pravo da te eksplaotiše i da te koristi i tako redom. Pojam slobode u ovom drugom slučaju na neki način ljudi daju sami sebi, ili za nju se mora izboriti od drugih.

Problem koji sloboda nosi sa sobom je njena, na prvi pogled, beskonačnost. Recimo ronilac koji je duboko zaronio, on mora uvek biti svestan da ga na toj dubinu jedino u životu održava boca sa kiseonikom. Kada se igramo sa slobodom i ako duboko zaronimo u njen beskraj, vođeni našom znatiželjom, moramo stalno paziti koliko nam je kiseonika ostalo na raspolaganju.

A sada i ova Korona, stavlja nas na test “slobodne volje”. Biti slobodan, pa ne primiti vakcinu? Da li je vakcina zmija, koja nudi jabuku? Da li iza ovog saniteta (Svetska zdravstvena organizacija) ide crni džip (najbogatiji ljudi koji vladaju planetom) i iz koga se pokušava da se zavede neki novi (stoti) svetski poredak? Pojam slobode, najizraženiji je u slobodnom razmišljanju. Ako već ne mogu da radim, šta hoću, bar mogu da mislim kako hoću. I tu upadamo u zamku. Ispostavlja se da se mišljenje još lakše nameće (jer nije vidljivo) od samog delovanja. Verujemo autoritetima i prihvatamo njihova tumačenja kao svoja. Za nekoga je to Svetska zdravstena organizacija, za drugog su suptrotna tumačenja glasova pojedinih profesora i doktora medicinskih nauka. Za trećeg je to pogled pojedinih verskih vođa i tako redom… Naravno da pre svega, pričam o koroni i vakcini protiv nje, ali još više o slobodi da sami donesemo odluku, primiti je ili ne. Moj život, moja stvar, ja neću! Ja se plašim i hoću! Odgovoran sam i prema drugima, pa ću je nevoljno primiti!

Šta ja lično mislim (kreten sam koji je uobrazio da ima svoje mišljenje)? Dovoditi u pitanje vakcinaciju koja je (budala sam koja je poverovala) jedan od najvećih izuma čovečanstva, (po)verovati da je vakcina 2020 god. gora od vakcine koja je recimo iskorenila “velike boginje”, ili “polio”(pojavljuje se samo jos mestimično u Aziji) sredinom prošlog veka, isto je kao i verovati da je Zemlja ravna ploča. Šta, ima i onih koji misle da je ravna ploča? Izvinjavam se, svako ima pravo na slobodno mišljenje. Hm…

Vojislav Radojković

Izvor: Fokus vesti

AUTORSKI PROFIL

Vojislav Radojković rođen je 1965. u Petrovcu na Mlavi. Završio Polj. Fakultet. Književnik i kolumnista. Do sada je objavio romane: Nisam ja budala 2007, Poslednji dani bioskopa Delo 2009, Patuljci broje do sedam 2013, Decak koga je ujeo gušter 2018, Istine i laži 2019. Član je Srpskog književnog društva. Kao mlad, bio gitarista bendova Dionis, Banana bend, Modesti i drugih.

Živi i stvara u Beogradu

5 1 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments